Разговор:Фридрих Ниче/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Допринос неког анонимног корисника

Следи садржај који је неки анонимни корисник ставио на страницу Фридрих Ниче (изворна ортографија). --Милош Ранчић (разговор) 16:59, 15 јун 2005 (ЦЕСТ)

Последњи човјек и надчовјек

Замислимо: овај свијет, овакав какав је, овако бесмислен како нам изгледа, на шта подсјећа? Зар не живимо у једном ауто-ропском друштву у којем робови једнака права дају и узимају? Раније, каже се данас, живјело се као животиња: "данас смо људи!", али управо ови "људи" су животињама завидни на њиховој слободи! Ипак, ко мало боље погледа у свијет ... он види око себе нешто човјеколико свукуда, али не и нешто што јесте човјек ... него ... инсект? Загледајте се мало боље: ту су пчеле, тамо мрави и још стотине "радних организација" и друштава које се не пењу преко других инсеката у своју висину, него углавном живе од биљака и отпада. То стоји далеко испод животињског свијета! Једина "предаторска" врста инсеката је наизглед паук! Иако вјероватно постоје пауци који се хране искљуциво биљем, ипак... Пауци зависе од случаја: да ли ће неки инсект превидјети њихову мрежу, па упасти: они зависе од својих надчулних нада! Исто као данас свештеници! Умјесто ратник - радник! На то смо се данас редуковали! Али шта хватају пауци? Изгледа нешто што лети? Али оно што лети може понекад и да убоде? Онда радије не? Али шта онда? Најрадије мушице! По чему се разликују мушице од осталих инсеката? Мушице једу све без избора: оне су савршени утилитаристи! Сачекај, свештеници су пауци, а мушице утилитаристи ... али ми, наше друштво је такође утилитаристичко! У Европи је "преквалификација" високо развијена! Да! То је баш попут нашег друштва! Свештеник горе, радник испод - попут инсеката! Фуј! Али то још није све? Па шта још? Ми не само да личимо на инсекте, ми смо на путу ка инсектима! Да! Кроз дуже временске периоде то је могуће! Фуј! "Шта сад да чиним, јао"? Најрадије ћу разгледати око себе, можда бацим поглед у прошлост, можда се тамо десила једна или више грешака? _____________________________________________ Дакле, ако можеш ово да опазиш, ако чак од рођења осјећаш самоћу и видиш и осјећаш непотпуност вањског свијета, онда може бити да у себи носиш нешто из прошлости, нешто урођено, наслијеђено ... и то мора бити ратничко ... Можда си чак и аристократа поријеклом, али управо у томе лежи опасност, да данас пропаднеш! Тамо гдје робови владају племићи су протјерани, искоријењени - они су тиранисани! Знам многе који су себе саме уништили да би се "прилагодили". Ко се одупро, своју корист увијек поново и радије нашао у самоћи него међу људима ... тај је можда од моје врсте!

"Држава се бори против варвара испод себе, али превиђају варваре који долазе одозго. Они ће доћи, и требају доћи, али ће се консолидовати тек након великих социјалистичких криза"

"Заратустра 1. страховита напетост. Заратустра мора доћи или је све на земљу изгубљено" "Узео сам као позадину, приликом писања мога Заратустре, једно стање у Европи при којем и у Њемачкој влада исто ужасно и прљаво партијашење које можемо већ данас наћи у Француској" Април-Јун 1885 "Али од живота окренут сједи и сам у својој рупи: и ништа на живот налик, сличан пауку преде мреже и ждере мушице" (о свештенику) _____________________________________________________________ надморализам (хијерархија) о сазнање („пантеизам", истина) (интелект, свијест) => ? оо разум (вјера, суд, појам) (интелект, свијест) => слух ооо логика (представа, слика, ријец) (дух, свијест) => вид оооо категорије (кисело, црвено, смрдљиво,... - атрибути) (дух) => мирис ооооо зеље (цулни утисак - невидљив за свијест) => додир оооооо инстинкт (нагон) => укус ооооооо материја (гравитација, магнетизам) =>чуло за температуру оооооооо сила => чуло за асимиловање

цзибавне оинимиен ввслерое јоејбурр етккасгг китаооаи њооооњ оаооооса ооооооко оооооооо

Виша врста настаје синтезом више особина нижих врста. Нпр. да би човјек настао, он се морао најприје учити особинама разних врста животиња и да би их савладао он их је "обожавао", стварао култове у вези њих и садржај култова је са порастом сазнања и упознавања тих животиња растао све док се није појавио појединац који је познавао све врсте животиња које су се дотицале његовог народа и који је и сам могао да овлада њима. Када би се појавио такав један појединац, а он је вјероватно у најранија времена био оличен у поглавици или племенском старјешини, онда би њега за његовог живота прогласили богом или полубогом и на тај начин су настајала социјална божанства која су временом потискивала култове животиња. У Египту видимо тај прелаз између социјалних култова и култова природе (људско тијело са главом животиње) . Значи, новонастало социјално божанство је нека врста синтетичког човјека. Тај синтетички човјек је онда творац морала ("ти мораш") чиме се он и одаје. Морални човјек има способност трагања за истином, што ће рећи поређења кретања и звукова, инстинктивних и перципираних. С друге стране, животиња представља појмовно биће које синтетише и репродукује различите звукове. Када животиња да глас од себе, она је извршила поређење двају слика: једна је инстинктивна, а друга је виђена, а када да два гласа од себе, нпр. "му", онда даје на знање да јој је исхрана угрожена тиме што је извршила синтезу више слика. Људи са села знају да крава муце када почне да пада мрак. Исто као што човјек производећи морале даје до знања о условима његовог опстанка и да му је опстанак угрожен. Исто тако музика коју човјек производи говори о условима његовог живота. Човјек је животиња која је број гласова и тонова успјела да умножи до крајње мјере, при чему ријеч сама по себи нема виши смисао од једног животињског гласа - томе говоре у прилог и безбројне стране ријечи у различитим језицима. Предност ријечи је та што отвара могућност за формирање 30 на 30у различитих гласова. Сјетимо се и тога да су поједина слова настајала од слика различитих животиња (Египат). С треће стране инсект представља синтезу различитих боја у звук. Нпр. могуће је "мјерити температуру ваздуха" бројећи скакавце који се оглашавају. Њихов број је већи са порастом температуре, а са порастом температуре трава вене чиме се мијења њена боја и услови живота скакаваца (угроженост). Са четврте стране биљка представља синтезу више мириса у боју. Када бактерије почну интензивно да луче гасове, биљке почињу да вену (угроженост: жута). Са пете стране једноћелијски организми представљају синтезу различитих укуса у мирис. Оне асимилују материју око себе и ако је асмилилација успјешна оне се размножавају, а ако је асимилација неуспјешна оне избацују материју из себе у облику гасова. Те гасове ми можемо да миришемо, поготово у јесен. Асимилација материје се може извести ако могуће различите материје помијешати. Са падом температуре опада и способност материја да се мијешају и асимилују и са тим расте потреба бактерија да избацују материју (на "апсолутној" нули су све материје у шврстом агрегатном стању и немогуће их је мијешати). Са шесте стране ... итд

Живот Фридриха Ничеа

Супротстављен владајућем мишљењу својих супарника , Ниче се сусрео са многим проблемима тадашњег времена. Наиме, из многих разлога , он, са презиром говори о човеку свог времена. Гади се сваког с ким дели простор, време и ваздух. Његово време је изгубило праву вредност и величанственост коју носи са собом, и у исти мах се претворило у слику света којом влада не инстинкт љубави, радости и среће, вец инстинкт мрзње, срдзбе и разочарења. Покушава да на све могуће начине одврати човека од Бога и да у човеку пробуди вољу за истином, животом и слободом, а опет у исти мах указује на беду и величину човекову. То што у исти мах указује на вредност човека и његову невредност, указује заправо на несавршеност људске природе, и непостојање његових осећања. Ниче као недовољно узвишено биће, као непотпуни уметник свога времена, као већина философа, чврсту људску природу покушава, али безуспешно, да подели на ону вредну и на ону мање достојну поштовања. У свом опису морала, коју ћу нешто касније детаљније описати, даје јасну слику човека као животиње, којом владају животињски инстинкти. Човек, по Ничеу дозвољава да га страсти понесу, да робује својим жељама и нагонима, а добро је поyнато да су животиње те које робују својим инстинктима. Управо од те силне дивљине и необузданости радја се натчовек, тј. одговорно и савесно биће које је спремно да својом узвишеножћу унапреди човечанство. Кривотворени појмови Бога и морала постају апстрактни животу, они губе свој реалитет у свету, и доводе до тога да немају никакву вредност. Бити моралан у најмању руку значи добити зивот. Ако желимо живот слободног човека морал нам је непотребан. Свака победа, било она морална или неморална добија се на исти начин, лазима, преваром и томе слично, тврди Ниче. Чини ми се да се у оваквим ставовима јасно осликава његова мржња и презир према свету и животу.

Јелена ФРидо — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.79.134 (разговор • доприноси) | 23. септембар 2007. у 20:11

Извори

лепо је што пишете, нигде извора, немогуће је лепо допунити овај чланак изборима. требаће ми десетак књига да похватам све што је написано, како на овој страници, тако и на страници где је чланак. ово заслужује да се обрише и уради изнова. Докторарон (разговор) 13:03, 25. октобар 2013. (ЦЕСТ)