Рено флуенс
| Рено флуенс | |
|---|---|
 Рено флуенс | |
| Преглед | |
| Произвођач | Рено |
| Производња | 2009. – 2016. |
| Монтажа | Јужна Кореја, Турска, Аргентина, Индија |
| Каросерија и шасија | |
| Класа | Нижа средња класа |
| Каросерија | 4 врата – седан |
| Погонски агрегат | |
| Мотор | бензин 1.6 , 2.0 L дизел 1.5, 1.6 L |
| Степен преноса | 5/6 степена (мануелни) 6 степени (аутоматик) |
| Величине | |
| Међуосовинско растојање | 2702 |
| Дужина | 4618 |
| Ширина | 1809 |
| Висина | 1478 |
| Хронологија | |
| Претходник | Рено меган II (седан) |
| Наследник | Рено меган IV (седан) |
Рено флуенс (фр. Renault Fluence) је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Рено. Производио се од 2009. до 2016. године.
Историјат
[уреди | уреди извор]Компактна лимузина је представљена 2009. године, као последица одлуке Реноа да у трећој генерацији мегана раздвоји хечбек модел од седана.[1] Флуенс, као троволуменска лимузина, користи већи део механичких решења са друге генерације мегана на чијој се траци у фабрици у Бурси у Турској и производи. Међутим, кабина је готово комплетно пренета из актуелне треће генерације мегана. Седани се у прошлости нису показали као претерано популаран избор у западној Европи, због чега је флуенс намењен великим источним тржиштима као што су Турска, Украјина, Бугарска, Румунија и Русија. Тачније, намењен је купцима који желе да се возе у пространом аутомобилу са богатом опремом и ниском ценом.
Унутрашњост возила се на први поглед од мегана III разликује по инструмент табли, на којој је централно постављен дигитални брзиномер замењен јефтинијим, аналогним. Пластика је квалитетна, а седишта су комфорна. Пртљажник има запремину од 530 литара.[2]
Рено је 2009. године на сајму у Франкфурту представио и електричну верзију под називом флуенс З.Е. На европским тестовима судара 2011. године флуенс З.Е. је добио четири од могућих пет звездица.[3]
Редизајн је урађен крајем 2012. године, а најуочљивије промене су у предњем делу аутомобила који је попримио стилски израз карактеристичан за најновију генерацију Реноових модела, као и нове економичне моторе.[1]
Јула 2016. године, Рено је представио наследника, меган IV у верзији седан, под називом „меган гранд купе”.[4]
Мотори
[уреди | уреди извор]| Модел | Цилиндри | Запремина | Снага | Момент | 0–100 km/h | Брзина | Потрошња | Емисија CO2 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Бензин | ||||||||
| 1.6 | 4 | 1598 cm³ | 78 kW (106 КС) | 145 Nm (4250) | 11,7 сек. | 183 km/h | 6,7 l. | 159 g/km |
| 1.6 16V 110 | 4 | 1598 cm³ | 81 kW (110 КС) | 151 Nm (4250) | 11,7 сек. | 185 km/h | 6,7 l. | 155 g/km |
| 1.6 16V 115 | 4 | 1598 cm³ | 84 kW (115 КС) | 156 Nm (4000) | 10,6 сек. | 186 km/h | 6,7 l. | 154 g/km |
| 1.6 16V 115 | 4 | 1598 cm³ | 84 kW (115 КС) | 156 Nm (4000) | 11,9 сек. | 175 km/h | 6,5 l. | 148 g/km |
| 2.0 | 4 | 1997 cm³ | 101 kW (137 КС) | 190 Nm (3700) | 9,9 сек. | 200 km/h | 8,0 l. | 188 g/km |
| 2.0 | 4 | 1997 cm³ | 101 kW (137 КС) | 190 Nm (3700) | 10,1 сек. | 195 km/h | 7,8 l. | 185 g/km |
| 2.0 16V 140 | 4 | 1997 cm³ | 103 kW (140 КС) | 195 Nm (3750) | 9,9 сек. | 200 km/h | 7,9 l. | 182 g/km |
| 2.0 16V 140 | 4 | 1997 cm³ | 103 kW (140 КС) | 195 Nm (3750) | 10,4 сек. | 195 km/h | 7,7 l. | 178 g/km |
| 2.0 GT2 | 4 | 1998 cm³ | 140 kW (190 КС) | 300 Nm (2250) | 8,0 сек. | 222 km/h | ||
| Дизел | ||||||||
| dCi 90 FAP | 4 | 1461 cm³ | 66 kW (90 КС) | 200 Nm (1750) | 13,0 сек. | 175 km/h | 4,4 l. | 115 g/km |
| dCi 110 FAP | 4 | 1461 cm³ | 78 kW (106 КС) | 240 Nm (1750) | 11,0 сек. | 185 km/h | 4,6 l. | 120 g/km |
| dCi 110 FAP | 4 | 1461 cm³ | 81 kW (110 КС) | 240 Nm (1750) | 11,0 сек. | 185 km/h | 4,6 l. | 120 g/km |
| dCi 110 FAP EDC | 4 | 1461 cm³ | 81 kW (110 КС) | 240 Nm (1750) | 11,9 сек. | 185 km/h | 4,4 l. | 114 g/km |
| dCi 130 | 4 | 1598 cm³ | 97 kW (130 КС) | 320 Nm (2000) | 9,8 сек. | 210 km/h | 4,6 l. | |
| Електрични | ||||||||
| Z.E. | Батерија: 22 kWh | 70 kW (95 КС) | 226 Nm (400–2500) | 13,7 сек. | 135 km/h | 14,0 kWh | 0 g/km | |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Пре редизајна -
Пре редизајна -
Редизајн
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Флуенс за 2013.” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 17. 3. 2014.
- ^ „Рено флуенс” (на језику: српски). auto.blog.rs. Приступљено 17. 3. 2014.
- ^ „Euro NCAP креш тест” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 17. 3. 2014.
- ^ „Renault Mégane Sedan, une petite Talisman” (на језику: француски). lefigaro.fr. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ „Спецификације” (на језику: енглески). auto-types.com. Архивирано из оригинала 25. 03. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Netcarshow: Renault Fluence (2010) (језик: енглески)
- Netcarshow: Renault Fluence (2013) (језик: енглески)
| Тренутни модели |
|  | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Историјски модели |
| |||||||||||