Соња Жарковић

Соња Жарковић
Соња Жарковић
	Соња Жарковић
Датум рођења	7. новембар 1959.
Место рођења	Ниш, ФНР Југославија
Датум смрти	10. март 2007. (47 год.)

Соња Жарковић (рођена Мијовић) (7. новембар 1959 — 10. март 2007) била је истакнути српски педагог.^[1] Својим радом је оставила неизбрисив траг у просветном амбијенту Србије у времену у коме је живела. У њеној снажној личности дубоко су се прожимале људске и педагошке врлине, лидерске и менаџерске способности, визионарске идеје и мисионарска посвећеност деци свих узраста и школи као најважнијој институцији њиховог одрастања.

Биографија

Рођена је 7. новембра 1959. године у Нишу у породици Мијовић од мајке Мирјане, правника и оца Мирка, генерала. Одрастала је као ћерка јединица, све до рођења сестре Тање 10 година касније. Године 1969. породица се доселила у Београд. Матурирала је у Десетој београдској гимназији 1978. године, да би потом уписала Филозофски факултет у Београду, групу за педагогију. Дипломирала је 1983. године, међу првима у својој генерацији. Радила је као школски педагог од 1984. до 1994. у Основној школи „Владимир Назор“, потом од 1994. до 1996. године у Петнаестој београдској гимназији, а од 1996. све до краја свог живота у Шестој београдској гимназији. Од 2001. године је била на функцији Председнице Педагошког друштва Србије. Још као студент се удала и постала мајка двоје деце, прво сина Мирка и касније ћерке Иване. Погинула је у саобраћајној несрећи, дана 10. марта 2007. год. на службеном путу за Ниш, код малог места Ражањ, на који је кренула у својству координатора „Развоја вршњачке медијације“, пројекта Уницефа и Педагошког друштва, који се реализовао у сарадњи са Немачком владином агенцијом за техничку сарадњу (ГТЗ).

Мисија и педагошка визија

Са бројних позиција на којима је била ангажована, покретала је, подржавала, учествовала и реализовала многе педагошке пројекте од ширег друштвеног значаја, као што су: превенција преступничког понашања, ненансилно решавање конфликата, ученички парламенти, иновирање наставног рада, издавање посебних публикација за усавршавање наставника и многих других. Као председница Педагошког друштва Србије, ту организацију је уздигла на ниво важног партнера у креирању васпитно образовног система у Србији с почетка 21. века. Покренула је и реализовала онлајн комуникацију са члановима Педагошког друштва Србије и отпочела рад на стварању капацитета за образовање на даљину. Основала је сајт Педагошког друштва, који је убрзо потом задобио престижну посећеност због богатства и разноврсности понуђених садржаја. Соња је била још и:

аутор, сарадник и водитељ образовних серија школског програма РТС-а: Путоказ, Живот школе, Школа без зидова, Vivat academia, Слушаш ли ти мене... Својим вишегодишњим ангажманом у Редакцији Образовног програма РТС-а, представила је школе из свих крајева Србије;
координатор програма Шесте београдске гимназије “Лице биљке, моје лице” у оквиру Унескове мреже придружених школа, представљеног у Грацу (АСПнет/ УНЕСКО);
сарадник са НВО у пројектима: Буквар дечјих права (Пријатељи деце Србије), Абецеда демократије (Група 484);
координатор пројеката Вршњачка медијација; Сабрани у расејању; „Педагог у реформи“, и многих других.

Све што је радила инспирисано је педагошком визијом о отвореној школи, школом коју ће волети деца, маме, тате и остали, а отелотворено у пројекту: Без зидова и без крова, цео свет је једна школа.

Ово је уједно суштина Соњине визије школе и поимања педагогије и живота уопште. А свој педагошки оптимизам Соња Жарковић је увек изражавала реченицом „Идемо даље.."

Признања

Соња Жарковић је 2007. године постала добитница „Златне значке“, коју додељује Културно-просветна заједница Србије изузетно заслужним појединцима у области културе, просвете и медија. То признање додељено јој је, између осталог, за покретање пројекта „Психосоцијална подршка младима у дијаспори кроз пружање едукације и кроз оснивање омладинских српских центара у дијаспори“, као и због укупног културног доприноса на јединственом простору свих Срба.
Педагошко друштво Србије на својој редовној Скупштини 28.09.2018. године, постхумно додељује Плакету Соњи Жарковић за изузетне заслуге у јачању угледа, афирмацију и развој визије Педагошког друштва Србије.

Књиге, манифестације

Годину дана после трагичне смрти, из штампе излази књига Драгане Кожовић: Соња Жарковић или како живети педагогију,
Педагошко друштво Србије, 2008, Београд.

Установљени су Соњини новембарски дани^[2] као манифестација која постаје традиција у Шестој београдској гимназији.^[3]

Спомен-чесма Соњи Жарковић отворена је 5. априла 2012. године. Чесма се налази уз улаз у VI београдску гимназију.^[4]

Референце

^ „:: Sonja Žarković 1959.- 2007.::”. 2012-03-20. Архивирано из оригинала 20. 03. 2012. г. Приступљено 2018-10-31.
^ „„Дани Соње Жарковић” у VI гимназији”. Град Београд - Званична интернет презентација | „Дани Соње Жарковић” у VI гимназији (на језику: српски). Приступљено 2018-10-31.
^ „Новембарски дани Соње Жарковић 2009.”. vigimnazija.edu.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 2018-10-31.
^ „Svečano otvorena spomen česma Sonji Žarković”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-10-31.

Спољашње везе

[1] „:: Sonja Žarković 1959.- 2007.::”. 2012-03-20. Архивирано из оригинала 20. 03. 2012. г. Приступљено 2018-10-31.

[2] „„Дани Соње Жарковић” у VI гимназији”. Град Београд - Званична интернет презентација | „Дани Соње Жарковић” у VI гимназији (на језику: српски). Приступљено 2018-10-31.

[3] „Новембарски дани Соње Жарковић 2009.”. vigimnazija.edu.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 2018-10-31.

[4] „Svečano otvorena spomen česma Sonji Žarković”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-10-31.

[1]

[2]

[3]

[4]