Силуан Атонски
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Силуан Атонски | |
|---|---|
 Силуан Атонски | |
| Датум рођења | 1866. |
| Место рођења | Lebedyanskiy Uyezd |
| Датум смрти | 1938. |
| Место смрти | Света гора |
Силуан Атонски (рус. Силуан Афонский; 1866—1938) је руски монах и светитељ, светогорски подвижник. Крштено име му је било Семјон Иванович Антонов.
Рођен 1866. године у селу Шовској у Тамбовској области. У Свету гору је дошао 1892. године. Замонашио се 1896. године, а велику схиму примо 1911. године у манастиру Пантелејмон. Већи део живота провео је на Каламаријском метоху, у Старом Русику, на економији. Познат је по томе да је од почетка свог монашког живота примањивао Исусову молитву.
Познат је по бројним молитвама и поукама за монахе. Неке од њих сабране су у књизи „Поуке старца Силуана“.
Умро 11/24. септембра 1938. године.
Московска патријаршија канонизовала га је 1992. године, за време Патријарха Алексија II а 1988. године исто је учинила и Цариградска патријаршија.
Литература
[уреди | уреди извор]- Иеромонах Софроний (Сахаров). Старец Силуан. Париз, 1952
- Преподобный Силуан Афонский. Житие, учение и писания. — Мн.: Лучи Софии, 2005.
- Старец Силуан. Жизнь и поучения - Москва. Ново-Казачье. Минск, Издательство „Православная община“, 1991, 464 с.
- Архимандрит Софроније: Старац Силуан Атонски - Кратак животопис
