Пређи на садржај

Сјеверна Двина

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјеверна Двина
Се́верная Двина́
Суток ријека Југа (лијево) и Сухоне (горе), који означава почетак тока ријеке Сјеверне Двине
Карта басена Сјеверне Двине
Опште информације
Дужина744 km
Басен357.052 km2
Пр. проток3332 m3⁄s
СливСјеверног леденог мора
Пловностцијелим током
Водоток
Изворспајањем ријека Југа и Сухоне
УшћеДвински залив Бијелог мора
Географске карактеристике
Држава/еРусија
НасељаВелики Устјуг, Архангелск, Северодвинск, Новодвинск, Котлас
ПритокеПинега, Уфтуга, Вага, Вичегда, Емца
ДРВ03020100312103000005014
Река на Викимедијиној остави

Сјеверна Двина (рус. Се́верная Двина́) је ријека на сјеверу европског дијела Русије. Тече кроз Вологдску и Архангелску област, у дужини од 744 km, а улијева се у Двинском заливу Бијелог мора. Ријеку треба разликовати од Западне Двине.

Настаје спајањем ријека Југа и Сухоне, па је пловна цијелим својим током. Највише се користи за превоз дрвених трупаца. Сјевернодвински канал спаја Сјеверну Двину са Волшко-балтичким воденим путем.[1][2][3][4][5]

Од извора према ушћу налазе се сљедећи важнији градови:

Главне притоке

[уреди | уреди извор]
Шеталиште уз обалу Сјеверне Двине у Архангелску

Ријека Сјеверна Двина настаје спајањем ријека Југа[6][7] и Сухоне,[8][9] док су остали притоци — Пинега, Уфтуга, Вага, Вичегда и Емца.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Према речима Макса Весмера у његовом делу "Етимолошки речник", река је добила име од Западне Двине.[10] Топоним Двина не потиче из уралског језика; Ипак, њено порекло је нејасно. Вероватно је то реч која је значила реч "река" или "поток".[11]

На комском језику ријека се зове Вы́нва / Výnva од „вин” — „моћ” и „ва” — „вода”, „река” и одатле: „моћна река”.

Физичка географија

[уреди | уреди извор]

Слив реке

[уреди | уреди извор]

Дужина Сјеверне Двине је 744 km (462 mi). Заједно са својом главним притоком, Сухоном, дуга је 1.302 km (809 mi) - дугачка као и река Рајна у централној и западној Европи. Подручје њеног басена је 357.052 km2 (137.859 sq mi) - величине западне државе Монтана у Сједињеним Државама. Слив Сјеверне Двине обухвата главне делове Вологданске области и Архангелске области, као и подручја у западном делу Републике Комија и северни део Кировске области и мање области на северу Јарославске области и Костромски области. Градови Архангељск и Вологда, као и многи мањи градови, који су од историјског значаја као што су Велики Устјуг и Тотма налазе се у сливу реке Сјеверне Двине.

Басен Сјеверне Двине је отприлике облика слова Т. 558 km (347 mi) дуга река Сухона тече источно и улива се у слив западне реке Вичегда (1.130 km (700 mi) дуга). Комбинована река тече северозападно у Бело море, које се спајају у близини града Архангељск.

Гледајући ближе, Сухона тече источно и спаја се са реком Југ која тече северно у Великом Устјугу. Комбиновани ток, који се сада зове Сјеверна Двина, тече северно око 60 km и преузима ток западно пловне реке Вичегде код Котласа, а затим се окреће северозападно како би се улила у Бело море. Сухона-Вичегдаје била важна путна саобраћајница исток-запад, док је Сјеверна Двина-Југ био пут ка северу-југу. Горња Сухонасада повезује канал Сјеверна Двина на воденом путу Волга-Балтик, који повезује Санкт Петербург у Москву.

Речни ток

[уреди | уреди извор]

Река Сухона тече источно, потом североисточно, придружује се реци Југ код Великог Устјууга и стиче назив "Сјеверна Двина". Ауто-пут П157 повезује град Кострома са Котласом преко Никољска и Великог Устјуга. Северно од Великог Устјга, ауто-пут прати леву обалу Сјеверне Двине. Река тече око 60 km (37 mi) северно прелазећи из Вологданске области у Аркхангелску област, где се у граду Котлас улива западно пловна река Вичегда која извире на северу Урала. Пошто је на ушћу реке, дужина Вичегде већа од оне у Сјеверној Двини, река између извора и ушћа са Вичегдом понекад је позната као Мала Сјеверна Двина (рус. Малая Северная Двина). У непосредној близини низводно од ушћа, преко Сјеверне Двине пролази пруга која повезује Коношу са Котласом и Воркутом.

Сјеверна Двина током креће северозападно и у њу се улива низ мањих река као што су Уфтјуга и Нижнаја Тојма, обе са североистока. Близу градског насеља Березник, река Вага долази са југа. У том делу, постоји ауто-пут М8, који иде од Москве преко Вологде до Архангељска. Река Емца се улива са југоистока, пратећи П1 ауто-пут (од Каргопоља) који је налази паралелно. Река Пинега, која је раније била важна речна рута, улива се са истока. У близини ушћа реке Пинега, река се раздваја на неколико канала, међу којима је и древно село Холмогори 75 km (47 mi) југоисточно од Архангељска. Гране се поново спајају и пролазе кроз модеран дрвосечарски град Новодвинск.

Низводно од Новодвинска, почиње 900 km2 (350 sq mi) дуга речна делта. У узводном делу делте налази се велика лука Архангељск. Постепено је заменила Холмогори као главни град у региону. На југозападној страни делте је поморска основа Северодвинск, други по величини град у региону. Делта се завршава у заливу Двина, Белог мора.

Навигација и канали

[уреди | уреди извор]
Поглед из Архангељска

У току лета целокупна дужина реке је пловна и доста се користи за рафтинг на дрвету. Канал Сјеверне Двине повезује се са воденим путем Волга-Балтик. У 19. веку, краткотрајни Канал Северне Екатерининске, који је сада напуштен, прикључио се басену Сјеверне Двине са базеном реке Кама. Године 1926. године изграђен је канал Кулој-Пинега Канал који повезује Пинегу, једну од главних притока Сјеверне Двине, са Кулојем, међутим, тренутно је канал претежно занемарен.

Историја

[уреди | уреди извор]
Сјеверна Двина у граду Котласу. Слика је усликана са железничког моста; испред, постоји мост на ауто-путу

Подручје су изворно населили Угро-фински народи, а затим их је колонизовала Новгородска република. Једини изузетак био је Велики Устјуг, који је био део Владимир-Суздаљ кнежевине. Остатак слива Сјеверне Двине је управљао Новгород. Велики Устјуг се прво спомиње у хроникама 1207, Шенкурск - 1315. У 13. веку новгородски трговци су већ стигли до Белог мора. Подручје је било атрактивно на први поглед због трговања крзном. Главни водоток из Новгорода у Сјеверну Двину био је поред реке Волге и њених притока, Шексна , дуж реке Славјанка у језеро Николскоје, одавде низводно дуж реке Порозовице у Кубенско језеро и даље према Сухонаи Сејверној Двини.[9]

Од Сјеверне Двине, било је много путева у сливу реке Мезен (одакле су трговци могли да дођу до слива реке Печори и реке Об). Једна је била узводно од Вичегде и Јаренга реке, а копнено у Вашку. Још једна је била узводно од Вичегде, река Вим, Јелва, затим копнено до Ирве и Мезена. Две друге опције обухватале су узводно Пинегу, а потом и копнено до реке Кулој и Мезен, или користећи реке Пукшенга и Покхенга како би се дишло до Пинега, а потом из Јежуге бродом до Зирианске Јежуге и Вашке.[9] Од Вишегде, трговци су могли директно да изађу на басен реке Печора или преко реке Черија и Ижме или преко Милве.

Од 14. века, Холмогори је била главна трговинска лука на Сјеверној Двини, али је у 17. веку изгубила овај значај од Архангељска. До 1700. године Архангељск је био главна трговинска лука за трговину морске индустрије Русије и Западне Европе, и Сјеверна Двина била је главна трговачка рута која повезује централну Русију са Архангељск. Петар Велики драстично је променио ситуацију, проналаском и оснивањем града Санкт Петербург 1703. године, отварајући пут за трговину Балтичким морима, и изградњом ауто-пута између Санкт-Петербурга и Архангељска преко Каргопола. Река је брзо изгубила своју улогу водеће трговачке руте која је убрзана изградњом железнице између Вологде и Архангељска између 1894. и 1897. године.

Сјеверна Двина била је место неколико битака током Руског грађанског рата, многи су укључивали интервенционистичку војску савезничких снага.

Од 1950-их, Сјеверна Двина се много користи за рафтинг. Тешка комерцијална путничка навигација је у великој мери нестала, а остали су само локални путнички правци. Путничка линија која повезује Котлас и Архангељск не ради од 2005. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Северо-Двинский канал (на језику: руски). Регионавтика. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 10. 11. 2011. 
  2. ^ „ВОЛГО-БАЛТИЙСКИЙ ВОДНЫЙ ПУТЬ • Большая российская энциклопедия - электронная версия”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2022. г. Приступљено 15. 07. 2023. 
  3. ^ Сроки работы шлюзов (Lock operation periods), from the site of the Russian Shipping Companies' Association. (in Russian)
  4. ^ „Волго-Балтийский водный путь”. 
  5. ^ „Структура управления и построения ВВП”. 
  6. ^ Юг (река). Great Soviet Encyclopedia. 
  7. ^ г.Никольск (на језику: руски). Правительство Вологодской области. Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2011. 
  8. ^ Сухона (река). Great Soviet Encyclopedia. 
  9. ^ а б в Плечко, Л. А. (1985). Старинные водные пути (на језику: руски). Moscow: Физкультура и спорт. Архивирано из оригинала 25. 09. 2011. г. Приступљено 03. 04. 2018. 
  10. ^ „Main Geographic Characteristics of the Republic of Belarus. Main characteristics of the largest rivers of Belarus”. Land of Ancestors. Data of the Ministry of Natural Resources and Environmental Protection of the Republic of Belarus. 2011. Приступљено 27. 9. 2013. 
  11. ^ Фасмер, Макс. Архивирана копија Этимологический словарь Фасмера (на језику: руски). стр. 161. Архивирано из оригинала 17. 04. 2017. г. Приступљено 03. 04. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Сјеверна Двина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сјеверна_Двина&oldid=27933545”