Симплиције Киликијски

Симплиције Киликијски (грч. Σιμπλίκιος ὁ Κίλιξ; око 480 – око 540) био је грчки филозоф.

Симплиције је био међу паганским филозофима које је прогонио Јустинијан почетком 6. века, и био је приморан да неко време да потражи уточиште на персијском двору, пре него што му је дозвољено да се врати у царство. Писао је опширно о Аристотеловим делима. Иако су сви његови списи коментари Аристотелових дела као дела и других аутора, а не оригинални радови, он се због значаја свог дела сматра најважнијим филозофом паганске антике. Његова дела су сачувала много података о ранијим филозофима и њиховим схватањима, који би иначе били изгубљени.

Биографија

Симплицијев коментар на Аристотелов De Caelo. Овај рукопис из 14. века потписује бивши власник Василије Висарион.

О Симплицијевом животу се мало зна. На основу његовог образовања, вероватно је рођен негде око 480. Његов коментар на Аристотелово дело „На небесима“ може се дефинитивно датирати у 538. годину, што је последњи познати дефинитивни доказ о томе када је живео и радио, што чини вероватним да је умро негде око 540. Један старији извор датира његов живот у оквирно период 490 – 560.

Симплиције је био ученик Амонија Хермије и Дамаскија и стога је био један од последњих чланова неоплатонистичке школе. Школа је имала седиште у Атини. Био је међу последњим интелектуалцима који су улагали напоре и труд да се хеленистичка религија очува и одржи спрам ширења хришћанства. Царски укази донети у 5. веку против паганизма давали су правну заштиту паганима од личног малтретирања. Мало знамо о томе где је Симплиције живео и учио. Да он не само да је писао, већ и поучавао, доказује обраћање својим слушаоцима у коментару на Physica Auscultatio Аристотела, као и наслов његовог коментара на Категорије.

Образовање је стекао делом у Александрији, код Амонија, делом у Атини, као Дамаскијев ученик; и вероватно се у једном од ова два града касније настанио; јер, са изузетком ових градова и Цариграда, било би тешко наћи град који би поседовао збир

ке књига које су му биле потребне, а мало је вероватно да је отишао у Цариград. Једна тврдња барем тврди да је Симплиције отишао у Харан, у данашњој југоисточној Турској.

Цар Јустинијан је наредио да се неоплатонска академија затвори.

Године 528. цар Јустинијан је наредио да се пагани уклоне са државних функција. Некима је одузета имовина, неки су погубљени. У наредби је прецизирано да ако у року од три месеца не пређу на хришћанство, треба да буду протерани из Царства. Поред тога, било је забрањено предавати филозофију и јуриспруденцију у Атини. Вероватно је одузета и имовина платонистичке школе која је у време Прокла била процењена на више од 1000 златника; у најмању руку, Јустинијан је лекарима и наставницима слободних уметности одузео новац који су им доделили претходни цареви, и конфисковао средства која су грађани давали за спектакле и друге грађанске сврхе. Седам филозофа, међу којима су били Симплиције, Еуламије, Присцијан и други, са Дамасијем, последњим председником платонистичке школе у Атини на челу, решили су да траже заштиту на двору чувеног персијског краља Хозроја, који је наследио престо 531. Ипак, Хозроје, у мировном уговору закљученом са Јустинијаном око 533. је утврдио да се филозофима треба дозволити да се врате у земљу и да без ризика по личну безбедност практикују своје обреде, након чега су се и вратили.

Једна од Симплицијевих главних предмета интересовања и рада била је хармонизација платонске и аристотеловске филозофије. Симплиције, као неоплатоничар, настојао је да покаже да се Аристотел слаже са Платоном чак и у оним тачкама у којима постоји мимоилажење два филозофа. Ово систематско излагање било је део широко распрострањеног настојања у касном античком неоплатонизму да се најпознатији ауторитети класичне паганске традиције представе као представници једне те исте добре доктрине, која је имала за циљ да га представи као супериорну алтернативу хришћанству, и да оповргне хришћански аргумент да зато што се пагански мислиоци разликују међу собом, стога не поседују истину.

У другој половини 20. века, за разлику од претходних периода, су истраживања његовог учења постала учесталија. Од тада је његова свеобухватна синтеза аристотеловских и неоплатонских идеја препозната као важно достигнуће.

Библиографија

Делау преводу на енглески

О Аристотеловим категоријама

• Simplicius: On Aristotle, Categories 1–4, translated by Michael Chase (2003). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-4101-3, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3197-7. 
• Simplicius: On Aristotle, Categories 5–6, translated by Frans A.J. de Haas and Barrie Fleet (2001). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3838-1, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3037-7. 
• Simplicius: On Aristotle, Categories 7–8, translated by Barrie Fleet (2002). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3839-X, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3038-5. 
• Simplicius: On Aristotle, Categories 9–15, translated by Richard Gaskin (2000). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3691-5, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2900-X. 

О Аристотеловом На небу

• Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 1.1–4, translated by Robert J. Hankinson (2001). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3907-8, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3070-9. 
• Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 1.3–4. ISBN 0-7156-4063-1. , translated by Ian Mueller (2011). Duckworth, London:.
• Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 1.5–9, translated by Robert J. Hankinson (2004). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-4212-5, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3231-0. 
• Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 1.10–12, translated by Robert J. Hankinson (2006). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-4216-8, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3232-9. 
• Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 2.1–9, translated by Ian Mueller (2004). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-4102-1, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3200-0. 
• Simplicius: On Aristotle, On the Heavens 2.10–14, translated by Ian Mueller (2005). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-4415-2, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3342-2. 
• Simplicius: On Aristotle, On the Heavens. ISBN 0-7156-3843-2.  3.1–7, translated by Ian Mueller (2009). Duckworth, London:.
• Simplicius: On Aristotle, On the Heavens. ISBN 0-7156-3844-0.  3.7–4.6, translated by Ian Mueller (2009). Duckworth, London:.

О Аристотеловој Физици

• Simplicius: On Aristotle, Physics 1.1–2. ISBN 9781350285682. , translated by Stephen Menn (2022). Bloomsbury, New York:.
• Simplicius: On Aristotle, Physics 1.3–4. ISBN 0-7156-3921-8. , translated by Pamela M. Huby and C. C. W. Taylor (2011). Duckworth, London:.
• Simplicius: On Aristotle, Physics 1.5–9. ISBN 0-7156-3857-2. , translated by Han Baltussen (2011). Duckworth, London:.
• Simplicius: On Aristotle, Physics 2, translated by Barrie Fleet (1997). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3283-9, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2732-5. 
• Simplicius: On Aristotle, Physics 3, translated by James O. Urmson (2002). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3903-5, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3067-9. 
• Simplicius: On Aristotle, Physics 4.1–5, 10–14, translated by James O. Urmson (1992). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-2817-3, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2434-2. 
• Simplicius: On Aristotle, Physics 5, translated by James O. Urmson (1997). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3407-6, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2765-1. 
• Simplicius: On Aristotle, Physics 6, translated by David Konstan (1989). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-2238-8, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2217-X. 
• Simplicius: On Aristotle, Physics 7, translated by Charles Hagen (1994). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-2992-7, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2485-7. 
• Simplicius: On Aristotle, Physics 8.1–5. ISBN 9781472539175. , translated by I. Bodmar, M. Chase, M. Share (2012). Bloomsbury, New York:.
• Simplicius: On Aristotle, Physics 8.6–10, translated by Richard McKirahan (2001). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3787-3, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3039-3. 

О Аристотеловој О души

• Simplicius: On Aristotle, On the Soul 1.1–2.4, translated by James O. Urmson (1995). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3160-3, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2614-0. 
• Priscian: On Theophrastus on Sense-Perception, with "Simplicius": On Aristotle, On the Soul 2.5–12, translated by Carlos Steel (1997). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3282-0, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2752-X. 
• "Simplicius": On Aristotle, On the Soul 3.1–5, translated by Henry J. Blumenthal (2000). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3687-7, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2896-8. 

О Епиктетовом Приручнику

• Simplicius: On Epictetus, Handbook 1–26, translated by Tad Brennan and Charles Brittain (2002). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3904-3, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3068-7. 
• Simplicius: On Epictetus, Handbook 27–53, translated by Tad Brennan and Charles Brittain (2002). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3905-1, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-3069-5. 

Друга дела

• Simplicius: Corollaries on Place and Time, translated by James O. Urmson (1992). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-2713-4, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2252-8. 
• Philoponus: Corollaries on Place and Void, with Simplicius: Against Philoponus On the Eternity of the World, translated by David Furley and Christian Wildberg (1991). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-2634-0, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2250-1. 
• Philoponus: On Aristotle, Physics 5–8, with Simplicius: On Aristotle on the Void, translated by Paul Lettinck and J. O. Urmson (1994). Cornell University Press:. ISBN 0-8014-3005-4, and Duckworth, London:. . ISBN 0-7156-2493-8. 

Додатна литература

• Barnes, Jonathan (1982). The Presocratic Philosophers [Revised Edition]. London & New York: Routledge Taylor & Francis Group. ISBN 0-415-05079-0. 
• Baltussen, Han (12. 12. 2013). Philosophy and Exegesis in Simplicius: The Methodology of a Commentator (на језику: енглески). A&C Black. ISBN 978-1-4725-2145-3. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ilsetraut Hadot (ed.), Simplicius, sa vie, son œuvre, sa survie. Actes du Colloque international de Paris (28 septembre - 1 octobre 1985) / organised by the Centre de recherche sur les œuvres et la pensée de Simplicius (RCP 739-CNRS), Berlin & New York, Walter de Gruyter, 1987, X-406 p. ISBN 3-11-010924-7
• Hadot, Ilsetraut. The life and work of Simplicius in Greek and Arabic sources. In: Richard Sorabji (Ed.): Aristotle Transformed. Duckworth, London 1990, pp. 275–303. ISBN 0-7156-2254-4.  ISBN 0-7156-2254-4
• Helmig, Christoph. „Simplicius”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Falcon, Andrea. „Commentators on Aristotle”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 

Спољашње везе

• Симплиције, Коментар Енхиридиона Епиктета, превео Џорџ Стенхоп, 1722.
• Извод из Тејлоровог превода Аристотелове Физике са Симплицијевим коментаром Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2010)