Пређи на садржај

Стафилококе

С Википедије, слободне енциклопедије

Стафилококе
SEM микрографија гроздастих колонија S. aureus
Научна класификација e
Домен: Bacteria
Тип: Bacillota
Класа: Bacilli
Ред: Bacillales
Породица: Staphylococcaceae
Род: Staphylococcus
Rosenbach 1884
врсте

S. afermentans
S. aureus
S. auricularis
S. capitis
S. caprae
S. cohnii
S. epidermidis
S. felis
S. haemolyticus
S. hominis
S. intermedius
S. lugdunensis
S. pettenkoferi
S. saprophyticus
S. schleiferi
S. simulans
S. vitulus
S. warneri
S. xylosus

Стафилококе су грам-позитивне бактерије лоптастог облика (коке), које су груписане у виду гроздова или јата. Постоји тридесетак врста стафилокока, од који је је најпознатије

Особине и патогеност

[уреди | уреди извор]

Стафилококе спадају у групу микрокока. То су мале бактерије, пречника 1 μm, лоптастог облика. Стафилококе су непокретне и производе каталазу, ензим који разлаже водоник пероксид. Постоји преко 30 врста стафилокока при чему су горе поменуте врсте патогене за човека. Заправо епидермални и сапрофитни стафилокок су део нормалне бактеријске флоре и само код пацијената са ослабљеним имунитетом могу изазвати инфекцију (чест су узрочник болничких инфекција). Стафилококус ауреус је патогена бактерија, која секретује разне токсине: алфа токсин, ентеротоксине, ексфолијатин, леукоцидин, токсин који изазива токсични шок синдром (погледати егзотоксини), али може и директним продором у организам да изазове разне инфекције. Ентеротоксини стафилокока су чест узрок интоксикација путем хране, јер су стабилни на топлоти (кувањем хране 15-30 минута на 100°C се не разграђују). Стафилококус ауреус често изазива запаљење лојних жлезда или групе лојних жлезда (фурункул и карбункул), синузитис, инфекције рана, запаљење средњег уха, остеомијелитис (запаљење коштане сржи и коштаних каналића) итд. Посебна група ових бактерија, метицилин резистентни стафилококус ауреус-МРСА развила је веома јаку отпорност на антибиотике, тако да само неколико антибиотика делује на ове бактерије.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie. ISBN 3-13-444810-6.  Thieme


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).