Тамара Никчевић
Тамара Никчевић јесте црногорска новинарка и водитељка.
Биографија
[уреди | уреди извор]Писањем се бави од 1997. године.[1]
Била је уредница Пинк М телевизије.[2]
Водила је емисију Телескопија на Радио телевизији Црне Горе.[3] Поједини медији наводили су да је по емисији на основу хонорара наплаћивала 1500 евра, што је довођено у контекст подршке владајућем режиму предвођеним ДПС-ом.[4]
Ставови
[уреди | уреди извор]Никчевићева је у јавност изнијела став амбасадорске САД у Црној Гори Џуди Рајзинг Ранке изречен током приватне вечере у којем амбасадорка пројектује да ће Мило Ђукановић извести тенкове на улице послије избора 2020. као и да Ђукановић прогони Хришћане.[3] Амбасада САД се тим поводом огласила рекавши да је Разочаравајуће видети такав непрофесионализам од стране јавног медијског сервиса који има мандат да информише а не да обмањује јавност.[3][5] Уредништво и менаџмент Радиотелевизије Црне Горе оградили су се од изјаве Никчевићеве[6] а савјет РТЦГ је тим поводом закључио да је Никчевићева прекршила програмске стандарде и принципе.[3]
У изјавама износи нетрпељивост према канонској Српској православној цркви. Она ову осмовјековну институција назива Црквом Србије.[7] У интервјуу Ал Џазири је без икаквих представљених доказа тврдила да је СПЦ куповала гласове и отплаћивала кредите људима зарад гласања за одређене партије.[1]
Она сматра да је Излазак из традиционалног источно-православног цивилизацијског круга и прикључење западном, евроатланском, једно је од највећих достигнућа Црне Горе од обнове независности.[8]
У видео снимку насталом прије почетка једне емисије Никчевићева је припаднике Демократске Црне Горе окарактерисала као битанге, уличаре, најпримитивније, издајнике, стоке.[9]
Тврдила је да предсједник Србије Александар Вучић у Црну Гору шаље криминалце, паравојне формације и прави седми батаљон.[10] Поједине парламентарне странке су оштро критиковале ову изјаву.[11][12]
Бранитељка је политике Мила Ђукановића и његовог бившег режима.[13][14]
Дјела
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Tamara Nikčević: Abazović bio glasan advokat ‘ugroženog srpstva’”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-06-20.
- ^ „Ne vjeruj Milu ni kada slaže”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-06-20.
- ^ а б в г kaže, Gledalac. „Savet RTCG traži odgovornost novinarke, reagovali premijer i ambasada SAD - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-06-20.
- ^ „BORBA otkriva: Novinarki Tamari Nikčević RTCG po emisiji plaća 1.500 evra!”. Borba (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-06-20.
- ^ „Američka ambasadorka na udaru crnogorskog Javnog servisa”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-06-20.
- ^ „Izvinjenje novinarke ambasadorki SAD u Crnoj Gori: RTCG nije odgovorna”. N1 (на језику: српски). 2020-12-10. Приступљено 2021-06-20.
- ^ Savic, Branka Dragovic (2022-08-24). „Tamara Nikčević: Crkva Srbije je paramilitarna organizacija!”. Autonomija (на језику: српски). Приступљено 2023-11-21.
- ^ „Nikčević: Decenija nezavisnosti ispunila očekivanja”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2021-06-20.
- ^ Online, Berane (2021-05-22). „(VIDEO) Tamara Nikčević (Rtcg) nazvala Demokrate „stokom“ i „izdajnicima“”. Portal Berane online (на језику: српски). Приступљено 2021-06-20.
- ^ „SKANDAL NA RTCG: Milova novinarka optužila Vučića da šalje kriminalce u Crnu Goru - vladika Joanikije pravi paravojnu formaciju (VIDEO)”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-06-20.
- ^ „"Novinarka Nikčević unosi paniku, u emisiji tvrdila da Vučić u CG šalje kriminalce"”. GlasCG (на језику: бошњачки). 2021-01-20. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-20.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanovaJMU Radio-televizija. „Bruka u Podgorici: Novinarka Nikčević optužuje Vučića da šalje paravojne formacije u CG”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2021-06-20.
- ^ „ŽENA KOJA DRŽI MILOV REŽIM: Đukanović Tamaru Nikčević plaćao novcem građana Crne Gore, a ona ih obmanjivala za 1.500 evra na sat”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-06-20.
- ^ admin (2020-12-17). „MUHAREM BAZDULJ Propast sedme sile u 3 slike: Dežulović, Nikčević, Ćirjaković”. Preokret (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 04. 2023. г. Приступљено 2023-04-15.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Goli otoci Jova Kapičića :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-20.