Разговор с корисником:Пинки/Архива 5

Архива 4

Архива 5

Архива 6

2011.

Никодије Стојановић Татко

Премјестио сам чланак на Корисник:St.vojislav/Никодије Стојановић Татко, пошто је био означен за брзо брисање јер је почетнички дуже од 7 дана. Ако будеш имао времена, среди га и врати у ГИП. Поздрав!--В и к и в и н дР 10:03, 10. децембар 2011. (CET)

Средио сам чланак Никодије Стојановић Татко, па се може пребацити у ГИП. --Plamen (разговор) 15:42, 10. децембар 2011. (CET)

Споменичари

Јер има негде да се види списак носиоца партизанске споменице 1941. Змија бгд 12:09, 18. децембар 2011. (CET)

Ма знам него реко ако постоји списак да се пишу споменичари али мислим да је то било само формално одликовање а да је орден Народног хероја представљао значајније одликовање и људи су уврштени у књигу.Змија бгд

Још Ордена Југословенске звезде

Направио сам још ордена Југословенске звезде па можеш да сортираш награде ево неких.

• Орден југословенске велике звезде
  
• Орден југословенске звезде с лентом [[Слика:Order of the Yugoslav Star with Sash Rib.png]]
  
• Орден југословенске звезде са златним венцем
  
• Орден југословенске звезде на огрлици [[Слика:Order of the Yugoslav Star on Cravat Rib.png]]
  

Змија бгд 20:36, 18. децембар 2011. (CET)

Пинки да ли си сигуран да су сви наши државници осим Тита примили највећи орден Југословенске звезде пре мислим да су само Тито и страни државници били носиоци навећег одликовања а да су остали примали орден другог реда тј са лентом. Змија бгд 20:59, 18. децембар 2011. (CET)

Маршалски знак

Нашао сам овај орден [[image:Marshal Star.png |100px ]]јер тако делује звали су га маршалски знак да ли има нешто о њему података јер изгледа као орден има и своју тракицу али нема података много о њему ако имаш неки податак ја би написао чланак о њему. Змија бгд 21:54, 20. децембар 2011. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Latter Days да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 16. децембар 2011 — 23. 40ч, 23. децембра 2011. ----В и к и в и н дР 14:16, 22. децембар 2011. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

--Vlada ^talk 21:01, 25. децембар 2011. (CET)

Нова гласања за смернице и правила

Отворена су нова гласања за више смерница и правила. Молимо вас, дођите и гласајте.

• Википедија:Гласање/Нове смернице и правила (2)
• Википедија:Гласање/Семинарски радови

--Јагода испеци па реци 10:18, 27. децембар 2011. (CET)

Знам само да је име промењено негде између јануара и марта 1991. године. Требао бих мало детаљније потражити. --Plamen (разговор) 22:45, 27. децембар 2011. (CET)

И ја сам тражио ту хронологију на мк-википедији, али су ју ти ипак нашао први :) --Plamen (разговор) 23:07, 27. децембар 2011. (CET)

Тито

Све јасно! Враћена измена. --Павлица причај 23:25, 30. децембар 2011. (CET)

2012.

Честитка

Срећну Нову годину, добро здравље, успех у раду и животу Теби и твојима жели --Drazetad (разговор) 07:37, 1. јануар 2012. (CET)

ОРП

Па користе само ћирилицу, а то ѕ је ћирилично слово за глас d͡z (звучни алвеоларни африкат) (види en:Dze и en:Voiced alveolar affricate) Не треба га мешати са латиничким с. --Ф± 09:33, 4. јануар 2012. (CET)

А може да се генерише на српским ћириличним распоредима на виндоузу, кликом на тастер Y. --Ф± 09:34, 4. јануар 2012. (CET)

Поздрав! Пре свега ти желим срећну нову! Чиме се бавиш на Википедији, јел имаш какве идеје? Ја ту и тамо напишем биографију народног хероја, а у последње време сам више пажње посвећивао личностима и покретима светског радничког покрета. --Plamen (разговор) 16:32, 4. јануар 2012. (CET)

Spisak ulica

Ufff! Mnogo mi komplikovano! :-(

гласање

Покренуто је гласање [1], па би било добро да и ти гласаш. Поздрав--Yielding (разговор) 14:26, 5. јануар 2012. (CET)

Kapičić

Članak o njemu je ditiramb! Kapičić očigledno ima jednu mračnu stranu, vidim optužen je i za ratni zločin 1947. Znam takođe da je na Golom otoku takođe inicirao i podsticao na neljudsko ponašanje, ljudi su tamo ubijani i umirali od neljudskih uslova. Članak treba da bude uravnotežen, kao i mnogi drugi o narodnim herojima koji su napisani na način koji nije encilopedijski preciznije mislim na neutralnu tačku gledišta. --Goldfinger (разговор) 10:35, 11. јануар 2012. (CET)

Управо је суштина да се раздвоји жито од кукоља. Нажалост о Капичићу не говорим на основу новинарских чланака. Друго пробај мало да ископаш следећи термин "Псећа гробља у Црној Гори". Моји су, укључујући мене, сви били Комунисти и зато хоћу да се до краја каже истина. Чињеница је да победници пишу историју али временом она ипак легне на своје...--Goldfinger (разговор) 12:29, 11. јануар 2012. (CET)

Sednemo jedne nedelje u Dom omladine i popričamo o tome... :-) --Goldfinger (разговор) 15:04, 12. јануар 2012. (CET)

Крсто Бајић

Ја сам мало дорадио чланак,чисто козметички.Иако ја имам неке информације које су опречне твојима,да је 1920то годиште,да је постао члан КПЈ 1941,а не 1939 и за дан погибије да је 3ћи август,а не 23ћи...--Круло

Државе

Баш Челик је у праву... Не постоји у праву нешто као — (државе су обе! једна је република, а друга федерација!) — држава је једна, а она по уређењу може бити уређена као федерација, гдје има централна власт (савезна) и аутономна нецентрална (републичка). Ако у шаблону пише држава, треба испоштовати и написати назив државе, ништа више. Све додатно се уписује у мјесто рођења, или ако постоји посебна ставка за админ. јединице. Тако да је његова измјена гдје је СР БиХ ставио у рубрику мјесто рођења, поред насељеног мјеста, у потпуности исправна. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:38, 18. јануар 2012. (CET) с. р.

Не може се уређивати као какав припадник политичке странке, па да не цијениш оне који нису твоја странка... Овдје нема политике. Ако ниси добро схватио функционисање шаблона, СР БиХ нигдје не нестаје, она и даље стоји, непосредно уз СФРЈ, само у рубрици намијењеној за њу. Визуелно, нема промјене, обадвоје остаје (само на своји мјестима). --Жељко Тодоровић (разговор) 15:45, 18. јануар 2012. (CET) с. р.

Управо зато што визуелно остаје исто, не видим зашто се толико противиш да се испоштују шаблонске ставке. Ма колико то теби изгледало ситничарски или провокативно, онај ко каже хоћу да буде исправно, у предности је. Не можеш рећи, а ти мрзиш ово или оно, када он у ствари говори праву ствар. Стога и не видим зашто се препуцавате политички, као да има везе негира ли ко чију државност, не постоје/нису постојале оне ради уредника на википедији, већ због других ствари. Апсолутно је сувишно да причаш некоме своја политичка опредијељења или како си се изјаснио на попису, прије да штети говорити такве ствари него да користи. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:10, 18. јануар 2012. (CET) с. р.

Мислим да мало требаш спустити лопту, и ако ништа, погледати неки уџбеник о праву. Мислим да би ипак за те револуционарне тврдње да је Југославија нпр. била у ствари седам држава, или једнако данашња БиХ у ствари три државе (али то још нико не зна), требао имати неког основа. Тврдити такво нешто, а одговарати мени као да сам ја дужан да доказујем шта је држава, није уопште коректно. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:01, 18. јануар 2012. (CET) с. р.

Отписани

Велики сам љубитељ Отписаних па ако ти треба помоћ око сређивања чланака ту сам ако можеш да ми даш смернице за литературе. Такође видим да је новокомпоновани држављанин БШ опет у сукобу с тобом. Искрено да ти кажем код мене његове форе садашња и ондашња не пију воду и одма их мењам нема садашња ондашња држава или република била и тако се звала те квази вандализме не признајем и имаш моју подршку. Змија бгд 21:21, 18. јануар 2012. (CET)

Да знам пробаћу да нађем књигу. Приче су прдстављене по догађајима који су се стварно десили нпр. постојала је штампарија у данашњој Даничаревој (Милутина Благојевића) улици на Врачару. У породичној кући је била штампарија која је описана у серији а када су откривени штампари и породица Благојевић је стрељана на Бањици. Причу ми је испричао један пријатељ јер је његов друг био унук Милутина Благојевића. Змија бгд 12:05, 19. јануар 2012. (CET)

Написао сам нови чланак Стане Бровет пише у мојој литератури да је био учествовао у НОБ-у па ти нађи где и када и додај. Поздрав.Змија бгд 17:54, 19. јануар 2012. (CET)

Пинки, отоврено је гласање, било би добро кад би дао свој глас. --Болен (Уђи слободно!) 13:52, 22. јануар 2012. (CET)

Отворено је гласање, било би добро кад би дао свој глас. Змија бгд 01:05, 27. јануар 2012. (CET)

Хвала на препорукама

Хвала друже Пинки ти си био и остао добар пријатељ и частан друг приметио сам да је атмосфера јавног линча али нема везе. Обратићу пажњу на савете Бокице и Викија. Размислићу о поновној кандидатури. Змија бгд 13:03, 28. јануар 2012. (CET)

Споменица

Поздрав! Заслужио си, а и ти си мени уделио толико споменица, па је ред да и ја теби дам коју :) Ускоро ми почињу испитни рокови на факсу, па сам последњих дана био мање активан. Улењио сам се са народним херојима, тренутно пишем чланке везане уз међународни раднички покрет (Северни Вијетнам, Афрички национални конгрес, Покрет 26. јул, Саур револуција, итд). Како напредује твоја хронологија СФРЈ/СКЈ? Имаш ли неке нове планове? --Plamen (разговор) 14:48, 28. јануар 2012. (CET)

Питање

Друже, зашто си ми избрисао текст о Младену Стојановићу? Није политички коректан? Ваљда ја као Приједорчанин и Крајишник знам и другу страну приче. Поздрав и свако добро. Pecanac 21:32, 29. јануар 2012.

Одговор

Нисам ни тврдио да је Младен био конкурент Брозу унутар структуре КПЈ. Младен је био пријетња на терену, тамо гдје је устанак против усташа и Њемаца букнуо свом снагом - у Крајини, гдје су се Срби подигли против терора. Зашто би неки непознати дошљаци са стране командовали српским устаницима? Народ је слиједио Младена а не оне безумнике које је Броз слао са задатком да праве пометњу и због којих је страдао велики број Срба на Козари. Pecanac 22:11, 1. фебруар 2012. (CET)

Породица Броз

Приметио сам да радиш на томе и лепо изгледа. Свиђа ми се и шаблон који окупља све теме о Титу. Иначе, погледај чланак Јован Шербановић, ја немам други том НХЈ да надопуним. --Plamen (разговор) 13:35, 5. фебруар 2012. (CET)

Много ми се свиђа чланак о Брозовима, ако неке податке нађем додаћу где фали, сјајани си поздрав. Змија бгд 23:53, 10. фебруар 2012. (CET)

Медаља за храброст 1912 и 1913

Шта кажеш на спајање ова два чланка, мислим да нема потребе да буду раздвојени. Размак од увођења је само годину дана па испада мало конфузно. Ионако су обе додељиване у Балканским ратовима који су такође један чланак? Поздрав--Ђура (разговор) 23:19, 15. фебруар 2012. (CET)

Хајде ти :) ако те не мрзи ... Има и медаља Милош Обилић коју је увела СРЈ током постојања ... Требало би то још мало истражити и проверити. --Ђура (разговор) 23:29, 15. фебруар 2012. (CET)

У СРЈ то није била медаља већ "велико одликовање" Милош Обилић ... има нешто више о томе на http://klubkolekcionara.blogspot.com/2011/02/obilic-za-hrabrost.html, ако не будеш стигао ти, јави ми па ћу ја да видим да средим некако ... --Ђура (разговор) 23:43, 15. фебруар 2012. (CET)

Направио сам једну промену а да нисам видео да си ставио шаблон рут на страници Александра Карађорђевића. Надам се да није било проблема. --Алекс (разговор) 12:01, 16. фебруар 2012. (CET)

Александар II Карађорђевић

Могуће је да сам негде погрешио али пошто сам ја уређивао тај чланак постојале су опет пристрасне референце, немогу да схватим поједине кориснике који пишу разне клевете. Ове податке сам нашао у књизи Српске династије, незнам да ли су проверљиве 100% али у многим сегментима су, хвала што си ми указао на грешке. Змија бгд 23:56, 16. фебруар 2012. (CET)

Vladimir Popović

Poštovani Pinki Da li mi možete objasnitizašto prepravljate stranicu Vladimira Popovića? Ispravke koje sam uneo su konkretne i tačno se prati njegov život i rad kroz godine. Unapred zahvalan

Генерали Народни Хероји СРЈ

Друже Пинки дошао сам нових сазнања да су поједини Народни Хероји од 1999. стварно одликовани тим орденом. Не тако давно ми није било јасно зашто поједни наши генерали носе тракице које одговарају орденима народног хероја. Копајући по чланцима открио сам да су стварно одликовани ево овде доказа да је данашњи начелник генералштаба народни херој, такође предпостављам и да је командант специјаних јединица. Змија бгд 16:43, 18. фебруар 2012. (CET)

Његова једниница је одликована и он сам види а пробаћу да нађем списак одликованих преко министарства одбране. Змија бгд 16:57, 18. фебруар 2012. (CET)

Нашао сам где пише ево овде. Змија бгд 17:43, 18. фебруар 2012. (CET)

Па ваљда као командант тада је заступао јединицу и открио сам да је списак у архивама службеног гласника и да није доступан у јавности, чињеница је да је Милошевић делио одликовања и шаком и капом око 4200 је одликовано. Змија бгд 18:03, 18. фебруар 2012. (CET)

Има једна пословица: "Заклела се земља рају да се тајне све сазнају" е па тако једног дана ће се све сазнати у то буди уверен. Змија бгд 18:13, 18. фебруар 2012. (CET)

Članak Vladimir Popović

Poštovana gospodo iz Wikipedije Dozvolite da Vam se predstavim. Moje ime već znate, zovem se Nada Radimir i sestra sam supruge Vladimira Popovića, Vjere Popović.

Fotografija koju sam stavila je iz porodične kolekcije koju sam nasledila nakon smrti moje sestre, i ako pogledate englesku verziju Wiki – ta se fotografija i tamo nalazi i prošla je ispitivanje austorskih prava. Molim Vas takođe da dozvolite promenu njegovog porekla. On nije bio iz siromašne seljačke porodice. To je zaostala terminologija za biografije za partijske knjižice. Njegov otac je bio perjanik ( oficir ) kralja Nikole. Služio je na Kipru kao oficir crnogorski u trupama koje su održavale mir. Nakon toga je krenuo za SAD gde je zaradio dovoljno novca da kupi kuću na Cetinju i osigura školovanje dva sina, jednog na medicinskom fakultetu, a drugog na pravnom fakultetu i ćerku u gimnaziji.

Upravo je izašla knjiga pod Naslovom : Vladimir Popović Španac od autora Marka Spadijera i smatram da uloga Vladimira Popovića je šira nego što su izvori koje Vi navodite. Vladimir Popovic je bio uski saradnik Maršala Tita do kraja svog života i do smrti je bio Šef Kabineta Predsednika Tita i njegova uloga je za istoriju naših krajeva neobično važna nakon završetka Drugog Svetskog rata. On je učestvovao na Mirovnoj Konferenciji 1946, kao delegat UN, praktično na svim zasedanjima Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Bio je prvi komunisticki ambasador u Moskvi u času prekida sa Staljinom, bio je prvi Titov ambasador u USA, bio je prvo Titov ambasador kod MaoTse Tunga i bio je organizator “Nesvrstanih”. Knjiga o Vladimiru Popovicu će uskoro biti prevedena na engleski i biće stavljena besplatno na raspolaganje svim univerzitetima i bibliotekama na svetu i MOLIM VAS da dozvolite da na našem jeziku WIKI bude što detaljnija sa što vecim brojem linkova. On je bio po međunarodnoj terminologiji, Politicar, Revolucionar, General, Diplomata i saradnik Marsala Tita do kraja svog života.

Društveno-politički radnik u međunarodnoj terminologiji ne postoji kao profesija.

Molim Vas procitajte tekst koji sam pripremila, i molim Vas da ga ubacite, on ničim ne smanjuje ulogu Vladimira Popovića za vreme Španskog rata i NOB. Molim Vas i da ubacite izvore jer će to sluziti univerzitetima i bibliotekama za dalja istraživanja i pisanje radova o našim krajevima. Orden Narodnog Heroja NIJE profesija vec jedan od najvisih ordenja koje je primio u toku svog života i koji je naveden, kao i Spomenica 1941 i mnogi drugi koje je zaslužio i časno nosio. Zahvaljujem Nada Radimir Sestra supruge Vladimira Popovića

PS

Dve i po godine sam sarađivala sa Markom Spadijerom na pisanju knjige o Vladi i verujte mi da smo sve podatke merili i dokumentovali.

Поздрав

Поздрав! Видим да вредно радиш на хронологији СКЈ и СФРЈ :) Ја сам у задње време исто написао доста чланака везаних уз НОБ. Погледај овај од данас – Јединствени народноослободилачки фронт Југославије. Такође сам написао биографију Луја Адамича и Првослава Караматијевића, видео сам на страници Тима НОБ да су то тражени чланци. Такође сам пре неког времена, на темељу Ко је ко у Југославији из 1957. унео сва одликовања народних хероја, која су се наалзила у књизи, а нису била у чланцима. Видим да се појавила књига о Владимиру Поповићу. У Хрватској ће ускоро да изађе књига о Владимиру Бакарићу, што сматрам позитивним трендом. --Plamen (разговор) 18:46, 19. фебруар 2012. (CET)

Начелници ВМА

Можда си приметио почео сам да пишем чланке о начелницима ВМА, ако имаш неке податке слободно допуни у наредних пар дана заврши ћу све. Поздрав. Змија бгд 19:46, 19. фебруар 2012. (CET)

Планови

Имам доста материјала о македонским партизанским бригадама, па ћу настојати да напишем што је више чланака о њима. Наравно, ту и тамо увек напишем покоју биографију народног хероја. Такође настојим скупити податке о појединим монументалнијим споменицима НОБ-а, тако да је задњи чланак посвећен тому Споменик устанку народа Хрватске. Свакако ми препоручи о којим би још споменицима било добро написати чланке. Мало сам надопунио и чланак Далмација у НОБ-у, а сакупио сам и материјала о Лици у НОБ-у. Што се тиче чланка Музеји НОБ-а, сазнао сам да је у Вуковару у Радничком дому до средине 1990-их радио Музеј Другог конгреса КПЈ, па можда не би било лоше надопунити чланак тим податком. Пронаћу нешто више података о том музеју. --Plamen (разговор) 19:57, 19. фебруар 2012. (CET)

Био сам ставио слику с интернета, али ми је обрисана. Међутим, имам познаника који је тамо био на дан отварања споменика прошле године, па могу да га замолим да удели слику за чланак.--Plamen (разговор) 20:05, 19. фебруар 2012. (CET)

Vladimir Popović 2

Dragi Pinki

Kao što sam Vam ranije rekla članak je pun svih dužnosti koje je obavljao. Na područiju naših teritorija najvažnija mu je dužnost gde ga je Tito poslao za Organizacionog sekretara KPHrvatske 1941 godine u Zagreb da diže Hrvate na ustanak. Nažalost ja to ne mogu napisati izričito, nego to moram obući u mnogo drugih haljina. Tuđman ga je izbrisao. Izbrisao je ulicu koja je nosila njegovo ime u Zagrebu i prekrstio školu koja je nosila njegovo ime i maknuo njegovu bistu pred školom. Ja se spremam da napravim sa svojim pomoćnikom stranicu sa fotografijama. Njegove majke, sestre, nosiloca Spomenice), moje sestre, nosioca Spomenice – logoraš iz Jasenovca). U knjizi su izasle fotografije sa Titom, kao General u ratu, kao španski borac, ima i fotografija njegovog groba u aleji u Beogradu. Ali daj mi vremena da najprije ovo sredim. Moja sestra je sahranjena u našoj porodicnoj grobnici u Boki Kotorskoj u Dobroti. Kad je ona umrla u Beogradu 1994 buktao je rat i ja sam je dala spaliti u Beogradu i kasnije smo prenjeli urnu u Dobrotum gde leže naši roditeji i naši predci. Vlado i ona nisu imali dece.

U knjizi ima i lijepa fotografija sa Dwight eisenhowerom i pismo sto mu je napisao – no ta fotografija ima autorska americka prava – u knjizi je izasla – tko Te pita u Crnoj Gori za autorska prava .

MOLIM VAS PUSTI MOJ TEKST. Zadnja verzija strnice Vladimir Popović (1914-1972) ima napomenjene prepravke, ali je preusmerena na stranicu Vladimir Vlado Popović. Dati cu Vam sve podatke koji Vam trebaju sa velikom zadovoljstvom, a najbolje da zamolim autora čim završi krajem marta promociju knjige da Vam pošalje jedan primerak,pošalji mi adresu.

Kad završim ovu „ bitku s Vama“ pokušaću ga staviti na Hrvatsku Wiki. Zaželi mi dobru sreću, jer sam se s njima nosila 6 mjeseci za Wiki o mom ocu. Dok im se nisam zaprijetila da će ostati samo na srpskoj i da to meni ni malo ne smeta jer je moj otac bio Hrvat, katolik, Jugosloven – iz čije kuće je 1942 u Zagrebu otišao u partizane Ivo Lolo Ribar i u čijoj kuci je često boravio i skrivao se za vrieme boravka u Zagrebu.

MOLIM VAS pusti moj tekst – lako ćemo ga dopunjavati, meni treba iz mnogo razloga ovakav kakav je. On ničim ne sramoti Vladu u nikakvom pogledu, ja imam mnogo razloga da prođe sa celokupnom biografijom i izvorima.

Naime za prevod knjige na engleskom mi je potrebno da tekst bude identičan engleskom koji postoji, jer sada moram traziti podatke FBI iz SAD i Kongresne biblioteke jer se spominju u knjizi mnogi Amrikanci i moram biti vrlo pažljiva, zajedno sa autorom. Nadam se da će te mi pomoci da postignem da njegov rad na našim teritorijama i u međunarodnoj diplomatiji Titotvoj zajedno sa Kocom Popovicem – dođe u ruke ljudima širom sveta koji će izučavati taj period naše istorije. Spisak njegovih odlikovanja ima Muzej u Baru koji nosi njegovo ime gde su arhivirani svi dokumenti – oreginali nakon završetka knjige. Moram se i sa njima dogovriti da isprave njegovu biografiju, oni su mi se zahvalili za sva originalna dokumenta postoji i soba sa njegovom random sobom itd.

HVALA VAM – a meni možes slati mail direktno sa svim pitanjima koja možeš imati za vlastite informacije, ja sam bila u dobrim odnostima sa Titom i Kocom i Lepom Perovic i ostalima iz tog vremena. Ja sam zavrsila Novinarsku i Diplomatsku Visoku Skolu u Beogradu 1952. Dobro sam znala i Đilasa i Mošu i celo društvo

Srdačno Nada. Hopenada (разговор) 07:30, 21. фебруар 2012. (CET)

Тито

Замолио бих те провериш да ли је ова измена у реду. [2] Поздрав. --ノワック・ウォッチメン 16:13, 24. фебруар 2012. (CET)

Споменик Партизану-борцу

Успео сам да скупим довољно података и напишем чланак о Споменику Партизану-борцу. Сећам се да си ме прошле године упитао јел знам шта о њему. Сазнао сам и имена 16 од 97 сахрањених народних хероја, и то на овој страници, где су постављене слике унутрашњости споменика. Било би добро некако успоставити контакт са тим човеком, па да нам пошаље слике за чланак и слике осталих плоча с именима, да скупимо имена свих 97 сахрањених. --Plamen (разговор) 17:07, 24. фебруар 2012. (CET)

Мислим да је довољно прегледно, а и супер је што коначно имамо чланак о Председништву СФРЈ. Тренутно радим на чланку о Споменику битке за рањенике на Макљену. Ту ћу да убацим слику под поштеном употребом са краја 1970-их, будући да је споменик срушен. Исто сам направио у чланку Споменик победи народа Славоније. --Plamen (разговор) 21:18, 24. фебруар 2012. (CET)

Имам један предлог за распоред чланова председништва СФРЈ. У чешком чланку под Členove чланови Предсеништва су подељени у групе 1974-1979, 1979-1984, 1984-1989. и 1989-1991. Можда би било прегледније за сваки петогодишњи мандат направити посебно одељење, него груписати чланове Председништва од 1971-1974. и 1974-1991. Шта мислиш? --Plamen (разговор) 23:31, 24. фебруар 2012. (CET)

Нисам мислио да буде шаблон, него само поднаслов, па испод њега само набројани чланови председништва, дакле обичан списак. Иначе, размишљао сам о тим „неравним“ шаблонима који, као у чланку Петра Стамболића, излгедају непрегледно. Мислим да би било добро направити их у стилу падајућег шаблона, као што си направио шаблоне о Народним херојима из Зап. Србије. --Plamen (разговор) 23:42, 24. фебруар 2012. (CET)

Не разумем се баш у израду шаблона, али ако је тако проблематично, верујем ти. Иначе, што се тиче тог шаблона, када се налази у чланку, нпр. Народна Република Ангола, државе у шаблону су „разбацане“, односно често не иду до краја реда, него и пре тога прелазе у други ред. Како да се то поправи? --Plamen (разговор) 00:00, 25. фебруар 2012. (CET)

Могуће да онда изглед шаблона зависи о интернет прегледнику који се користи. Сада је одељак далеко прегледнији. --Plamen (разговор) 00:14, 25. фебруар 2012. (CET)

И ја баш сад прегледавам биографије неких политичара који су били чланови Председништва, а тај податак уопште није наведен у чланцима, јер је то углавном раздобље 1980-их, а доста чланака о новијим политичарима сам написао на темљу Ко је ко у Југославији из 1970. године или Енциклопедије Југославије 1980-1990, али су ту обрађени само неки значајнији политичари, и то до слова К. --Plamen (разговор) 00:51, 25. фебруар 2012. (CET)

Витомир Јањић

Имаш ли још неку литературу о њему. --Јован Вуковић (р) 23:11, 26. фебруар 2012. (CET)

Sada je Kategorija preglednija s obzirom na to da broj članaka vezanih uz SFRJ raste. Ako nisi, pogledaj članak Spomenici Narodnooslobodilačke borbe, koji sam nadopunio sa još značajnih vajara i njihovih spomenika. Koristio sam se knjigom 'Revolucionarno kiparstvo iz 1977, gde su navedena najznačajnija vajarska ostvarenja vezana uz NOB, a uneću još vajara pošto nisam prošao celu knjigu. Pošto je članak sada duži a i još će da se poveća, bilo bi dobro da se u kutijici sa strane ubaci još slika spomenika NOB-a kojih ima u ostavi, a nema u članku. --Plamen (разговор) 23:17, 27. фебруар 2012. (CET)

Dragi Pinki

Dragi Pinki

Hvala Ti - drago mi je da se baviš Wiki vec koju godinu.

Ja ću Ti poslati deo teksta iz knjige o porodici, kroz koji dan, i fotografije.

Naime ja sam stara 82 godine i kod mene ne ide ništa na veliku brzinu, ja bi htela da još sredim da se knjiga prevede na engleskii da dođe u ruke svim univerzitetima i bibliotekama na cyberspace besplatno, da posluži svima koji se bilo gde služe našom istorijom iz tog vremena.

Ja sam udovica, muž mi je bio Švajcarac i kako je on umro i nisam imala dece, kad sam došla do penzije i kad mi je sestra umrla preselila sam u Australiju u penziju. Za stare ljude bolja klima i bolji uslovi od Švajcarske.

Probala sam da ti pošaljem mail na adresu sa hotmaila ali nije prošao pa te molim da mi pošalješ neki ako imaš kako bih ti poslala potrebne informacije za unapredimo wiki. Srdacno

Заједнички послужитељ

Поздрав! Видим да си ти стављао неке слике народних хероја (нпр. Иван милутиновић) изравно на Комонс.викимедија и све те слике могу да се слободно користе. Ових дана сам скенирао поприличан број слика бригада и дивизија НОВЈ, па бих волео да их пошаљем на Комонс, те да тако буду доступне свима. Иначе, јел се то може и за слике народних хероја? Ако да, зашто смо их досад слали под лиценцом поштене употребе? Погледај чланак Споменик устанку народа Хрватске (има слику) и мој нови Споменик битке на Неретви. За које би још споменике било добро да имамо чланак? --Plamen (разговор) 22:37, 1. март 2012. (CET)

Аха, тако. Мислио сам, ако се пошаље на Заједнички послужитељ да нема никавих проблема. Онда имаш право, боље ставити под поштену упорабу, па ће слика да остане за стално. --Plamen (разговор) 18:30, 2. март 2012. (CET)

Сада ће шаблони бити далеко прегледнији. И ја ћу исто да пребацим у падајуће шаблоне које сам креирао. Иначе, данас сам поставио чланак Бригаде НОВ Хрватске. Такође сам коначно завршио чланак Далмација у Народноослободилачкој борби. --Plamen (разговор) 22:56, 3. март 2012. (CET)

Пијаде

Слажем се, страшно. Баш сад за испит на факултету читам књигу Холокауст у Загребу и по њој се види како је антисемитизам постепено растао током 1930-их, а Влада Цветковић-Мачек је већ у септембру 1940, под притисцима Немачке, прогласила два закона против Јевреја. Погледаћу сутра за Лепу Пијаде. Иначе, у уторак је била промоција књиге о Владимиру Бакарићу. Нажалост, нисам могао да идем јер сам имао важнијих обавеза. --Plamen (разговор) 00:02, 5. март 2012. (CET)

Pogledao sam za Lepu u Tko je tko u Jugoslaviji iz 1957. i 1970, ali nema članka o njoj ni pod Pijade ni pod Nešić. --Plamen (разговор) 10:34, 5. март 2012. (CET)

Evo, i ja sam pokušao, ali sam samo preradio stari šablon. Mislim da dobro izgleda: Narodni heroji-Gorski kotar i Pokuplje --Plamen (разговор) 10:56, 5. март 2012. (CET)

SR Srbija

Zdravo Pinki,

ako te zanima, istražio sam o ustavnom konstituiranju

Vezano je uz ovu izmjenu; gdje si napisao Основана је 7. априла 1945. (naknadno je stavljeno 9. aprila 1945.).

Mislim da odluke o prihvaćanju odluka Vojvodine i Kosova o priključenju federalnoj Srbiji, da te odluke nemaju taj, konačni, ustavnopravni značaj. Jer su po većini stručnjaka to upravo oni datumi koje sam ovdje naveo.

Tko zna, možda Dragoljub S. Petrović, u knjizi koju je priredio: Konstituisanje federalne Srbije (Beograd : Nova knjiga : Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije, 1988., ISBN 978-86-7335-059-2) navodi drugačije. Već po naslovu magistarskoga rada Gorana Ilića (Razvoj ustavnosti Srbije u federativnoj Jugoslaviji od 1944. do 1947. : konstituisanje federalne Srbije) vidi se da je to bio proces (Ustav Narodne Republike Srbije, 17. 1. 1947.). -- Bugoslav (разговор) 11:51, 16. март 2012. (CET)

Vidim i Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.#Април gdje se navodi o Kosovu i Metohiji, a različito od Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.#Јул (8—10. јул)

Izvor: Dušan Bilandžić, Historija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije : glavni procesi : 1918. — 1985., 3. dopunjeno izd., Školska knjiga, Zagreb, 1985., str. 71.

Konačna odluka o statusu Kosova donesena je na zasjedanju Oblasnog NOO-a Kosova i Metohije od 8. do 10. srpnja 1945. koje je zaključilo da se ta pokrajina priključi federalnoj Srbiji u DF Jugoslaviji sa statusom autonomije.

— Bilandžić, 1985., 71.

-- Bugoslav (разговор) 12:19, 16. март 2012. (CET)

Stvaranje zemaljskih antifašističkih vijeća, odnosno antifašističkih skupština u pojedinim republikama i drugim područjima, uvijek je bilo popraćeno donošenjem propisa u kojima se spominju federalne države, demokratska federalna Srbija, i sl. Datumi kad su zemaljska antifašistička vijeća odnosno antifašističke skupštine prerasle u narodne skupštine, narodni sabor i sl., ti datumi nisu oni od kojih se računa konstituiranje budućih narodnih republika. Lijepo sam ti citirao, a pronašao sam kod Ferde Čulinovića i još nekih autora da se 11. nov. 1944. uzima za ustavnopravno konstituiranje Srbije države-članice federacije. Oblikovat ću te izvore, pa ćeš vidjeti. -- Bugoslav (разговор) 23:54, 16. март 2012. (CET)

Čini mi se da tvoje stajalište nije utemeljeno u izvorima. Dovoljno je uzeti u obzir AVNOJ, kada su udareni temelji Nove Jugoslavije. I svi povjesničari, historičari, istoričari i pravnici će reći da je SFRJ (pa time i FNRJ i DFJ) utemeljena u Jajcu. Dakle tada kreće državnost (naravno, međunarodna priznanja došla su kasnije).

Tvoj argument, da federalne države (gdjekad federalne demokratske, pa i samo demokratske) ne mogu prethoditi Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji nije točan. Pogledaj malo i jezično, govori se o federalnim državama, ali o federativnoj Jugoslaviji. Vidi: Upravni ustroj ZAVNOH-a. Možda je u nekim republikama bilo drugačije, ali to ne znači da su se federalne države mogle nazivati federalnim državama tek poslije ustanovljavanja naziva Demokratske Federativne Jugoslavije.

U nekim pokrajinama i nekim budućim republikama razvoj je možda išao drugačije, a opet možda i nije. Vijećnici AVNOJ-a iz Hrvatske u sporazumu s Izvršnim odborom AVNOJ-a preuzeli su inicijativu za formiranje ZAVNOH-a (pismo od 5. 12. 1942., a prvo zasjedanje ZAVNOH-a trebalo je biti 30. 1. 1943.).

U trenutku kad se AVNOJ konstituira kao u zakonodavno i izvršno predstavničko tijelo Jugoslavije, kao vrhovni predstavnik naroda, tu je već riječ o državnosti. Pogledaj kada su zemaljska antifašistička vijeća i antifašističke skupštine donesle slične odluke o konstituiranju tih ZAVNO i ASNO u zakonodavna i izvršna tijela, te kao vrhovne predstavnike naroda, odnosno vrhovne organe državne vlasti (najviše zakonodavno i izvršno narodno predstavničko tijelo i vrhovni organ državne vlasti demokratske Srbije kao ravnopravne federalne ...).

Najbolje je vidjeti osnovnu logiku, ako su po tvom stajalištu federalne države isključivo vezane uz nastanak naziva DFJ, onda bi to značilo da je tek DFJ država, a da AVNOJ nije začetak te državnosti. Ja ti lijepo kažem, osnivanje tih tijela, skupština i slično je krenulo od "malih" narodnooslobodilačkih odbora, ponekad su to bili NOO-i ponekad odbori Narodnooslobodilačke fronte, ponekad bivši članovi različitih organizacija (neke samo u pokušaju) pod pokroviteljstvom KPJ, kao što su: Fronta narodne slobode, Jedinstvena radnička partija, Stranka radnog naroda, Zveza delovnega ljudstva Slovenije se je postopoma konstituirala na pobudo komunistov, ki so v Celju organizirali 3. septembra 1939 sestanek s predstavniki Kmečko-delavskega gibanja, Slovenske kmečke stranke in drugih skupin. (Slovenska ljudska fronta — SLF — organizirani oblik Narodne fronte u Sloveniji, nastala je sredinom 1935.), Antiimperijalistična fronta (poslije: Osvobodilna fronta, nakon toga: Osvobodilna fronta slovenskega naroda). Da ne govorimo o Jedinstvenoj narodnooslobodilačkoj fronti i drugim općenarodnim antifašističkim organizacijama kao što su NOO-i, AFŽ i USAOJ, sindikati itd.

Dakle, sve to je postojalo i prije AVNOJ-a i prije Inicijativnoga odbora ZAVNOH-a (osnovan 1. 3. 1943., a ne 2. 3. 1943.).

Organizacija se stvarala od dna prema vrhu. Barem u nekim dijelovima nove Jugoslavije (kao zajednice država).

---

Svima je jasno da u članku o SR Srbiji piše kako je trajala do 28. 9. 1990. Ako je to moguće napisati u članku o SR Srbiji, ne vidim razloga zašto bi se u članku o SR Hrvatskoj pisalo da je postojala do 25. 6. 1991., kad je po svim kriterijima postojala do 25. 7. 1990.

Lako se u članku o SR Hrvatskoj napiše odlomak Nezavisnost u kome bi se objasnilo da je Republika Hrvatska još jedno vrijeme bila u sastavu SFRJ, te kako je proglasila nezavisnost 25. 6. 1991. Tu se onda može dodati o Ustavu RH (22. 12. 1990.), a ne u uvodu članka o SRH ― već u posebnom odlomku na kraju članka.

Tako se i u članak o Republici Hrvatskoj može dodati odlomak u kojemu bi se ukratko opisalo stanje do proglašenja nezavisnosti.

Ako misliš da treba pisati da je SRH trajala do stjecanja nezavisnosti, onda treba napisati da je i SR Srbija trajala do primanja SRJ u UN 1. 11. 2000. Zašto do 1. 11. 2000.? Zato jer je do tog datuma SRJ tvrdila da je ona i dalje nasljednik SFRJ (ovdje sam sažeo malu kronologiju). Najmanje do 27. 4. 1992. (Ustav SRJ), što nas opet stavlja u probleme jer je SR Crna Gora postojala do 12. 10. 1992. (Ustav RCG).

---

Sad još malo o 11. 11. 1944.

• Dušan Bilandžić, Jugoslavija poslije Tita : (1980. – 1985.), Zagreb : Globus, 1986., ISBN 86-343-0041-2, dio: Otvaranje problema jedinstva i zajedništva Srbije u vezi s ustavnim statusom pokrajina, str. 79. COBISS.SR 27366407

Federalna Srbija kao i ostale republike nastala je odlukama II zasjedanja AVNOJ-a. Međutim, njena konstitucija kao složene državne zajednice je započela kasnije od ostalih federalnih država i trajala je od studenog 1944. do rujna 1945.

— str. 79.

(...) odluka Prve skupštine naroda Vojvodine, 31. jula 1945. o priključenju Autonomne Pokrajine Vojvodine federalnoj Srbiji;

— str. 80.

---

Možemo pretpostaviti da su 9. nov. 1944. verificirali mandate i izabrali predsjedavajućega, 10. nov. 1944. (provjereno) su prihvatili Poslovnik, vjerojatno su tada utvrdili i dnevni red, 11. nov. 1944. su odlučivali i 12. nov. 1944. su zaključili rad.

---

Što se tiče VANOSS-a. Doneseni su važniji akti (od 9. do 12. 11. 1944., većina 11. 11. 1944.) su:

• Deklaracija Velike antifašističke narodnooslobodilačke skupštine Srbije o odobrenju rada narodnih prestavnika Srbije na Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije
• Odluka Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije o konstituisanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije kao vrhovnog zakonodavnog i izvršnog organa državne vlasti demokratske Srbije
• Odluka o odobrenju rada Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora Srbije
• Odluka o ustanovi Suda za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti (11. 11. 1944.)
• Odluka Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije o uspostavljanju Zemaljske komisije Srbije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača
• Odluka Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije o osnivanju Privredne banke Srbije
• Odluka Predsedništva ASNOS-a o „Službenom glasniku Srbije”
• Sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti izabran od Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije
• Poslovnik Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine Srbije primljen na sednici od 10. novembra 1944. godine
• Predlog Antifašističkom veću narodnog oslobođenja Jugoslavije o dodeljivanju zvanja Narodnog heroja maršalu Jugoslavije Josipu Brozu – Titu
• Odluka o ustrojstvu i poslovanju narodnooslobodilačkih odbora i skupština demokratske Srbije

---

Ferdo Čulinović, Razvitak jugoslavenskog federalizma, Školska knjiga, Zagreb, 1952., str. 146., 148. COBISS.SR 57111559

U Beogradu 11. nov. 1944. održano je prvo zasjedanje »Velike Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije«, koje je proglasilo ostvarenje nove srpske države kao članice jugoslavenske federacije. (...)

— str. 146.

Odlukom o odobrenju akata Glavnog NOO-a Srbije legalizovan je dotadanji rad vrhovnog političkog rukovodstva NOP-a i tog najvišeg naredbodavnog faktora narodne vlasti na području oslobođene Srbije. S tom su legalizacijom ovi akti dobili karakter prava.

— str. 148.

Ferdo Čulinović spominje 11. 11. 1944. i u ostalim svojim djelima, npr.: Državnopravni razvitak Jugoslavije, 1963. COBISS.SR 98559 COBISS.SR 262259975 COBISS.SR 50409991 COBISS.SR 39995399

---

Zanimljivi citati na slovenskom jeziku (nisam ih oblikovao u referencije):

• Glavni narodnoosvobodilni odbor za Srbijo je bil ustanovljen sicer že novembra 1941, toda do vzpostavitve vrhovnega organa oblasti v Srbiji pride šele 11. novembra 1944.

• Takrat se je v Beogradu sestala Velika antifašistična narodnoosvobodilna skupščina Srbije, sestavljena iz delegatov s celotnega območja Srbije. Ta skupščina je izvolila Protifašistične skupščine narodne osvoboditve Srbije (ASNOS) kot vrhovno zakonodajno in izvršilno predstavniško telo Srbije (ASNOS je nastal iz prejšnjega glavnoga narodnoosvobodilnoga odbora za Srbijo).

• Hkrati z zasedanjem VANOS Srbije se je 14. novembra 1944 sestala v Beogradu tudi skupščina Enotne narodnoosvobodilne fronte Srbije (Jedinstveni narodnooslobodilački front Srbije), ki se je sestala potem, ko so že bili izvoljeni občinski ....

---

• Pero Morača, Istorija Saveza komunista Jugoslavije : (kratak pregled), Beograd : Rad, 1966., str. 186. COBISS.SR 98264583

Prvo zasjedanje Antifašističke skupštine Srbije održano je 11. novembra u Beogradu. Na ovom zasjedanju prihvaćene su odluke Avnoja i obrazovani vrhovni, zakonodavni i izvršni organi federalne Srbije.

— str. 186.

---

Jovan V. Stefanović, Ustavno pravo FNR Jugoslavije i komparativno, Knj. 1., Zagreb : Školska knjiga, 1956., str. 222. COBISS.SR 24744960

Jovan Stefanović, Ustavno pravo Jugoslavije i komparativno pravo, Knj. 1., Zagreb : Školska knjiga, 1965., str. 289. COBISS.SR 146445319

Velika antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije (na kojoj je bilo ovjerovljeno 989 mandata, a prisutno je bilo 885 delegata) donijela je nekoliko odluka od ustavnopravnog značenja za Federalnu Srbiju (...)

— str. 289.

Jedino je u toj Skupštini jedan izaslanik Vojvodine, koji se tu nalazio kao gost, izjavio: da se narod Vojvodine na raznim skupštinama i konferencijama izjasnio za autonomnu Vojvodinu u okviru jedne federalne jedinice.

— str. 289.

---

Ivan Kristan, Družbena ureditev SFRJ : samoupravna socialistična demokracija, 2. dopolnjena izd., Maribor : Obzorja, 1980., str. 28. COBISS.SR 16326919

V letu 1944 so podobne sklepe sprejeli tudi drugi jugoslovanski narodi. Proces formiranja jugoslovanske federacije je bil materialnopravno končan s sklepom Velike protifašistične narodnoosvobodilne skupščine Srbije 11. novembra 1944.

— str. 28.

---

Ivan Beuc, Povijest institucija državne vlasti u Hrvatskoj : (1527. – 1945.), Zagreb : Arhiv Hrvatske, 1969., str. 467., str. 473. COBISS.SR 256920839

Već od prvih dana oslobodilačke borbe KPJ je primjenila principe o konstituiranju sovjetske države. Sovjetska je nastala u doba revolucije ujedinjenjem i konstituiranjem sovjeta u državnu vlast. Iz masovnih organizacija oslobodilačke borbe konstituirali su se odbori Narodno-oslobodilačkog fronta koji su kasnije dobili naziv narodno-oslobodilački odbori. Odbori Narodno-oslobodilačkog fronta preuzimali su u oslobodjenim teritorijama vlast pa su tako pored toga što su bili organi Narodnooslobodilačkog fronta bili i organi narodne vlasti. Takav razvoj je bio nužan, jer je trebalo uništiti stari aparat vlasti, izgraditi novi, koji odgovara postavljenim ciljevima, u kojem će biti omogućeno rukovodstvo KP i u kojem će se okupiti što šire mase koje su bile razočarane radom starih partija a u Hrvatskoj posebno djelovanjem i idejnim osnovicama ustaškog pokreta. U Hrvatskoj su se odbori Narodnooslobodilačkog fronta osnivali najprije na neoslobođenom teritoriju, u gradovima gdje su vršili različite političke i diverzantske akcije, sabirali oružje i hranu, mobilizirali borce, pa su bili prvenstveno organi Narodnooslobodilačkog fronta kao masovne organizacije u borbi za oslobođenje.

— str. 467. i 468.

Uostalom, vidi i

Ivan Bauer, Miodrag Gajinov, Registar važećih saveznih propisa : od 1945. do 31. decembra 1978., Beograd : Novinsko-izdavačka ustanova Službeni list SFRJ, 1979., str. 7. – 9. COBISS.SR 21770508 COBISS.SR 28804359

Po svemu sudeći, konstituiranje država-članica federacije išlo je ovim redom:

• SNOS 19. 2. 1944.
• ZAVNOH 9. 5. 1944.
• ZAVNOBiH 1. 7. 1944. (odluka); početak Drugog zasjedanja 30. 6. 1944.
• CASNO 14. 7. 1944. (Odluka CASNO o pretvaranju ZAVNO-a Crne Gore i Boke u Crnogorsku antifašističku skupštinu narodnog oslobođenja i konstituisanju ove u najviše zakonodavno i izvršno tijelo Crne Gore)
• ASNOM 2. 8. 1944. (Решение на Антифашиското собрание на народното ослободуене на Македонија како врховно законодателно и исполнително народно преставително тело и највисок орган на државната власт на демократска Македонија), i
• ASNOS 11. 11. 1944.

O odlukama koje je donio ZAVNOH i gdje se spominje Federalna Država Hrvatska i sve to prije bilo kakvih sporazuma koji su rezultirali Privremenom vladom Demokratske Federativne Jugoslavije.

Treći period je razdoblje poslije Trećeg zasjedanja ZAVNOH-a 8. V. 1944. do njegova prestanka nakon oslobođenja čitave zemlje, kada se 28. XI. 1946. sastaje Ustavotvorna skupština Hrvatske. (str. 10.)

Donose se ove ZAVNOH-ove odluke: vidi na ovom URL.

• Odluka o ustrojstvu i poslovanju narodnooslobodilačkih odbora i skupština u Federalnoj Državi Hrvatskoj, 9. svibnja 1944.
  • Počinje člankom 1. koji kaže: U Hrvatskoj, kao federalnoj državi u sastavu Demokratske Federativne Jugoslavije, sva vlast pripada narodu preko njegovih izabranih zastupnika' (...)
• Deklaracija o osnovnim pravima naroda i građana Demokratske Hrvatske, 9. svibnja 1944.
  • članak 2. koji kaže: Svi građani Federalne države Hrvatske jednaki su i ravnopravni bez obzira na narodnost, rasu i vjeroispovijest.
• Odluka o ZAVNOH-u kao vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavničkom tijelu i najvišem organu državne vlasti Demokratske Hrvatske, 9. svibnja 1944.
  • članak 2.: Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske vrši sva prava koja pripadaju Federalnoj Državi Hrvatskoj, ukoliko ta prava ne spadaju u nadležnost njegovog Predsjedništva ili Narodne vlade Hrvatske.

Dovoljno je pogledati koje je akte potvrdila Ustavotvorna skupština Federalne narodne republike Jugoslavije, 1. 12. 1945.

Pa se kaže:

Član 136, stav 2
Odluke, zakoni i uredbe potvrđene odlukom Ustavotvorne skupštine od 1 decembra 1945 godine ostaju u važnosti dok se o njima ne donese konačna odluka.

— Ustav FNRJ, 1946.

Zanimljivi izvori

• Ferdo Čulinović, Razvitak ZAVNOH-a, Historijski zbornik (Zagreb : Povijesno društro Hrvatske), god. II (1949.), br. 1 – 4., str. 7. – 45.

Dakle, Inicijativni odbor ZAVNOH-a imao je pored organizovanja osnutka ZAVNOH-a još napose i zadaću da rukovodi poslovima narodne vlasti u Hrvatskoj. Sasvim je dakle osnovano, kada se i Inicijativni odbor ZAVNOH-a smatra klicom budućega vrhovnog rukovodstva narodne vlasti.

— str. 18.

• uredili: Ferdo Čulinović, Vjekoslav Bratulić, Vinko Antić, Priključenje Istre federalnoj državi Hrvatskoj u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji : 1943. – 1968., Rijeka : Sjeverojadranski institut Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 1968. COBISS.SR 129373191

Bilješke

Evo, toliko od mene za sad. Molim te Pinki da pročitaš ove izvore. Ako se s tim izvorima ne slažeš, onda pronađi izvore koji potkrjepljuju tvoje tvrdnje. Lijep pozdrav. -- Bugoslav (разговор) 19:45, 18. март 2012. (CET)

Слике народних хероја

Закључили смо да је најбоље да се на Оставу шаљу слике НХЈ које су израђене пре 1941, а то лако може да се препозна, јер борци нису у војним одорама. Словенци су на оставу послали велик број слика словеначких народних хероја, а досад се догодило да је само једна била обрисана (колико ја знам). Иначе, био сам рекао Алекси да је већина слика народних хероја власништво Музеја историје Југославије, па ме занима како да их осигурамо од брисања с Оставе са те стране. Да ли можемо да их заштитимо са тиме и како то може да се постигне? --Plamen (разговор) 11:04, 17. март 2012. (CET)

Видим да си груписао народне хероје из Црногорског приморја. Захваљујем се јер си ми приштедио труд :) Ових дана сам преуредио шаблоне везане уз хрватске регионе и Словенију. За црногорске са планирао груписање по општинама, као што си ти слично направио са српскима, по окрузима. --Plamen (разговор) 23:04, 17. март 2012. (CET)

Заборавих да ти кажем, сутра идем на научни скуп „Нада Димић у хисторији сјећања“. Када се вратим, испричаћу ти како је било. --Plamen (разговор) 23:37, 17. март 2012. (CET)

Нисам један од референата, али ћу то да истакнем у времену предвиђеном за дискусију. Скуп се одржава поводом 70. годишњице од Надине смрти. Ове године је и 70. годишњица од смрти Раде Кончара 22. маја, па се надам да ће се одржати некакав скуп и поводом тога. --Plamen (разговор) 23:47, 17. март 2012. (CET)

Imaš mejl :) --Plamen (разговор) 20:38, 19. март 2012. (CET)

Dogovor o člancima SRH i SRS

Pinki, ja sam ti se javio 1 dan, 19 sati i 51 minutu nakon što sam ti 16. marta 2012. u 23:54 obećao da ću ti se javiti. Javio sam ti se 18. marta 2012. u 19:45. Ako imaš kakvih tehničkih problema prilikom čitanja moje poruke, samo javi, nisam želio zatrpavati tvoju korisničku stranu za razgovor, te sam stoga odgovorio na ovoj podstranici.

Volio bih da se dogovorimo o ovoj tvojoj izmjeni. Naime, tom si izmjenom uklonio ispravne podatke. Ako SR Srbija "prestaje" 28. 9. 1990., onda i SR Hrvatska "prestaje" 25. 7. 1990.

U svom odgovoru dao sam ti opsežne podatke o datumu od kojih kreće državnost federalnih jedinica unutar DFJ, a i sam naziv DFJ je ranijeg postanja i od 10. 8. 1945. i od 7. 3. 1945.

Hvala unaprijed. Srdačan pozdrav. -- Bugoslav (разговор) 19:28, 21. март 2012. (CET)

---

Nastavak:
Dodatan izvor: knjiga Hodimira Sirotkovića, ZAVNOH : Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske : rasprave i dokumenti, Zagreb : Dom i svijet, 2002., ISBN 9789536491599 (str. 40. i 81.). Tamo lijepo piše da se konstituiranje u države-članice federacije dogodilo 1944. Isto navodi i Bilandžić i drugi autori koje sam ti citirao, prvi od njih Ferdo Čulinović.

Kao da je Aleksandar Bojović, protojerej, trebao čekati da mu netko da dozvolu pa da osnuje prvi narodnooslobodilački odbor u Beranama 21. 7. 1941. Kao da je Sisački partizanski odred trebao čekati 4. 7.!

Ne može SFRJ krenuti od proglašenja naziva FNRJ, već je po najvećem broju izvora počela u Jajcu 29. 11. 1943. Iz svih republika, pokrajina i zemalja (npr. Sandžaka) bili su odabrani delegati (iz NOO-a različitih razina). Oni su proglasili Odluku o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu. Odluka o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu objavljena je u Službenom listu broj 1/45 na str. 4. (datum Službenog lista 1. 2. 1945.). Te su odluke tada objavljene još jednom, a prvo su objavljene na sam dan donošenja tih odluka.

Obične promjene naziva, iz ZAVNO u skupština, sobranje, sabor, to su obične promjene naziva. Tim promjenama naziva nije se diralo u ovlaštenja koja su ZAVNO i ASNO dobile (1) samom činjenicom odobravanja rada svojih predstavnika (dakle predstavnika ZAVNO i ASNO) u Jajcu (2) donošenjem odluka od ustavnog značaja. Potpuno je nevažno kojim su teritorijalnim dosegom vladala ta vrhovna tijela državne vlasti. Bitna je značajka tih tijela da su bila zakonodavna i izvršna, te u jednom dijelu i pravosudna tijela.

Pinki, molim te navedi kvalitetne izvore za svoje tvrdnje. Ja sam ti naveo mnoge izvore koji tvrde upravo ono što sam ti već nekoliko puta opisao. -- Bugoslav (разговор) 20:11, 21. март 2012. (CET)

JVuO

Hvala za savete. Podeliću ga i detaljno obraditi. Sređivanje treba i ostalim tekstovima vezanim za ovu temu, većina je loše napisana i uglavnom je osporena neutralnost. Trenutno sam malo tanak sa vremenom ali u najskorije vreme počeću sa radom, svestan sam i ja da na ovoj temi mora dosta da se radi. Hvala još jednom i pozdrav za tebe. --MzP (разговор) 10:55, 23. март 2012. (CET)

Šabloni

Pozdrav! Vidim da si iz šablona o predsednicima uklonio nazive funkcija i ostavio samo godine. Ja i ti znamo da je npr. 1953. izvršena reforma vlade i da je 1974. uvedeno Predsedništvo, ali hoće li to znati oni koji nisu upućeniji u to šta se desilo 1953. ili 1974.? Ni meni se u početku nije sviđalo imati tako dugačak naziv funkcije, ali smatram da tako drugi bolje razumiju. Šta ti misliš? --Plamen (разговор) 10:52, 28. март 2012. (CEST)

Imaš pravo, nije loše ni to rešenje za funkcije. I meni se čini bolje da se razdvoji do 1990. i posle. U početku je i bilo tako, a kad smo počeli da preuređujemo te šablone, počeli smo da ih spajamo. To mi se i činilo logičnim, budući da su sve te države 1945. postale republike, a neke su (osim Srbije i Crne Gore) po prvi put dobile i funkciju premijera. --Plamen (разговор) 21:04, 28. март 2012. (CEST)

RE: Траке одликовања СФРЈ

Писаћу ти на мејл. поздрав Змија бгд 23:43, 28. март 2012. (CEST)

Погледај мејл поздрав друже Змија бгд 03:27, 29. март 2012. (CEST)

Imas li photoshop? Змија бгд 22:52, 29. март 2012. (CEST)

Ako nemas skini win rar http://www.rarlab.com/ zapakovao sam sve i ponovo poslao pozz Змија бгд 23:02, 29. март 2012. (CEST)

Nadam se da ti se dopadaju odlikovanja i sad su autenticna pozz Змија бгд 23:16, 29. март 2012. (CEST)

sta te briga vazno je da smo vratili sto treba. Змија бгд 14:16, 30. март 2012. (CEST)

Šablon NHJ iz Beograda

Pozdrav! Planiram da napravim šablon koji će da okuplja narodne heroje iz Beograda. Vidim da postoji šablon koji okuplja NHJ iz Obrenovca, a pošto je to danas jedna od beogradskih opština, mislim da bi bilo dobro to uklopiti u Šablon:NHJ Beograd, pod sekcijom okolne opštine. U okolne opštine bi spadali Obrenovac, Lazarevac i Mladenovac, budući da nisu urbanizovane poput užeg centra grada. Šta kažeš? --Plamen (разговор) 15:30, 29. март 2012. (CEST)

Može, daj mu moj mejl. Da, ima malo narodnih heroja izravno iz Beograda, njih 8, dok su ostali iz okolnih opština (Lazarevac 1, Obrenovac 5, Mladenovac 5, Grocka 1), a njih četvoro je iz drugih delova Jugoslavije, ali su vojno-politički delovali ili poginuli u Beogradu. --Plamen (разговор) 17:50, 29. март 2012. (CEST)

Verujem da ih je više od 4, jer nisam imao toliko vremena da detaljno sve prođem. Mejl je stigao, poslaću trakice na Viki. --Plamen (разговор) 21:24, 29. март 2012. (CEST)

Trake da pošaljem pod licencom da sam autor i predajem ih u javno vlasništvo? Video sam članak, čini se puno posla... Koju literaturu koristiš za to? --Plamen (разговор) 21:50, 29. март 2012. (CEST)

Neka, neka :) Ajde, ako ti nije problem, sad probaj da središ šablon NHJ Beograd ili mogu i ja. --Plamen (разговор) 22:42, 29. март 2012. (CEST)

Чланци су ОК. Вдим да немамо тачан датум за свакога везано уз престанак или почетак неке функције. Мислиш да би тога могло да буде у некој литератури? Иначе, погледај Шаблон:Народни хероји-Београд, па слободно измени ако нешто не ваља или треба да се надопуни. --Plamen (разговор) 20:56, 31. март 2012. (CEST)

Поздрав

Поздрав! Погледај како сам надопунио чланак Нада Димић. Видим и да је умро Јошо Дурбаба - штета. Свиђају ми се ови чланци о алејама на Новом гробљу, а лепо је и што си сликао споменик и гробове везане уз чланке. Иначе, ја тренутно припремам чланак о Крсти Љубичићу. Дана 14. априла је 75. годишњица његове смрти. Набавио сам и слику споменика на месту његове погибије. --Plamen (разговор) 23:44, 6. април 2012. (CEST)

Корнелија Сенде-Поповић

Да ли је рођена 29. августа 1914. или 20. августа 1911, пошто обе информације стоје у чланку, требало би проверити. --Ђорђе Стакић (р) 14:59, 9. април 2012. (CEST)

• Остало је да се поправи и година 1911. или 1914. Када смо већ код хероја, појавио се и чланак Branislav Obradović Džambo па ако би могао неко из вашег тима да погледа. Поздрав. --Ђорђе Стакић (р) 15:38, 10. април 2012. (CEST)

Жарко Мариновић

Фотографија која се налази у чланку, а наведено је да на слици убијени, у "Политици" од дана после убиства ствар је другачија: Политика Alexzr88 (разговор) 23:53, 13. април 2012. (CEST)

Мада није баш јасно да ли новопостављена слика представља убијеног или убицу. На слици из "Политике" где се види спровођење убице, скоро па да личи да је то овај са ново постављене слике: Политика

Како смо разрешили? У Политици стоји супротно од онога што пише у чланку (убица Слободан Недељковић). Ваљда су они 1936. знали шта пишу (претходни непотписани коментар не припада мени). Alexzr88 (разговор) 19:56, 16. април 2012. (CEST)

Споменица за вас!

	Споменица за марљивост
	Drugu Pinkiju za predan rad na člancima iz oblasti socijalističke misli i svetskog komunističkog pokreta! Vasilije Blagojević (разговор) 19:15, 19. април 2012. (CEST)

Јурај Шпилер

Да ли је рођен 1885. 1900. или 1909. године, помињу се све три у шаблону са стране, биогафији и категоријама. --Ђорђе Стакић (р) 15:40, 24. април 2012. (CEST)

И мени је боље да је чланак у ћирилици, јер су и сви остали, али постоји то правило да ако је наслов на латиници, да мора и чланак. Ако не буде било проблема, могу одмах да пребацим. --Plamen (разговор) 22:32, 26. април 2012. (CEST)

Шаблон:Београд у Народноослободилачкој борби

Зар овај шаблон не би требало да води ка некаквом списку чланака о тој теми? Колико разумем, идеја сличних („овај чланак је део серије о...“) шаблона је да читаоцу коме је тема интересантна омогући да нађе и друге чланке који би му могли бити занимљиви.

Понадао сам се да такав списак постоји па сам кренуо да кликнем али сам онда видео где линк води па сам се збунио. Тек после сам се сетио да погледам да ли постоји категорија, али многи посетиоци не би нашли категорију, а и сам шаблон не упућује на њу. Можда да шаблон линује на категорију а не на чланак? -- Обрадовић Горан (разговор) 01:12, 27. април 2012. (CEST)

RE: Дан победе

Хвала друже Пинки трудићу се да и убудуће доприносим твом пројекту. Хвала на смерницама у вези одликовања мада сад тренутно немам времена да правим нова одликовања али чим искрсне више слободног времена можеш рачунати на мене. Срећан и теби дан победе и смрт фашизму слобода народу. Поздрав Змија бгд 00:05, 11. мај 2012. (CEST)

Нешто корисно сам послао мејлом погледај. Змија бгд 00:09, 11. мај 2012. (CEST)

Захваљујем на споменици наставићу са радом у скоријој будућности још више и боље. Змија бгд 19:50, 13. мај 2012. (CEST)

Поздрав!

Поздрав! Шта се ради? Ја сам стално заузет обавезама на факсу. Јуче сам објавио чланак Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби. Скупио сам материјала и за Хрватску и Црну Гору у НОБ-у. --Plamen (разговор) 12:01, 1. јун 2012. (CEST)

Слажем се, чланак још треба да се доради, нпр. треба да се мало опише устанак 27. јула и остало. Битно је да за почетак имамо чланке о свим републикама у НОБ-у. --Plamen (разговор) 12:22, 1. јун 2012. (CEST)

Већ сам погледао чим си објавио Портал и свиђа ми се! Баш размишљам како би било добро да се напишу чланци попут Бомбашког процеса 1928, Дијамантштајновог процеса итд. (за Дијамантштајна имам материјала). Баш сам малопре објавио чланак Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније, а пишем и чланак СДС БиХ (1909). Можда би било добро да направиш списак потребних чланака за Портал (као што има и за НОБ), па да знамо шта је нужно, а фали. Недавно сам наишао на књигу која описује револуционарни студентски покрет на Загребачком универзитету 1918-1941, па ћу да довршим чланак кад будем имао више времена. --Plamen (разговор) 00:52, 2. јун 2012. (CEST)

Hvala

Hvala puno na podršci, iako u stvari to nije podrška meni nego svima nama kojima je dozlogrdio. Nećemo se spuštati na njegov nivo, jer on je na dnu a niže nemože. Zato bilo bi jako dobro da što više korisnika traži to isto na admin tabli, jer jednom mu se zaista treba stati u kraj. To već prelazi granice normalnog ponašanja --НиколаБ (разговор) 01:13, 2. јун 2012. (CEST)

Надам се да ће и остали подржати то, у противном и заслужујемо неког таквог овде --НиколаБ (разговор) 01:20, 2. јун 2012. (CEST)

Поздрав! Драго ми је што напредујеш с хронологијом! Ја сам недавно написао чланке о Шими Балену, Лутви Ахметовићу и Вјеки Африћу. И на хр.википедију сам прекопирао доста чланака о дивизијама и корпуса НОВХ са наших страница. --Plamen (разговор) 01:02, 8. јун 2012. (CEST)

А, шта ћеш. Ми пишемо оно шта нас интересује и не бојкотујемо туђи рад, а не пада ми на памет да се спуштам на њихову разину. Јеси добио мој мејл о Кумровцу? Ништа ниси одговорио :) --Plamen (разговор) 10:58, 20. јун 2012. (CEST)

Споменици НОБ

Видим да си направио шаблон за споменике НОБ за поједину републику, што је стварно добра идеја! Како си замислио чланке? На ен.вики су углавном наведени споменици са сликама. Ја имам каталог са најзначајнијим споменицима са приложеном мапом, али је из 1975, а после тога је ипак подигнуто такође доста значајнијих споменика. --Plamen (разговор) 10:26, 22. јун 2012. (CEST)

Таблица је у реду, али у њу свакако треба уврстити и списак споменика без фотографије. Осим тога, добићемо увид у то који значајнији споменици још немају чланак о себи. Променио сам повезницу на директнију страницу. На ен.вики сам и ја учествовао у израђивању чланака посвећених споменицима НОБ-а, тако да тамо већ има доста материјала.. --Plamen (разговор) 10:40, 22. јун 2012. (CEST)

Шаблон

Промијенио сам Шаблон:Институције СФРЈ, надам се да немаш ништа против, будући да ми је стари дјеловао доста мали и „невидљив“. Мада, сматрам да га треба допунити још неким институцијама о којима можда и немамо чланке. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:42, 26. јун 2012. (CEST) с. р.

Мислио сам нпр. на скупштинске домове, мислим да је у једном периоду Југославија имала петодомни парламент. Али, о њима нема чланак. Може, рецимо још и Савезна планска комисија, мислим да су такве комисије биле одлика комунистичких држава.--Жељко Тодоровић (разговор) 10:30, 26. јун 2012. (CEST) с. р.

Даћу себи дозу слободе да ти одговорим уместо Викивинда: Није урадила ништа и то је њена највећа кривица. --НиколаБ (разговор) 19:01, 6. јул 2012. (CEST)

Блокада Јагоде

Један корисник је написао чланак о самом себи. Тај чланак је био предложен за брисање, али није обрисан јер је „само“ 65% корисника гласало за брисање. У вријеме гласања тај корисник није крио свој идентитет и није порицао да је он особа о којој говори чланак. После гласања се одједном предомислио и одлучио да сакрије своју повезаност са чланком и да забрани свако спомињање његовог правог имена. Пошто је Јагода наставила да указује на његову злоупотребу, блокирао ју је Alexmilt на три мјесеца због наводног откривања личних података. Основано сумњам да је Alexmilt био у контакту преко мејла са тим корисником и да је блокада наручена. Уколико ти требају детаљније информације, могу ти их послати преко мејла. Поздрав!--В и к и в и н д 19:10, 6. јул 2012. (CEST)

Као што и сам можеш приметити ту је све кристално јасно. Онолика халабука о борби против тролинга и вандалисања пројекта је буквално прошла крај администратора (да не кажем продувала) као лаган поветарац и онда ово. И онда се ти исти из првог случаја јављају као моралисти у овом потоњем. Очекивано и крајње предвидљиво --НиколаБ (разговор) 19:27, 6. јул 2012. (CEST)

Можеш коментарисати на Википедија:Трг/Википолитика (има отворена тема о Јагодином блоку). Тренутак за блокаду је савршено изабран јер је већи дио активних корисника на одмору. Што се тиче колективног напуштања пројекта у знак солидарности, ја мислим да би тај потез одушевио одређене кориснике јер би википедија коначно била „њихова“, тако да је то лоша идеја.

Уколико пропане тема на Википолитици, остаје могућност покретања процедуре за скидање права администратору Alexmiltu. Колико се сјећам, он је и изабран врло танком већином (било је негдје око 71-72%). Нисам још одлучио да ли ћу покретати ту процедуру. --В и к и в и н д 19:40, 6. јул 2012. (CEST)

Бот

Немам. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:49, 14. јул 2012. (CEST) с. р.

Чедомир Васовић

Поздрав друже,

Као прво, ВЕЛИКО ВАМ ХВАЛА што сте допунили текст о покојном Чеди Васовићу! Баш сам се пријатно изненадио! Хвала!!! Можете да ме зовете Темпо ако хоћете хаха али сам ја тај надимак позајмио од нашег чувеног спортског часописа.

Да ли могу да вас питам одакле сте ископали сву ову информацију о Чеди Васовићу!? Баш невероватно јер је на Интернету тешко наћи нешто о њему.

Хвала вам још једном!

Tempo21 (разговор) 23:09, 24. јул 2012. (CEST)

Јован Шербановић

Хвала друже Пинки још једном!

Давно сам направио чланак о Јовану Шербановићу и Пламен је аплодовао фотографију. Да ли можда имаш још информација о покојном Шербановићу?

Велики поздрав!

Tempo21 (разговор) 00:08, 26. јул 2012. (CEST)

Хвала ти друже!!! Јако ценим ово, да знаш :)

Велики поздрав,

Tempo21 (разговор) 18:36, 27. јул 2012. (CEST)

---

Види ако можеш да убациш негдје ову фотку. Видим да има чланак о Мирку Ковачевићу али не знам је ли то тај. --Награкажи/лажи 21:29, 27. јул 2012. (CEST)

Поз

Провери ову измену. Анонимац је променио годину на чланку о Народном хероју који си ти написао. Па рекох да провериш у литератури... --Јован Вуковић (р) 18:58, 29. јул 2012. (CEST)

Ацев-Димов

Поздрав! Један корисник је покренуо расправу на страници за разговор о правој слици Мирче Ацева и пошто сам прелистао неколико књига, утврдио сам да је био у праву. Слика у чланку Цветан Димов представља Мирче Ацева, а у Македонској енциклопедији се налази права слика Димова. Питање је ко је на слици у чланку Мирче Ацев? Да ли се можда догодила забуна приликом штампања књиге НХЈ? То не би био први случај, јер је у издању из 1975. била стављена погрешна слика Баје Секулића, а права је затим стављена на хартији са погрешним наводима, на крају другог тома. Је ли такав случај и са Ацевим? --Plamen (разговор) 22:10, 5. август 2012. (CEST)

Википедија:Сређивање чланака/Народни хероји

Докле се стигло са овим? --Ђорђе Стакић (р) 11:41, 23. август 2012. (CEST)

Ок, у сваком случају би пројекат требало завршити због ауторских права. Ако ти није тешко требало би обележити све чланке који су значајније промењени (прерађени итд) да не крше ауторска права, па ћемо тачно видети колико је тога остало, а вероватно ће се још неко укључити да не остане овако. --Ђорђе Стакић (р) 18:25, 27. август 2012. (CEST)

Порука

Веселин ти је оставио поруку овде. Вратио сам му измјене, и оставићу коментар на администраторској табли.--В и к и в и н д 20:16, 29. август 2012. (CEST)

Већ сам тражио да корисник буде упозорен због коментара на твојој корисничкој страници. Изгледа да је већина администратора на одмору, али ваљда ће неко од оних што нису обратити пажњу. Што се тиче садржаја, ја немам ни знања, а тренутно немам ни воље да се тиме бавим.--В и к и в и н д 21:30, 29. август 2012. (CEST)

Споменици

Поздрав! На овом блогу се налази велик број слика споменима НОБ од Словеније па до Македоније. Успоставио сам контакт са аутором блога да нам омогући слике на Википедији, али не знам која је најбоља и најједноставнија процедура да се за те слике добије одговарајућа лиценца. Јел знаш коме да се обратим, па да ми помогне у свему томе? Мислим да се исплати добити све те слике за Википројект, шта мислиш? --Plamen (разговор) 15:06, 1. септембар 2012. (CEST)

Commons

Tvoju sliku sam prebacio na Commons nemoj da se ljutiš. Pozdrav! --Kolega2357 (разговор) 12:00, 8. септембар 2012. (CEST)

Боса Милићевић

Све је у реду са том сликом. Гледао сам које слике се налазе на списку неискоришћених и обрисао неколико слика под неслободним лиценцама. Ову сам вратио пошто имаш намеру да је користиш. Извини због неспоразума. micki 15:27, 17. октобар 2012. (CEST)

Imaš mejl --Plamen (разговор) 22:46, 23. октобар 2012. (CEST)

Čudno kako nisi dobio. Poslao sam ti na hotmejl, na koji uvek i šaljem. Sad sam još poslao jednom, pa vidi. Pročitao sam da imaš nekih problema s internetom, pa je možda to razlog zašto nisi dobio prvi mejl. --Plamen (разговор) 16:05, 24. октобар 2012. (CEST)

Отписани

Видео сам давно да си почео да пишеш, чланке о епизодама серије Отписани, врло је занимљива тема и желео бих да ти помогнем, само ме занима одакле си набаљао литературу. Ја само знам да све што си писао је истина јер сам чуо причу о штампарији. Дај ми неке смернице да наставим писање осталих епизода, јер је јако занимљиво а и наш народ воли ту серију. Поздрав друже. Змија бгд 23:17, 19. новембар 2012. (CET)

Погледај мејл. Змија бгд 21:35, 21. новембар 2012. (CET)

Milos ZAnko

Milos Zanko je bio Srbin, zato se i zove Milos, po Milosu Obilicu. Svi sa tim prezimenom su Srbi, a sa imenom pogotovu. Dovoljno je obicno googlovanje da se uveris u ovo..

Nego, video si da sam usao u tim za NOB. Kako cemo raditi? Ima li neki plan rada, ili svako moze da daje svoje doprinose kako zeli? Poz.

--Bonsai (разговор) 23:27, 27. новембар 2012. (CET)

Повратак отписаних

Е, па желим ти срећан повратак! Верујем да ти је требало мало одмора од Википедије, сада се надам да си одморан за рад :) --Plamen (разговор) 23:54, 27. новембар 2012. (CET)

Молба

Замолио бих вас да кад будете у могућности и ако имате још неких извора и документације проширите изузетно значајан текст Четврти конгрес КПЈ. Хвала.--Оњегин (разговор) 19:16, 29. новембар 2012. (CET)

Слике

Поздрав! Замолио бих те да, кад имаш времена, да мало прођеш кроз чланке о народним херојима, па да откријемо којима још фале слике. Ја сам их нашао неколико и ставио на списак. --Plamen (разговор) 12:24, 6. децембар 2012. (CET)

Орден

Хвала на ордену друже Пинки! Трудићу се да га оправдам.--В и к и в и н д 14:56, 7. децембар 2012. (CET)

Можда би онда било боље да се чланак зове по задњем имену које је носило, дакле АВНО Санџака. --Plamen (разговор) 21:21, 9. децембар 2012. (CET)

Иначе, имаш ли сазнања да ли је и у којем периоду рата Родољуб Чолаковић био заточеник у Логору Јасеновац (пошто у његовом чланку то не пише)? Набавио сам једну нову фотомонографију о Јасеновцу и на 29. стр. пише како Чолаковић у својим мемоарима помиње фотографисање које је вршила комисија која је требала да утврди да се тобоже добро поступало с логорашима. Цитат: „Долазе нам »министри« Лорковић и Кватерник-млађи. Задовољни су јер »Власи« добро раде. Снимају нас“ (цитат пренесен из Чолаковићеве књиге Јасеновац. Сарајево 1948, 54. стр). --Plamen (разговор) 21:56, 9. децембар 2012. (CET)

Одговорићу ти опширније на мејл, када завршим чланак. --Pinki (разговор) 22:08, 9. децембар 2012. (CET)

Не знам јесу ли били браћа. Имаш ли идеју где би та информација могла да се провери? --Plamen (разговор) 15:31, 11. децембар 2012. (CET)

Хехе, размишљао сам унапред, и већ сам јуче узео податке о Срђану из Ко је ко у Југославији из 1957. и из 1970. Чекао сам да завршиш чланак, па да онда убацим податке о одликовањима. --Plamen (разговор) 15:56, 13. децембар 2012. (CET)

Михаило Швабић

Знам, и мени је безвезе да се толико пута наводи датум и место рођења, али како напишем неки чланак, неко ме увек исправља, па ми је ваљда прешло у навику да уз годину упишем и место. Слична ствар је била и с подебљаним насловом литературе коришћене за неки чланак. Баш-Челик ме је неколико пута упозорио да наслов литературе треба да буде у италику, па сам почео да га тако обележавам. Иначе, чланак о Швабићу сам написао јер помало пишем биографије о свима који су били чланови ЦК КПЈ-СКЈ (сада када имамо све чланке о Конгресима СКЈ). Иначе, ти си написао чланак Седми конгрес СКЈ: у њему пише да је члан ЦК био Никола Раички, па сам ја исправио на Никола Рачки (народни херој). Нисам нашао податак да је Рачки био члан ЦК СКЈ, а у Ко је ко у Југославији нисам нашао Раичког. --Plamen (разговор) 11:20, 17. децембар 2012. (CET)

Мислим да би било лепо кад бисмо у чланцима масовних организација (ССРНЈ, ССЈ, АФЖ, ССОЈ,...) имали попис председника свих тих организација, по узору на попис у чланку СУБНОР-а. Постоје ли негде такви пописи? --Plamen (разговор) 13:39, 17. децембар 2012. (CET)

гласање за добар чланак

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Румунска комунистичка партија да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 17. — 24. децембра 2012. ----Plamen (разговор) 22:36, 17. децембар 2012. (CET)

СУБНОР

Лепо изгледа чланак о СУБНОР-у, сада кад је проширен. Добро је што и ће свака организација наследница имати засебан чланак. Него, да ли имаш можда податке о тачном датуму и месту смрти Петра Релића? Такође у чланку Седми конгрес СКЈ пише да је члан Централне ревизионе комисије био Петар Рељић. Будући да га нисам нашао у Ко је ко у Југославији, можда се ради о Релићу? --Plamen (разговор) 15:23, 19. децембар 2012. (CET)

Погледао сам Македонску енциклопедију, нигде нема чланак о њиховом СУБНОР-у. --Plamen (разговор) 21:16, 19. децембар 2012. (CET)

Лепо да си написао ове чланке; Награда АВНОЈ-а је дуго стајала на Порталу СФРЈ као тражени чланак. Иначе, да ли ти треба помоћ око довршења чланака о Извршним већима појединих република СФРЈ? Био си написао њих неколико, па ако требаш помоћ за ове остале, ту сам. Исто вреди и за Јосипа Копинича. О њему сам нашао нешто мало у Ко је ко у Југославији. --Plamen (разговор) 22:28, 19. децембар 2012. (CET)

Овде пише само година када је СУБНОР БиХ основан, нажалост нема датума. --Plamen (разговор) 22:45, 19. децембар 2012. (CET)

NOB

Занима ме зашто су народни хероји из црногорског Полимља сврстани у Санџак? --Круло (разговор)

Поздрав! Можеш ли са две задње слике да ишчиташ тачан датум смрти Албине Мали-Хочевар. Види се само 24. јануар, а од године само прва два броја 20?? (Хочевар нам је на попису живих народних хероја, а овде је наведено да је у међувремену преминула). --Plamen (разговор) 19:43, 22. децембар 2012. (CET)

Већ сам пробао да контактирам аутора блога, али му мејл нешто не ради. Једино можда да сачекам неко време, ако проради. --Plamen (разговор) 19:54, 22. децембар 2012. (CET)

Споменица

Захваљујем се на споменици, али ја је одавно нисам заслужио, јер сам напустио ту тему, због квази историчара, који ме сад прогањају и на спортским чланцина. Хвала још једном. Да искористим ово јављање да ти честитам Нову годину. Желим добро здравље Теби и породици, а остало што сам пожелиш да ти се испуни.--Drazetad (разговор) 23:53, 22. децембар 2012. (CET)

Хвала ти на додели споменице, сада имам сва твоја одликовања :) --Plamen (разговор) 00:23, 23. децембар 2012. (CET)

NOB

Да,упознат сам са тим,али пратећи ту логику да као географске одреднице Санџака(иако су по мени непостојеће,јер концепт Санџака као територијалне области после турског одласка никад није постојао у пракси)узмемо оно што је Земаљско антифашистичко веће Санџака рекло,а то је цитирајући нашу страницу " на овом заседању ЗАВНО Санџака је закључио да се подручје Санџака подели између Црне Горе и Србије - прибојски, милешевски, златарски, сјенички, дежевски и штавички срез припао је Федералној Држави Србији, а пљеваљски и бјелопољски срез припао је Федералној Држави Црној Гори",долазимо до тога да беранско андријевички срез није узиман као дио имагинарног Санџака,па с тога,по мени,стављање у тај кош н.хероја Сава Јоксимовића,Влада Шћекића,Добриле Ојданић,Милана Куча,Мирка Глиба Арсенијевића,Ђока Пајковића и др. је фактички нетачно.Па чак су и сами партизани придев "санџачка"дали бригади састављеној од бораца из Пљеваљског и Бијелопољског партизанског одреда одреда, Златарског батаљона и Милешевске чете.Дакле у Црној Гори се у Другом рату тај "простор"може односити само на територију данашњих општина Пљевља и Б.Поље(чак и ово последње да буде максимално натегнуто.--Круло (разговор)

Vidi mejl. --Plamen (разговор) 21:12, 24. децембар 2012. (CET)

Споменица 2

Хвала ти од срца на споменици, или боље речено на ордену. Морам да признам да заиста лепо изгледа, некако сам поносан када је видим на страници. Хвала ти још једном и искористићу прилику да ти пожелим срећну и успешну 2013. годину.

Свако добро --НиколаБ (разговор) 19:49, 27. децембар 2012. (CET)

Хвала ти што си отворио гласање уместо мене. Таман сам кренуо да правим страницу и видим да је већ направљена. --Vlada ^talk 00:26, 28. децембар 2012. (CET)

Захваљујем се на споменици. Иначе, слажем се са Николом у вези са њеним дизајном :) Све најбоље у новој години. micki 17:13, 28. децембар 2012. (CET)

2013.

Литература

У случају да то већ ниси видео, само бих поменуо Годишњак Града Београда као извор - у сваком броју имају понеки чланак о овој теми, а број из 1959 је у потпуности посвећен радничком покрету и НОБ. Осим тога, ту су и увек импресивни znaci.net. Уздравље! --Solovni (разговор) 21:45, 3. јануар 2013. (CET)

Затвараш ли гласање? --ノワック・ウォッチメン 11:55, 4. јануар 2013. (CET)

Pogledaj mejl

Sad cu da ti pisem pa pogledaj za par minuta. Змија бгд 22:07, 8. јануар 2013. (CET)

Мијо Керошевић

Промени категорију Тузланци у Тузлаци. --ノワック・ウォッチメン 13:39, 10. јануар 2013. (CET)

Еполете

Видео сам да је неко обрисао Еполете ЈНА, кад будем имао времена додаћу још, за почетак погледај и јави ми утиске. Змија бгд 16:02, 12. јануар 2013. (CET)

Хвала на лепим речима ал требаће доста времена да вратим све еполете али завшићу их. Змија бгд 20:15, 12. јануар 2013. (CET)

Нека, заслужио си, а хтео сам да будеш први који ће да добије моју нову споменицу :-) Надам се да ти се изглед допада! --Plamen (разговор) 11:39, 14. јануар 2013. (CET)

ОК за Тиквицког, нисам скужио да је податак већ био тамо. Да, Шпански борци баш и није прикладан енциклопедијски или историографски назив, то је више онако од миља. Прикладнији је Југословени у шпанском грађанском рату. --Plamen (разговор) 15:46, 16. јануар 2013. (CET)

Ja ne bih oravio spisak uopste. Nek clanak bude dug koliko treba da bude. -- Bojan  Razgovor  18:25, 19. јануар 2013. (CET)

Револуција која тече

Поздрав! Ако поседујеш Вукмановићеве мемоаре (издање 1981-1985), замолио бих те да погледаш које је тачно године сваки том I-IV изашао. Хвала! --Plamen (разговор) 00:40, 20. јануар 2013. (CET)

Ја сам имао на увид Темпове мемоаре у издању Гобуса, то онда значи да су томови 3 и 4 изашли 1985. ОК, хвала на помоћи. --Plamen (разговор) 19:37, 20. јануар 2013. (CET)

Петар Кесић

Поздрав друже Пинки,

Хтео сам нешто да те замолим. Да ли можда имаш неку фотографију народног хероја Петра Кесића?

Поздрав,

Tempo21 (разговор) 15:43, 20. јануар 2013. (CET)

Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака

"Идеја за стварање ЗАВНО Санџака, потекла је Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, на основу опредељења удружења студента Београдског универзитета који су били из Санџака и који су се пре почетка Другог светског рата залагали за добијање аутономне Санџака."

Dragi Pinko, Nema citata za tvrdnju da je inicijativa potekla od studenata BU iz Sandzaka. Ja sam trazila medju strucnom literaturom ali dokaz za tu tvrdnju nisam nigde nasla (a posedujem mnogo izvora na tu temu). Molim da se ili ubaci pouzdan izvor ili da se recenica skloni. Pogotovu jer nije u skladu sa narednim pasusom o Titovom pismu Ivanu Milutinovicu, a ako postoji nekakva veza, nju takodje treba obrazloziti a to potkrepiti dokazom. Hvala! centarpsr

-- Dobro, nema potrebe za iscudjavanjem :) Jedno je reci da postoji udruzenje studenata koje se zalagalo za autonomiju, drugo da je Tito uradio nesto zasto sto su ga studenti na to podstakli - mora postojati jasno dokaziv kauzalni odnos a ne koincidencija. Ako u Leksikonu NORa pise tim recima, da je Tito pokrenuo inicijativu za osnivanje ZAVNO Crne Gore, Boke, Sandžaka i Metohije pod uticajem studenata, onda OK. samo stavite referencu na to mesto a ako Vam nije tesko kada stignete mozete ubaciti dodatne informacije o tome, kad, ko, kako, mene licno to interesuje a trenutno nisam u blizini nijedne biblioteke da uzmem pominjani Leksikon i procitam vise o tome! Pozdrav, centarpsr

У реду. Како будем наилазио на неког од њих, уносићу га на списак. --Plamen (разговор) 23:51, 20. јануар 2013. (CET)

Роман Филипчев

У тексту се, вероватно погрешно, наводи да је рођен 1895. а мало касније се наводи да је рођен 1885. године. То би требало уједначити, овде пише да је рођен 1885. --Ђорђе Стакић (р) 22:16, 21. јануар 2013. (CET)

НХЈ

Поздрав! Одлично за народне хероје, напредујемо полако али сигурно :) У сваком случају, има посла и око чланака-клица народних хероја, али насрећу их нема пуно. Ја тренутачно пишем чланак о народном хероју Бошку Вребалову (касније планирам и Комнена Церовића, по жељи Темпа21), али у последње време се више бавим писањем чланака углавном о афричким и азијским председницима и премијерима. То ми мало дође као предах од народних хероја :)

Што се тиче списка Интернционала, било би добро да споменеш и Пету интернационалу коју у плану има Уго Чавез, иако још није озваничена.

Да, било би добро да се среде те категорије о комунистима, да буду по територији а не с националним предзнаком. Мислим да би било у реду кад би категорије носиле називе Комунисти из Босне и Херцеговине, Комунисти из Македоније, Комунисти из Словеније, Комунисти из Србије, Комунисти из Хрватске, Комунисти из Црне Горе, Комунисти из Војводине, Комунисти са Косова и Метохије. Међутим, то сада повлачи проблем назива осталих категорија у које спадају други комунисти. Тако имамо Чехословачке комунисте, Италијанске, Пољске, итд. Ја сам за то да те категорије остану, а ове с наших подручја да мењају назив. Исто тако мислим да је у реду и да остане назив категорије Југословенски комунисти. Шта ти мислиш? --Plamen (разговор) 22:58, 23. јануар 2013. (CET)

Мислим да је боље Комунисти Босне и Херцеговине итд., јер понекад имамо оне који су неко време деловали у једном региону а затим у другом. Један од примера је Силвира Томазини, за коју би стајале категорије Комунисти Словеније и Комунисти Косова и Метохије. Она може бити комуниста из Словеније јер је тамо рођена и живела, али не и родом из КиМ-а јер је тамо углавном само политички деловала. Надам се да разумеш шта хоћу да кажем. --Plamen (разговор) 16:52, 24. јануар 2013. (CET)

Da, ja baš u početku nisam najbolje shvatio Kategoriju:Ličnosti radničkog pokreta Jugoslavije. U početku sam u nju stavljao sve komuniste koji su delovali 1919-1990, ali sam postepeno počeo da uklanjam iz kategorije one posle 1941. Slična stvar mi se desila i s Omladinom u NOB-u, jer sam u kategoriju stavljao sve koji su do 29. godine ušli u NOB. Kasnije sam video definiciju da se stavljaju oni koji su do 25. otišli u NOB, pa postepeno brišem kategoriju kod svih starijih od 25. --Plamen (разговор) 10:39, 25. јануар 2013. (CET)

Мештани

Облик Бишћани је устаљенији [3] од облика Бихаћани [4], а изледа да је и правилан [5]. Што се тиче Инђије, тренутни облик је у реду [6]. --ノワック・ウォッチメン 15:29, 25. јануар 2013. (CET)

Дефинитивно сам за брисање чланка. Човек пише да је процес бољшевизације КПЈ почео и пре провођења те политике! 1920-е и почетак 1930-их обележиле су фракцијске борбе (Стаљин је крајем '30-их због несређености партије чак и размишљао о њену распуштању). Тек је доласком Тита на чело партије уведена строга дисциплина. Плус што кажеш, нема никакве литературе. Иначе, баш припремам чланак о бољшевизацији. Практички је написан, али га још надопуњавам изворима.

Е, замолио бих те да ми архивираш страницу за разговор (Осим задње теме, на њој још увек водим разговор с Крулом и тобом). Ја сам то пре знао да урадим, али сам тотално заборавио. А тренутно немам времена да поновно проучавам тај процес. Унапред хвала! --Plamen (разговор) 22:47, 26. јануар 2013. (CET)

Ок, хвала. Да, чланак нема смисла, подсећа ме на онај о Југокомунистима на хр.википедији. --Plamen (разговор) 23:26, 26. јануар 2013. (CET)

Хвала, већ сам га писао неко време, па сам одлучио да га данас коначно завршим. --Plamen (разговор) 23:52, 27. јануар 2013. (CET)

Хронологија

Пресрећеш ме на путу до тамо, друже. Голдфингер, иако администратор, пише крајње... рецимо, интересантне чланке. Иначе, баш сам намеравао да те питам — да ли намераваш да попуниш цео шаблон хронологије радничког покрета? П.С. И ја тебе позивам да гласаш за брисање/остављање чланка Звон мало изнад затвореног партијског састанка. --Lakisan97 (разговор) 00:30, 28. јануар 2013. (CET)

Нема везе. У сваком случају, заслужио си споменицу. --Lakisan97 (разговор) 10:54, 28. јануар 2013. (CET)

Hvala, Pinki...

Ali, nisam došla da ostanem. Samo sam u prolazu, i pomalo vodim računa da se barem neka od pravila na kojima sam radila ne zaborave i ne ćušnu u zapećak. :) U svakom slučaju, uvek je lepo videti da ima dobrih i pametnih ljudi koji ne zaboravljaju sve dobro što si učinio za projekat. I to je jedino što nosim s ovog projekta u srcu i što nikad neću zaboraviti. :D --Јагода испеци па реци 11:32, 28. јануар 2013. (CET)

BTW, topla preporuka je da prekontrolišeš sve Goldfingerove članke. Čovek je novinar i nikad nije zaista ukapirao kako izgleda enciklopedijski stil. Mnogi njegovi članci jesu zanimljivi za čitanje, ali su uglavnom bez referenci, literature i uz potpuno odsustvo enciklopedijskog stila. --Јагода испеци па реци 11:34, 28. јануар 2013. (CET)

Imaš mejl! --Plamen (разговор) 13:17, 2. фебруар 2013. (CET)

Nemoj bez veze gubiti živce i vreme na AT, znaš i sam kako se tamo završava sve što nije u interesu gospode administratora. Moj predlog ti je da otvoriš novo glasanje, ovde ВП:БР.--Јагода испеци па реци 11:55, 3. фебруар 2013. (CET)

Nasilnička atmosfera postoji odavno. Viki je dao vrlo dobar razlog i citirao pravilo na AT koje bi mogao da navedeš pri kandidaturi za brisanje. Takođe bi verovatno trebalo i preispitati i sama pravila za automatsko skidanje admin prava, jer eto taj Goldfinger, nema ama baš nijedan kvalitet koji se danas traže od administratora, a i dalje je administrator, i ostaje jer s vremena na vreme obriše pokoji članak, a inače je totalno naeaktivan. No, naravno, pošto pripada prvoj generaciji Vikipedijanaca, nije čudo što mu se čine usluge koje čak ni ne traži. Sledite pravila koja postoje, pišite NOVA i aktualizujte stara koja nisu dobra, to je jedini način da se potkrešu krila onima koji su se previše vinuli u oblake. --Јагода испеци па реци 12:43, 3. фебруар 2013. (CET)

Разумем те у потпуности. Ја сам била рада да се бавим правилима за добробит свих оних који заиста пишу ову енциклопедију, али видео си како се то обично завршавало. Па и кад су била изгласана уз читаву вику и буку оних којима нису ишла у корист, ти исти су их онда изврнули и изопачили како би их искористили против мене. На крају је био заштићен онај који је прекршио основна правила Википедије, а ја која сам указала на то, била блокирана на три месеца, ПЛУС су сва господа администратори (част поштеним изузецима, наравно) стали на страну оног који се самопромовисао, дакле ладно су се оглушили о своју дужност која им је дата са админ правима: спречавање коришћења Википедије као рекламног средства. На крају је чланак био избрисан зато што је господин саморекламирајући тражио, а не зато што крши основна правила Википедије. Још једно кршење правила: чланци о живим особама се не бришу на личне захтеве тих особа, него у складу са правилима Википедије, које више је него очигледно, нико живи не ферма, а поготову они који би требало највише да воде рачуна да се она спроводе у дело. Жалосно, јадно и бедно и веома поразно за један овакав пројекат. Стога сам дигла руке од Википедије и живот ми је далеко мирнији. Е, да. Хвала ти на споменици, тек сам је сад видела. --Јагода испеци па реци 14:30, 3. фебруар 2013. (CET)

Државници

Супер, кад завршиш са списком државника у песку, онда ћемо имати на увид и остале чланове делегација, а не само председнике, премијере или краљеве. --Plamen (разговор) 19:46, 4. фебруар 2013. (CET)

АТ

Мислим да је проблем много сложенији него што то већина корисника и примјећује. Овде се заиста ради о силеџијству, а Bonsai је само манифестација тог силеџијства.--В и к и в и н д 22:33, 4. фебруар 2013. (CET)

На страни Википедија:Сјајни чланци/Гласање је покренуто гласање/расправа за чланак Битка за Стаљинград да се скине са списка сјајних чланака. Гласање траје од 1. фебруара 2013. до 8. фебруара 2013. -- В. Бургић (реци...) 08:53, 6. фебруар 2013. (CET)

Tek sam sad video kako si sredio članak o Zlatku Šnajderu. Svaka čast, impresioniran sam količinom podataka! Dosad su članci o sekretarima SKOJ-a bili prilično oskudni. --Plamen (разговор) 00:45, 9. фебруар 2013. (CET)

Haha, taman sam prokomentarisao kad si mi ostavio poruku. Lepo što ćeš nadopuniti i ostale članke :-) --Plamen (разговор) 00:47, 9. фебруар 2013. (CET)

Управо пишем чланак о Комнену Церовићу, па ме занима јел знаш тачан датум и место његове смрти? --Plamen (разговор) 11:34, 9. фебруар 2013. (CET)

Управу си глумац Драган Николић се правим именом зове Драгослав. Змија бгд 01:09, 11. фебруар 2013. (CET)

Imaš mejl --Plamen (разговор) 11:52, 11. фебруар 2013. (CET)

Грб Србије

Управо обрнуто од онога што ти тврдиш. Увери се: Устав Србије из 1947 Alexzr88 (разговор) 21:46, 14. фебруар 2013. (CET)

А шта кажеш на овај грб: [7]? Alexzr88 (разговор) 21:54, 14. фебруар 2013. (CET)

Не знам ко их прави. Стави једноставно на Википедију скенирани грб из Војне енциклопедије, не мора бити компјутерски цртеж. Битно је да буде верно оригиналу. Alexzr88 (разговор) 22:05, 14. фебруар 2013. (CET)

Изглед петокраке звезде на грбовима југословенских република није био исти, тачније, на грбу СР Србије је била највећа. Alexzr88 (разговор) 22:19, 14. фебруар 2013. (CET)

Барем је грб СФРЈ урађен како треба: [8]

Alexzr88 (разговор) 22:36, 14. фебруар 2013. (CET)

Овај грб се користио на пасошима, новчаницама и још неким документима СФРЈ. Грб на кованицама је вероватно нека варијанта. Alexzr88 (разговор) 22:45, 14. фебруар 2013. (CET)

Ипак је сличнији оном на кованици, него оном нашем [9] Зар не? --Pinki (разговор) 22:47, 14. фебруар 2013. (CET)

Споменица

Хвала на споменици. --Mstudiodf (разговор) 00:25, 15. фебруар 2013. (CET)

Такође. -- Bojan  Razgovor  00:28, 15. фебруар 2013. (CET)

Лепа споменица, захваљујем друже. Змија бгд 00:47, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала за овако креативне споменице мада ја сам амбициозан више волим оковратне. Разумеш шта хоћу да кажем. Змија бгд 00:50, 15. фебруар 2013. (CET)

Кад будем имао више времена постављам све чинове ЈНА није лепо да чланак еполета ипак су добре а покривају више чланака. Змија бгд 00:55, 15. фебруар 2013. (CET)

Hvala na spomenici. -- Dcirovic (разговор) 00:53, 15. фебруар 2013. (CET)

Пуно хвала, Пинки, и све честитке. Драго ми је што имамо корисника тако доброг да је за десетогодишњицу одлучио да награди све остале за које сматра да су овом пројекту допринели (а богами и не само да сматра). Ако буде могућности, видимо се и за петнаестогодишњицу и на даље. Понављам — браво за ово. --Lakisan97 (разговор) 00:56, 15. фебруар 2013. (CET)

Споменица

Xвала за споменицу! Олењила сам се, али вратићу се! --Ана пиши ми 09:00, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала пуно :) micki 09:04, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала и од мене --В. Бургић (реци...) 11:28, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала на споменици, лепо да си се сетио да ју направиш и поделиш поводом 10 година наше Википедије! --Plamen (разговор) 12:08, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала и од мене на споменици.--В и к и в и н д 12:20, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала на споменици--Марко Станојевић (разговор) 12:52, 15. фебруар 2013. (CET)

Пуно хвала --Strower ^☎ 13:19, 15. фебруар 2013. (CET)

Hvala ti puno na spomenici.--Soundwaweserb (разговор) 13:25, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала! Ево једна и за тебе, видим да ти још нисам дао иако си одавно заслужио.--Марко235 (razgovor) 13:37, 15. фебруар 2013. (CET)

Поздрав! Захваљујем се на овој лепој споменици. Све најбоље! --Иван Матејић (разговор) 13:34, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала на јубиларној споменици --Drazetad (разговор) 13:47, 15. фебруар 2013. (CET)

Много хвала на овој јубиларној споменици! --НиколаБ (разговор) 14:45, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:57, 15. фебруар 2013. (CET) с. р.

Hvala, Pinki. Bas je lepa ova spomenica... Kad pre prodje 10 godina... :D --Јагода испеци па реци 15:30, 15. фебруар 2013. (CET)

Извини што ти нисам јавио пре: обранио сам и добио 5 :-) --Plamen (разговор) 15:33, 15. фебруар 2013. (CET)

Hvala Pinki, primam ovu spomenicu sa zadovoljstvom pošto dolazi od pravog Vikipedijanca.--László (talk) 15:47, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала ти пуно :). Посебно ми је драго да долази од тебе. Иначе мораћу да средим корисничку страницу :) --Јован Вуковић (р) 20:13, 15. фебруар 2013. (CET)

Нема на чему. Дуго сам се двоумио коју да ти доделим али мислим да си је заслужио због преданости из крајње компликоване теме о партизанима, СФРЈ и радничком покрету који си детаљно разрадио да будуће генерације имају да из чега да уче. Змија бгд 20:27, 15. фебруар 2013. (CET)

Узглед погледај чланке о ордењу Републике Србије и реци ми утиске поготово за тракице лично сам их правио. Змија бгд 20:29, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала, кад нешто постоји 10 година ред је да се некако и обележи, а споменица је одличан начин за то. --Ђорђе Стакић (р) 21:16, 15. фебруар 2013. (CET)

Нема на чему, заслужио си. Драго ми је да ћеш наставити рад на домаћим филмовима. --Mstudiodf (разговор) 21:22, 15. фебруар 2013. (CET)

Јесте да си ти уставновио споменицу Орден народног хероја и да га сам себи неможеш доделити али ти си највише допринео тој области и зато ти га додељујем ја. Змија бгд 23:42, 15. фебруар 2013. (CET)

Хвала на споменици. Извињавам се што нисам раније захвалио. --Марко Раденковић (разговор) 18:29, 16. фебруар 2013. (CET)

Тенк ју вери мач за споменицу! --Михаило (разговор) 19:11, 16. фебруар 2013. (CET)

Хвала на споменици и признању.-- Сахараразговор 08:34, 17. фебруар 2013. (CET)

Хвала на споменици. Могу ти рећи да је лепо што се неко сетио да за овако леп јубилеј додели споменице ветеранима. Поздрав --Ђоле (разговор) 09:15, 17. фебруар 2013. (CET)

Hvala ti, obradovao si me. Čestitam zajednički jubilej. Veliki pozdrav! --БелиПисац ^{има реч} 19:27, 17. фебруар 2013. (CET)

Hvala na spomenici, tek sam je sad video--Ašhabad (разговор) 21:56, 21. фебруар 2013. (CET)

Раднички покрет

Видео сам да радиш на томе. Како си замислио тај чланак? Као скуп више биографија или је ово радна верзија нечег другог? Ја сам по енциклопедијама и лексиконима тражио биографије личности из раних дана радничког покрета на нашим просторима, али их нисам нашао пуно. Они о којима сам нашао нешто, већ сам написао чланке на Википедији. Иначе, тренутно радим на чланку о Аћиму Груловићу, а што се тиче радничког покрета, планирам да напишем чланак о Василу Главинову. --Plamen (разговор) 23:08, 18. фебруар 2013. (CET)

Ађутанти

Додао сам неки списак ађутаната врховног командата Маршала Југославије у тај чланак преконтролиши и исправи ако имаш још података. Змија бгд 13:19, 19. фебруар 2013. (CET) Провери другог ађутанта имају двојца са истим презименом нисам сигуран који је овај што сам унео је старији па предпостављам да је он. Змија бгд 21:42, 19. фебруар 2013. (CET) Знам то управо читам али имаш и Душана а незнам ко је од њих двојце треба конслутујемо Пламена. Змија бгд 21:48, 19. фебруар 2013. (CET) Словеначка википедија и сви се поклапају са лексиконом сад сам проверио једино нисам сигуран за тог другог. Змија бгд 21:50, 19. фебруар 2013. (CET) Доказ да је стари био женскарос ако је свака му част. Змија бгд 21:56, 19. фебруар 2013. (CET) У позадини Тика Виловић Змија бгд 21:57, 19. фебруар 2013. (CET) Он је онда. Змија бгд 22:00, 19. фебруар 2013. (CET) Него сад су проблем године немам датуме кад је који био знам само први и последњи је тачан ово у средини то су они написали нисам сигуран у тачност. Змија бгд 22:01, 19. фебруар 2013. (CET) Погледај није други ни био ађутант грешка је нашао сам. Змија бгд 22:44, 19. фебруар 2013. (CET) Све сам године пронашао мало по фељтонима, а мало логиком. Змија бгд 23:56, 19. фебруар 2013. (CET)

Zato sto standardizujem se clanke i sablone. Bice sve ok za par minuta. -- Bojan  Razgovor  14:23, 19. фебруар 2013. (CET)

Samo napises ime slike, bez iceg drugog. Tako je mnogo lakse. -- Bojan  Razgovor  14:25, 19. фебруар 2013. (CET)

Тако су остале биографије, ван ове тематике. -- Bojan  Razgovor  14:33, 19. фебруар 2013. (CET)

Neko kad kopira tekst recimo za referat ili tako nesto, ne moze da kopira kutijicu. Ja cu se uvek truditi da clanci izgledaju identicno i da nemaju pecat nekog autora. Hm. ne svidja mi se ovo silovanje jezika sa tim kategorijama. -- Bojan  Razgovor  14:44, 19. фебруар 2013. (CET)

Znam zasto treba prebaciti, ali svetu ne mozes ugoditi. A ono je situacija koju nisam predvideo. Ponovo cu proci kroz sve. -- Bojan  Razgovor  15:24, 19. фебруар 2013. (CET)

Nista se ne sekiraj

Milivoj Nikolajevic

Pinki, video sam da ste uredjivali stranicu Milivoj Nikolajevic. To me je i dovelo do Vashe stranice. Recite, molim Vas(poshto sam nov ovde, danas sam napravio ovaj nalog) kako da postavim fotografiju na njegovu stranicu? hvala unapred. Georg,Giorgione757 (разговор) 19:23, 19. фебруар 2013. (CET)

Odgovorio sam ti na mejl. --Plamen (разговор) 18:24, 20. фебруар 2013. (CET)

PA sredio sam, vidi Милентије Поповић. -- Bojan  Razgovor  19:47, 20. фебруар 2013. (CET)

A ne znam, meni se ne svidja takvo kaegorisanje. -- Bojan  Razgovor  21:27, 20. фебруар 2013. (CET)

Ne predlazem nista, jer nisam pametan kako svetu udovoljiti. -- Bojan  Razgovor  21:31, 20. фебруар 2013. (CET)

10 godina spomenica

Hvala na priznanju koje cenim --Vcesnak (разговор) 21:29, 20. фебруар 2013. (CET)

У литератури немам ништа о СДП Мађарске. Могу да преведем чланак са енглеске Википедије. --Plamen (разговор) 22:06, 20. фебруар 2013. (CET)

Хвала на признању! :) --VuXman ^talk 23:48, 20. фебруар 2013. (CET)

Хвала за споменицу! :) --Vlada ^talk 21:20, 23. фебруар 2013. (CET)

Такође се захваљујем за споменицу. Свако добро. --Kachamack (разговор) 15:23, 24. фебруар 2013. (CET)

Споменко Гостић

Као најмалађи одликовани војник је значајан за википедију, бар је то моје мишљење --Mstudiodf (разговор) 22:14, 27. фебруар 2013. (CET)

Pinki, u prvoj referenci piše citiram -dobitniku ordena zasluga za narod- to je odgovor kojim je ordenom odlikovan, a Mstudiodf je dobro postupio što je arhivirao stranicu jer je nepotrebna.--Soundwaweserb (разговор) 22:22, 27. фебруар 2013. (CET)

Ovde piše dobitniku ordena zasluga za narod kao što je i rekao Soundwaweserb‎. --Mstudiodf (разговор) 22:31, 27. фебруар 2013. (CET)

Uneto je u tekst najmlađi odlikovani borac, rekao bih da je to dovoljno, može ko hoće da doda i kojim je ordenom konkretno odlikovan. Mislim da je članak relevantan i nema govora o nekakvoj ivici relevantnosti, a osoba nije živa pa ne podleže ni pravilu BŽO. On je relevantan isto toliko koliko i svaki narodni heroj iz drugog svetskog rata, ni manje ni više, jer je takođe odlikovan. Pozdrav od mene.--Soundwaweserb (разговор) 22:34, 27. фебруар 2013. (CET)

Uneto je koliko vidim. Nije mi bila namera da upoređujem njih, možda me nisi razumeo, samo sam pomenuo da su svi oni odlikovani pa su po tome jednaki. Takođe, nije mi ni namera da omalovažim veliku borbu oslobodioca od fašizma, koji su pobedili možda i najveće zlo u čovečanstvu. Cenim Boška Palkovljevića (sa tvojim nadimkom), Valtera i sve ostale koji su položili život za slobodu. Još jednom pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 22:53, 27. фебруар 2013. (CET)

Uneo sam, pogledaj.--Soundwaweserb (разговор) 23:10, 27. фебруар 2013. (CET)

Владо Шегрт

Здраво, Pinki. Имате нову поруку на Разговор:Владо Шегрт.
Можете да уклоните ову поруку у било које вријеме  тако што ћете уклонити {{Talkback}} ili {{Tb}} шаблон.

-- Марко Dic,amice! 22:41, 27. фебруар 2013. (CET)

Списак генерала и адмирала ЈНА

Важи Пинки може ево додаћу. Змија бгд 21:29, 28. фебруар 2013. (CET)

Важи исправљам. Змија бгд 22:47, 28. фебруар 2013. (CET)

Генерал мајор је била. Змија бгд 22:52, 28. фебруар 2013. (CET)

Сад попуњавам слово Б иди даље ја ћу ти рећи кад пређем у неко друго. Змија бгд 22:57, 28. фебруар 2013. (CET)

Хоћеш да попунимо негде значајније личности из лексикона пуковнике, потпуковнике, инжењере итд. Змија бгд 23:10, 28. фебруар 2013. (CET)

Слажем се нпр. мислим да је др. Богдан Брецељ лекар који је лечио Тита на крају унапређен у генерал-мајора јер раније се знало кад идеш у пезију добијаш већи чин, у лексикону је пуковник. Змија бгд 23:24, 28. фебруар 2013. (CET)

Joш један Борштнар Јоже могући генерал-мајор такође пуковник у лексикону. Змија бгд 23:24, 28. фебруар 2013. (CET)

Ти доктори су проблематични још једног сам нашао др Бошковић Богдан Змија бгд 23:27, 28. фебруар 2013. (CET)

На слово Б сам завршио сутра В. Змија бгд 00:10, 1. март 2013. (CET)

Капичићу Јован му је рођено име надимак је Јово а Капа је ратни надимак зато сам све одвојио, овако личи да је Јово име а то је надимак као што је Драгослав име Драгану Николићу. Змија бгд 11:00, 1. март 2013. (CET)

В готово следи Г. Змија бгд 12:34, 1. март 2013. (CET)

Нека постоји чланак јер је у лексикону, сазнао сам да је тај чин донет изменама устава 1955. а укинут је уставом из 1974. Постоји посебан чланак а наравно нећемо додавати Гошњаку у списку. Змија бгд 16:24, 1. март 2013. (CET) : Хвала за одликовање и не секирај се списак ћу да попуним за пар дана. Спремам сет чинова ЈНА које ћу да објавим чим их дорадим. Ево једног чина руске војске, овај и овај то сам све ја урадио. Чим буде готово иде у чланак. Хоћу да направим два сета чинова од 1945 до 1951. и од 1951. до 1992. Змија бгд 16:31, 1. март 2013. (CET)

Може Змија бгд 23:07, 1. март 2013. (CET)