Разговор:Хидрогеологија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

- АЛУВИЈАЛНИ НАНОС (енг: Аллувиоум депосит; рус: Аллювиальные отложения ) Седименти у речним долинама – глине , пескови, шљункови и сл. које је река наталожила у блиској прошлости.

- АРТЕСКА ИЗДАН (енг: Артесиан wатер бодy; рус: Артезианские воды) Издан формирана у вододрживој и водопропусној литолошкој серији творевина која је ограничена водонепропусним подинским и повлатним слојем. У појединим деловима вододржива серија се повезује са водопропусним творевинама до површине терена преко које се издан храни водом. Код артеске издани разликујемо област простирања, зону храњења, зону истицања сабирну површину, пијезометарску површину (теоретски статички ниво издани) и артески притисак. Из артеске издани добијају се артеска и субартеска вода.

- БАЛНЕОЛОГИЈА (енг: Балнеологy; рус: Курортология) Проучавање бања, наука о минералним изворима који служе за лечење (пиће или купање).

- БУНАР (енг: Wелл; рус: Колодец) Водозахватна вертикална грађевина која служи да се њоме дође до изданске зоне и да се преко ње врши експлоатација или осматрање подземних вода. Према начину изградње могу бити: а) копани, б) бушени и ц) забивни односно утисни. Према дубини плитки и дубоки. У зависности од типа изданских вода које користе могу бити: а) обични – користе воду фреатске издани или других плитких издани са слободним нивоом, б) артески – користе воду из артеске издани са позитивним пијезометарским нивоом, ц) субартески – користе воду из артеске издани са негативним нивоом. Према положају водопријемног дела бунара у изданској зони могу бити: а) савршени – када је водопријемни део бунара до водонепропусне подлоге издани и б) несавршени – када му је водопријемни део негде изнад водонепропусне подлоге у изданској зони. Бунар је заштићен од обрушавања каменим зидом или зидом од опеке (у лесним наслагама постоје неподграђени бунари), бетонским, лименим или челичним прстеновима. Код бушених дубоких бунара, конструкција се састоји од пуних цеви које могу бити: гвоздене, азбест-цементне, пластичне и од других материјала. Перфорирани део састоји се од перфориране цеви са прорезима различитих облика и димензија. Овај перфорирани део који се спушта у изданску зону облаже се шљунчаним филтром или жичаним, пластичним или стакленим мрежама. Ове мреже имају рупице различитих димензија што зависи од врсте ткања. Која ће се врста материјала употребити при конструисању бунара зависи од хидрогеолошких услова, геолошког профила бунара, квалитета воде, услова експлоатације и тд.

- ВРЕЛО (енг: Ларге спринг; рус: Большой источник) Извори који дају преко 10 л/с воде. Нарочито су чести у карсту. У народу се овај термин често примењује и за све јаче изворе.

- ВРТАЧА (енг: Синк холе; Сwаллоw холе; рус: Котловина) Округласта затворена удубљења у карсту, чије су стране мање више нагнуте и на дну се спајају образујући левак. Постоје различитих облика и димензија (левкасте, тањирасте и бунарасте).

- ГЕЈЗЕР (енг: Геисер; рус: Гейзер) Врели извори у младим вулканским областима који периодично избацују воду по неколико метара у висину (понекад од 30 до 100 м). Механизам гејзера је најлогичније објашњен по теорији Бундзена.

- ДРЕНИРАЊЕ (енг: Драинаге; рус: Обезвоживание; Осушение; Дренирование) Одвођење воде; спуштање нивоа воде услед одвођења воде из једне области путем посебних грађевина – дренажа које су представљене најчешће перфорираним цевима.

- ИЗДАН (енг: Аqуифер; рус: Водоносный пласт) Издан је природна накупина слободне подземне воде која може да издаје воду тј. да храни изворе, реке, бунаре и друге природне и вештачке водне објекте. Формира се у земљиној кори у стенама које су способне да примају, задржавају и пропуштају подземну воду. У вертикалном профилу може се разликовати изданска зона у којој је формирана издан. Доња граница ове зоне је непропусна подина, а горња граница ниво издани. У зависности од порозности стена у којима се издан формира можемо разликовати више типова издани: 1) Збијени тип издани, формира се у стенама са интергрануларном порозношћу, а у зависности од геолошких услова ова се дели на: фреатску и артеску издан. 2) Разбијени тип издани који се у зависности од типа прозности може поделити у две групе: пукотинску и карстну издан. Свака издан има одређене елементе од којих зависи количина воде у издани, међу њима су: област простирања, зона храњења и зона истицања, сабирна површина и дебљина издани.

- ИЗВОР (енг: Спринг; рус: Источник; Родник; Ключ) Природни изданак подземне воде непосредно на земљину површину или испод водене површине (подморски извори, субаквални, вруље). Према механизму истицања деле се на: 1) силазне или гравитационе који у зависности од геолошког састава терена могу бити: а) депресиони, б) преливни, ц) контактни, д) баријерни и е) пукотински; 2) узлазни могу бити а) артески, б) пукотински узлазни, ц) гасирани узлазни и д) гејзери. У карсту се издвајају други типови извора који се могу укључити у претходну поделу, али због своје специфичности чешће се издвајају као: а) врела (воклијска врела), б) еставеле, ц) бочатна врела, д) потајнице и е) вруље.

- КАРСТ (КРШ, КРАС) (енг: Карст; рус: Карст) Скуп специфичних појава везаних за дејство воде у стенама лако растворљивим у води као што су карбонатне, халоидне и сулфатне. Међу овим појавама су: 1) морфолошко стварање специфичног рељефа на површини терена са шкрапама, вртачама, увалама и карстним пољима, у подземљу са пећинама, каналима и кавернама, безданима (јамама) и понорима; 2) хидролошко ретки површински токови, безводност површине терена, богатство у подземним водама на већим дубинама, појава снажних карстних врела нарочито на контакту карста и некарста. Карст може бити го (холокарст) и покривен (мерокарст – са прелазним типовима Косова и Јура), плитки (епикарст) и дубоки (ендокарст).

- КОЕФИЦИЈЕНТ ФИЛТРАЦИЈЕ (к) (енг: Трансмиссион цоеффициент; рус: Коэффициент фильтрации) Представља постојану величину која карактерише водопропусност одређених врста стена. При хидрауличком градијенту равном јединици коефицијент филтрације раван је брзини кретања воде и изражава се у цм/с или м/дан. При хидрогеолошким истраживањима овај кеофицијент одређује се за сваки водоносни хоризонт лабораторијским и теренским методама.

На врх стране

- МИНЕРАЛНА ВОДА (енг: Минерал wатер; рус: Минеральная вода) Вода која у себи садржи преко 1 г растворених минералних материја на 1 литар воде и садржи оне елементе или једињења која у малим количинама имају терапијско дејство на организам.

- ПИЈЕЗОМЕТАР (енг: Обсерватион wелл; рус: Пьезометр) Бушени или копани бунар који служи за осматрање осцилација нивоа издани, односно за осматрање и проучавање режима подземних вода. Осматрање се врши над: колебањем нивоа издани, температурним променама, промени хемијског састава воде и сл.

- ПОДЗЕМНА ВОДА (енг: Гроунд wатер; Субсурфаце wатер; рус: Подземная вода; Грунтовая вода) Све воде које се налазе испод површине терена у ма ком виду и ма ком агрегатном стању. Ова вода може бити слободна или гравитациона и везана за честице стена као капиларна, опнена и хигроскопна. Подземна вода може бити као течна, чврста у виду леда и као гасовита у виду водене паре. У земљиној кори подземна вода може се наћи у течном агрегатном стању и на дубини од 14 км.

- ПОНОР, БЕЗДАН (енг: Абyсс; Сwаллоw холе; рус: Понор; Пропасть) Вертикални отвори, пукотине у карсту кроз које пропада површинска вода.

- ПОРОЗНОСТ (енг: Пороситy; рус: Пористость) Својство стене да садржи поре и шупљине без обзира на њихову величину, распоред и повезаност. Изражава се процентом пора у односу на укупну запремину. Порозност може бити: укупна и активна порозност, затим примарна и секундарна, интергрануларна или међузрнска, сунђераста или шупљикава, пукотинска, кавернозна и сл.

- ХИДРОЛОШКИ ЦИКЛУС (енг: Хидрологиц цyцле; рус: Гидрологический цикл) Циклус који захвата кружно кретање воде и водене паре из атмосфере на земљину површину, по површини земље, испод земљине површине и поново враћање у атмосферу преко евапорације и транспирације.

Прекопирано са чланка. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 21:56, 15. фебруар 2007. (ЦЕТ)