Разговор с корисником:Хелбојј

Поздрав, Helbojj. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Helbojj. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!--ВЛАДА ^талк 11:19, 1. април 2009. (ЦЕСТ)

Крусевац

Први пут у историји, Крушевац се помиње 1371. године. Кнез Лазар Хребељановић, градитељ Крушевца је, наравно, особа од које почиње историја града. Кроз дугу истрорију постојања, провешћемо вас у наредним страницама...

Списак по категорији:

   * 1329. Knez Lazar Hrebeljanović
   * 1371. Zidanje Kruševca
   * 28. VI 1389. Boj na Kosovu
   * 1393. Despot Stefan Lazarević
   * Prvi svetski rat
   * Drugi svetski rat 

Кнез Лазар Херебљановиц Рођен је око 1329. године у граду Прилепцу, код Новог Брда. Васпитаван је на двору цара Душана, на коме је и његов отац Прибац Хребељан био царев логотет (канцелар). За то време, кнез Лазар је стекао високо образовање и цар Душан га је именовао за свога ставилца (чувара печата).

Свог верног дворанина, цар Душан је око 1385. године оженио својом рођаком Милицом, кћерком кнеза Вратка, угледног војсковође пореклом из споредне лозе Немањића, од потомства Вукова, најстаријег Немањиног сина.

По смрти цара Душана, Лазар је остао на двору новог цара, Уроша. Око 1366. цар Урош је Лазару доделио титулу кнеза и поверио му на управу Поморавље. По смрти цара Уроша, убрзо после маричке битке, кнез Лазар постаје најмоћнији велможа на територији бившег царства.

Пошто је имао доста женске родбине успео је да око себе окупи моћне савезнике. Сестру Драгињу удао је за челника Мусу, господара рударског краја око копаоника, града и жупе Брвеник, ћерку Мару за Вука Бранковића, а две млађе кћери за Ђурђа Страцимировића балшића (Јелену) и Николу Горјанског Млађег (Теодору).

Свестан константне претње од турака, кнез Лазар одлучује да свој двор изгради на северу, далеко од главних праваца надирања турске војске. Изабрао је Крушевац. Највероватнија година завршетка градње је 1373. мада је град и касније дограђиван. Укупна градња, трајала је око две године.

Лета, 1389. године, кнез Лазар, на челу своје воске полази у одлучујући бој, чувену битку на Косову.

"Пођимо, браћо и чеда, пођимо у подвиг који је пред нама, угледавши се на наградодавца Христа. Смрћу послужимо дужности, пролијмо крв нашу, искупимо живот смрћу и дајмо удове наших тела непоштедно за част и отачаство наше, а Бог ће се свакако смиловати на остатке наше и неће истребити до краја рд и земљу нашу."

Битка се одиграла 28. VI 1389. године на пољу Косову. Током битке, Турци су успели да заробе и погубе кнеза Лазара.

Стојан Протиц

Родјен је у Крушевцу, 16. јануара 1857, преминуо у Београду 28. октобра 1923. Члан Радикалне странке и један од њених најистакнутијих лидера, аутор нацрта Устава.

- 29. маја 1903. до 16. маја 1905 - Министар унутрашњих дела - 17. априла 1906. до 30. маја 1907 - Министар унутрашњих дела - 11. фебруара 1909. до 8. маја 1912 - Министар финансија - 12. септембра 1910. до 25. јуна 1911 - Заступник министра унутрашњих дела - 30. августа 1912. до 22. новембра 1914 - Министар унутрашњих дела - 10. јуна 1917. до 20. децембра 1918 - Министар финансија - 3. новембра до 7/20. децембра 1918 - Заступник министра иностраних дела - 20. децембра 1918. до 16. августа 1919 - Председник прве владе Краљевине СХС - 19. фебруара до 17. маја 1920. - Председник владе

Родјен је у Крушевцу, 16. јануара 1857, преминуо у Београду 28. октобра 1923. Члан Радикалне странке и један од њених најистакнутијих лидера, аутор нацрта Устава.

- 29. маја 1903. до 16. маја 1905 - Министар унутрашњих дела - 17. априла 1906. до 30. маја 1907 - Министар унутрашњих дела - 11. фебруара 1909. до 8. маја 1912 - Министар финансија - 12. септембра 1910. до 25. јуна 1911 - Заступник министра унутрашњих дела - 30. августа 1912. до 22. новембра 1914 - Министар унутрашњих дела - 10. јуна 1917. до 20. децембра 1918 - Министар финансија - 3. новембра до 7/20. децембра 1918 - Заступник министра иностраних дела - 20. децембра 1918. до 16. августа 1919 - Председник прве владе Краљевине СХС - 19. фебруара до 17. маја 1920. - Председник владе

...уметност

Крушевац је готово феномен Србије што се глуме тиче. Огроман број познатих глумаца, режисера је неупоредив са осталим градовима у односу на број становника:

Радош Бајић Милија Вуковић Ташко Начић Миодраг Петровић Чкаља Милан Пузић Радмила Живковић Радмила Савићевић Миомир Мики Стаменковић Властимир Ђуза Стојиљковић Сергеј Трифуновић Војин Ћетковић Наташа Шолак

Небојша Брадић

Списак по категорији:

   * Miodrag Petrović Čkalja
   * Vlastimir Đuza Stojiljković
   * Taško Načić
   * Radmila Savićević
   * Radmila Živk
	

Станислав Бинички

Рођен је 27.јула 1872. у Јасици, селу надомак Крушевца, са северне стране Западне Мораве.

Композитор и диригент, аутор прве српске опере са елементима народне музике "На уранку". Ипак, најпознатији остаје по маршу На Дрину, делу које је постало део српског националног идентитета, често предлаганог и за нову српску химну.

Као диригент радио је на извођењу опера и симфонијских концерата у Народном позоришту у Београду, чији је управник постао 1920.

Умро је 15.фебруара 1942. у Београду.

Пера Јое

Петар Миладиновић, данас у европским, па и светским блуз-круговима надалеко познатији као (Пера Јое), велемајстор блуз усне хармонике, дипломирани професор физицке културе, вероватно је напознатији музичар Крушевца.

Наступао је са светским звездама као што су Сугар Блуе, Лоуисиана Ред, Јохн Хаммонд, који су сви одреда хтели да га воде у САД, да покажу како „мали Србин растура црни блуз”.

Званицни је представник усне хармонике „Хохнер” за Европу, и редовни члан жирија многих међународних блуз-фестивала.

Његово издање "Сессион Ман” можда и најбоље говори о Јое-у. На CD-у су снимци Периних наступа с највећим звездама светског и домаћег блуза.

Крушевац мора бити поносан што се може похвалити једним оваквим уметником!

1371. Зидање Крушевца

Свестан да је његова држава угрожена од Турака, кнез Лазар одлучује да свој двор изгради на северу, даље од главних праваца надирања турске војске. Изабрао је Крушевац, који је својим гео-стратешким положајем највише одговарао његовим потребама.

Кнез Лазар је сазидао град, али је насеље постојало и пре тога. Нема података о врсти и величини насеља, нити се зна на чијој је "баштини" било, што наводи на закључак да је припадало владаочевим поседима. Изградњи утврђеног града приступило се ужурбано. У ту сврху кнез Лазар је из Новог Брда довео у Крушевац своје најбоље градитеље. Претпоставља се да је градња трајала до две године, мада је у то време било нормално да градови буду и касније дограђивани.

Горан Грбовић

Уврштен у најбољу петорку Крушева икада, овај играч Напретка је један од најпознатијих кошаркаша са ових простора икада. Чувено крио репрезентације Југославије, прославио се наступајући за београдски Партизан.

Занимљиво: Грбовић својевремено није хтео да се брије док Партизан не забележи победу. "I не памтим да смо много дербија изгубили док сам ја играо, али после пораза ме је било срамота да изађем. Осим тог небирјања, нисам имао никакав ритуал, за разлику од Дивца и компаније, који су пазили на мењање чарапа и црне мачке."

Владимир Дурковић

Родјен 1937 у Дјаковици, преминуо1972. Измедју 1959- 1966 одиграо 50 утакмица за репрезентацију. Дебитовао октобра 11, 1959 у мецу против Мадјарске (2:4) у Београду. Играо је на светском првенству 1962 у Цилеу када је Југославија освојила цетврто место. Освајац златне медаље на олимпијским играма 1960 у Риму. Играо је за репрезентацију у тиму који је био европски вице-сампион (Југославиа - СССР 1:2) у Паризу 1960. Заједно са Соскицем и Јусуфијем "Дуре" је дуго играо у задњој линији одбране националног тима. Играо је у ФК Напретку (Крусевац), ипак, популарност и славу постигао је играјуци у ФК Црвена Звезда у периоду 1955 - 1966. У ФК Црвена Звезда је одиграо 405 мецева и постигао 30 голова. У иностранству је играо за: Боруссиа Монцхенгладбацх (1966 - 1967), АС Саинт-Етиенне (1967 - 1971) и Сион (1971- 1972).

Крушевачка Група

Хапшење

Током акције "сабља" у Крушевцу је ухапшено више особа, осумњичених за различита кривична дела, из области организованог криминала. Најтеже оптужбе изнете су против следећих: Зоран Јотић, познатији као Јотка, Горан Петровић познатији као Пета, Игор Гајић, познатији као Гаја, Славољуб Маринковић, Горан Тасић и Дејан Илић.

Ове странице су ту, да вам укратко представе све шта се дешавало на суђењу такозваној крушевачкој (Јоткиној) групи. Сав текст је објављен и у средствима јавног информисања и доступан на званичним сајтовима који се баве тематиком. Циљ текстова није да било кога оптужује или брани, то је у надлежности суда.

Списак по категорији:

   * 29. mart 2004.
   * April 2004.
   * Maj 2004.
   * Jun 2004.
   * Presuda
   * Žalba

Цицевац

Историја

Ћићевац је скоро у целини досељеничко насеље. Само се за део становника чије су куће лоциране на околном побрђу сматра да су староседеоци. Први досељеници са Косова су Петковићи који су дошли 1710.године а остали су долазили много касније од друге половине 18. века па све до данашњих дана.

После пада Крушевца у турске руке 1455. године и подручје Ћићевца је доживело исту судбину. Ћићевац је први пут ослобођен у Првом српском устанку јануара 1806. године када су његови становници масовно приступали Карађорђевој војсци. Устанком у овом крају је руководио кнез Томић Милић, пореклом из Ражња. Он је после пропасти Карађорђеве државе убијен на брду Мечка код Ражња 1813. године. Поморавски крај од Сталаћа до Параћина је остао у Нишком пашалуку под турском влашћу тако да није био директно захваћен Другим српским устанком, међутим велики број појединаца је ипак учествовао у борбама.

Хатишерифом из 1833. године ћићевачки крај је ушао у састав Милошеве Србије и тиме коначно ослобођен од Турака.

Велике борбе у овом крају су вођене 1876. године у Српско-турском рату. После повлачења српске војске, Турци су спалили село Трубарево, чије се становништво повукло у збег по Мојсињским планинама.

У Балканским и Првом светском рату велики број младића са овог подручја је изгубио живот о чему говоре спомен обележја у готово свим местима.

После брзог слома Југославије у Априлском рату 1941. војници су се журно враћали кућама, али је велики број њих заробљен и одведен у логоре или принудни рад у Немачкој. У лето 1941. у Ћићевцу је формирана четничка чета Косте Пећанца која је ту остала до 1942. године. Следеће године у Ћићевац су дошли четници Драгољуба Михаиловића и ту успоставили јаку локалну власт. Партизански одреди су у овом крају углавном изводили диверзантске акције најпре на мосту код Браљине, а затим и на пружном мосту на Јовановачкој реци. Победа партизана над четницима 1944. на Буковику је умањила углед четничког покрета, па много бораца из њихових редова прелази у партизанске јединице.

После Другог светског рата, Ћићевац је припао Ражањском срезу. Последња административна подела је извршена јула 1957. доношењем новог закона по коме Ћићевац постаје седиште општине која поред Ћићевца обухвата и следећа насељена места: Плочник, Појате, Лучина, Сталаћ, Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње.

Општина Ћићевац данас припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу заједно са општинама Брус, Александровац, Трстеник и Варварин.

Демографија

У насељу Ћићевац живи 4116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 1608 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.