Пређи на садржај

Сања Стијачић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сања Стијачић
Сања Стијачић на Факултету уметности у Звечану (2004)
Датум рођења14. новембaр 1965.
Место рођењаШабацСФРЈ

Сања Стијачић (Шабац, 14. новембар 1965) српска је флаутисткиња и професор флауте на музичким академијама у Звечану и Српском Сарајеву.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Сања Стијачић је дипломирала и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Маријана Егића. У току студија је освајала највише награде на републичким и савезним такмичењима. Усавршавала се на мајсторским курсевима у земљи и иностранству у класама проф. Егића и Николеа.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Као солиста и члан камерних ансамбала и оркестара (Опера СНП, Војвођанска филхармонија, Војвођанска омладинска филхармонија, Симфонијски оркестар Академије уметности у Новом Саду), Сања Стијачић је одржала велики број концерата у земљи и иностранству. Имала је запажене наступе на међународним музичким фестивалима БЕМУС, НОМУС, Дубровачке летње игре, Сарајевска зима и др., на ауторским вечерима композитора Сенада Гачевића и Александре Вребалов, као и на различитим музичким манифестацијама у Совјетском Савезу, Мађарској, Грчкој, Турској, Румунији... Учествовала је и у више мултимедијалних пројеката.

Међу уметницима са којима је сарађивала су и пијанисти Дубравка Јовичић, Драгица Тоскић и Денис Гаврић, сопран Анета Илић, виолиниста Владимир Кох, песникиња Лидија Никчевић, вајар Пеко Никчевић, глумци Рада Ђуричин и Миша Јанкетић.

Снимала је за РТБ, РТНС и РТП.

Уметнички је директор Међународног фестивала камерне музике у Никшићу.

Педагошки рад

[уреди | уреди извор]

Од 1996. године Сања Стијачић предаје на Факултету уметности Универзитета у Приштини. Такође је ангажована као професор флауте на Музичкој академији у Српском Сарајеву. Њени студенти са обе академије добитници су многобројних награда на такмичењима, а она сама је више пута бирана за председника или члана жирија у категоријама Флаута и Камерна музика.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]