Спанаћ
| Спанаћ | |
|---|---|
| |
| Спанаћ у цвету | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | S. oleracea
|
| Биномно име | |
| Spinacia oleracea | |
Спанаћ (лат. Spinacia oleracea, фам. лат. Chenopodiaceae) или шпинат је једногодишња или двогодишња зељаста повртарска биљка. Спада у лиснато и цветасто поврће. Има танак и разгранат корен. Стабло је усправно, са уздужним браздама, више или мање гранато. Тамнозелени листови су више или мање јајасти, троугласти или стреласти, цели и наизменично постављени. Цветови су једнополни и скупљени у цвасти. Мушки цветови граде терминалне класове, а женски су распоређени са стране и налазе се у пазуху листова. Плод је једносемена орашица. Спанаћ се гаји током целе године и веома је цењен јер садржи беланчевине, гвожђе, фосфор, калцијум и витамине.
Спанаћ је на европску трпезу доспео тек у 11. веку, када су га Мавари донели у Шпанију. Верује се да ова биљка потиче из Персије, а да је у Кину доспела у 7. веку након што је тамо, као дар, послао краљ Непала. Спанаћ добро успева у умереној клими, а иако доступан током целе године, најбољи укус и квалитет има онај који доспева у марту и мају, односно у септембру и октобру. Користи се као прилог јелима и за прављење пита и салата. Научници са шведског института „Каролинска” недавно су установили да свакодневно узимање овог поврћа знатно снажи мишиће. Тако су дали за право цртаном јунаку Попају који тврди да му снага потиче баш од ове намирнице.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Entity Display : Spinacia oleracea”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2011. г.
- ^ Спанаћ, рубрика „Зелена страна”. НАЈ месечник за ученике и ученице старијих разреда основне школе (86 изд.). „Нова школа” д.о.о. Београд, ЦИП – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. стр. 15. ISSN 1451-3013. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 21. 1. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- D. Maue; S. Walia; S. Sahore; M. Parkash; S. K. Walia; S. K. Walia (2005). „Prevalence of Multiple Antibiotic Resistant Bacteria in Ready-to-Eat Bagged Salads”. American Society for Microbiology meeting. June 5–9. стр. Atlanta. Abstract
- Overview of Spinach from Innvista
- Rogers, Jo (1990). What Food is That?: and how healthy is it?. The Rocks, Sydney, NSW: Lansdowne Publishing Pty Ltd. ISBN 978-1-86302-823-3.
- Cardwell, Glenn. Spinach is a Good Source of What?. The Skeptic. Volume 25, No 2, Winter 2005. Pp 31–33. ISSN 0726-9897
- Blazey, Clive (1999). The Australian Vegetable Garden: What's new is old. Sydney, NSW: New Holland Publishers. ISBN 978-1-86436-538-2.
- Stanton, Rosemary (1995). Complete Book of Food and Nutrition. Australia: Simon & Schuster. ISBN 978-0-7318-0538-9.
- Sutton, M. SPINACH, IRON and POPEYE: Ironic lessons from biochemistry and history on the importance of healthy eating, healthy scepticism and adequate citation. Internet Journal of Criminology, 2010. https://web.archive.org/web/20111001101111/http://www.internetjournalofcriminology.com/Sutton_Spinach_Iron_and_Popeye_March_2010.pdf (checked 04.05.2010)
- Sutton, M. (2010) The Spinach Popeye Iron Decimal Error Myth is Finally Busted. Best Thinking.Com: https://web.archive.org/web/20141228033844/http://www.bestthinking.com/articles/science/chemistry/biochemistry/the-spinach-popeye-iron-decimal-error-myth-is-finally-busted
- Спанаћ, рубрика „Зелена страна”. НАЈ месечник за ученике и ученице старијих разреда основне школе (86 изд.). „Нова школа” д.о.о. Београд, ЦИП – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. стр. 15. ISSN 1451-3013. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 21. 1. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Подаци о спанаћу
- Fresh-Market Спанаћ: Додатне информације и статистика
- Фактори који утичу на потрошњу спанаћа у САД
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
