Тип 38 Арисака
三八式歩兵銃 | |
---|---|
![]() Пушка Арисака Тип 38 | |
Врста | Пушка репетирка |
Порекло | ![]() |
Употреба | |
Употреба у | Јапан и други |
Бојно деловање | Први светски рат Руски грађански рат Други кинеско-јапански рат Други светски рат Кинески грађански рат Корејски рат Први индокинески рат Вијетнамски рат |
Производња | |
Произвођач | Tokyo Arsenal, Kokura Arsenal, Nagoya, Jinsen и Hoten |
Произведено | 3,400.000 комада |
Спецификације | |
Маса | 4,19 kg |
Дужина | 1275 mm |
Дужина цеви | 800 mm |
Калибар | 6.5x50 mm |
Врста операције | Репетирка |
Начин дејства | обртночепни затварач |
Брзина паљбе | 10-15 мет/мин |
Брзина зрна | 762 m/s |
Магацин | 5 метака |
Нишан | механички |
Арисака Тип 38 (јап. 三八式歩兵銃 san-hachi-shiki hoheijū) је јапанска пушка репетирка калибра 6.5x50mm, уведена у наоружање Јапанске царске војске 1906. године, уведена је у службу у 38ој годишњици Меиџи периода па је стога добила службену ознаку Тип 38.[1] Настала је на основи пушке генерала Арисаке, коју је Киџиро Намбу поједноставио ради лакше производње и прилагодио захтевима царске војске.[2]
Пушку Тип 38 Арисака је наредних 40 година била у наоружању Јапана, све до краја Другог светског рата, а у наоружању појединих страних формација је остала и након рата. Јапанци су ову пушку на почетку рата покушали заменити новијом Тип 99 Арисака.[3]
Развој[уреди | уреди извор]
Јапанска царевина је током Меиџи периода извршила снажну реформацију и модернизацију свога друштва и државе. Јапан је за неколико деценија од пољопривредне и феудалне прерастао у развијену капиталистичку земљу, а индустријализација је текла пуном паром. Јапанска царска војска је у почетку користила наоружање страног порекла али је убрзо конструкција и производња домаћег оружја постала питање националне части. У том циљу је започета изградња оружарских фабрика, тополивница, бродоградилишта, а отваране су и војно-конструкторске школе, радионице и машински универзитети. Најбољи јапански ученици и официри су о трошку државе слати у иностранство да се упознају са страним иновацијама и трендовима у модерним војскама. Прва домаћа пушка произведена у Јапану је била једнометна репетирка Мурата. Како су модерне европске земље почеле уводити брзометне репетирке већег капацитета, тиме се и у Јапану јавила потреба за модернијом пушком.
Најуспешнији у развоју нове пушке био је генерал-потпуковник Наријакира Арисака који је 1897 конструисао пушку Тип 30. Јапанска војска је ту пушку користила током руско-јапанског рата али упркос победи ипак није била савршена. Затварач те пушке је заглављивао при уласку пешчаних зрна током снажних ветрова на Корејском полуострву, а за уклањање овог проблема је било неопходно чишћење, избацивање испаљене чауре није увек функционисало глатко, излазни гасови су одлазили у лице стрелцу, задњи нишани су били лоше израде па су се деформисали. На уклањању ових проблема се посветио мајор Киџиро Намбу. Његове измене су смањиле број делова затварача са 9 на 6 комада, додао је метални штитник од прашине, песка и блата, а такође је променио и сигурносну кочницу. Овим својим изменама је поједноставио и појефтинио производњу, обука регрута са новом пушком и њена употреба је била знатно лакша. Овако побољшана пушка је уведена у наоружање царске војске 1906. године односно у 38ој годишњици Меиџи периода па је стога добила службену ознаку Тип 38.[4]
Тип 38 Арисака је произвођена у следећим предузећима:
- Токијски арсенал; 2,029.000 комада (од 1906 до 1932)
- Кокура арсенал; 494.700 комада (од 1933 до 1941)
- Нагоја арсенал; 312.500 комада (од 1932 до 1942)
- Џинсенски арсенал (данашњи Инчон у Кореји); 13.400 комада (1942)
- Мукден арсенал (данашњи Шенјанг у Кини); 148.000 комада (од 1937 до 1944)
До 1940 је за потребе Јапанске царске војске и жандармерије произведено више од три милиона пушака Тип 38. Међутим, током Другог кинеско-јапанског рата се јавила идеја да је пушчани метак 6.5x55mm недовољне јачине и да га треба заменити метком 7.7x58mmm какав су користили јапански митраљези. Као резултат тога, јапански конструктори су развили нову пушку Тип 99 Арисака у јачем калибру. Какогод, није цела војска била пренаоружана новом пушком тако да је стара Тип 38 остала у наоружању многих јединица све до краја рата 1945.[5]
Корисници[уреди | уреди извор]
Јапанско царство— основно оружје Јапанске војске од 1906.
Руска Империја— током Првог светског рата откупила 35.400 Тип 38 у калибру 7x57mm направљене за Мексико, додатних 128.000 Тип 30 и 38 је добијено од Британаца. Руска влада је накнадно од Јапана наручила још 600.000 Тип 38 у калибру 6.5mm али није познато колико их је испоручено пре почетка Октобарске револуције
Република Кина— Војска Чанг Кај Шека користила заробљене јапанске пушке
Манџуко— као јапански сателит добила велику количину пушака Тип 38
Мексико— 75.000 пушака Тип 38 у калибру 7x57mm наручено из Јапана 1913. али испоручено само 10-15.000 комада пре него што је нова влада 1914. отказала поруџбине
Друга шпанска република— неколико хиљада Арисака Тип 38 добила од Мексика и СССР током Шпанског грађанског рата
СССР— велика количина наслеђена од Царске Руске
Естонија— наслеђене од Русије
Финска— наследила од Русије
Француска— купљене током Првог светског рата
Уједињено Краљевство— током Првог светског рата, Британци су према неким наводима набавили и до 500.000 пушака Арисака
Тајланд— као савезник Јапана добио одређени број пушака Тип 38 у виду војне помоћи
Северни Вијетнам— Вијетмин и Вијетконг су користили заробљене јапанске пушке из Другог светског рата
Малезија— заробљено јапанско оружје коришћено од стране побуњеника током Малајског устанка
Индонезија— заробљене јапанске пушке Тип 38 коришћене током Индонезијског рата за независност
НР Кина— заробљено јапанско наоружање коришћено од стране комунистичких снага током Кинеског грађанског рата
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Allan & Macy. стр. 16
- ^ Hatcher 1966, стр. 206, 210
- ^ "Battle of the Pacific: How Japs Fight Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2007)". Time magazine, February 15, 1943. Accessed June 24, 2009.
- ^ Walter 2006b, стр. 34
- ^ Walter 2006a, стр. 185
Литература[уреди | уреди извор]
- Walter, John (2006a). The Rifle Story: An Illustrated History from 1756 to the Present Day. MBI Publishing Company. стр. 185. ISBN 978-1-85367-690-1.
- Walter, John (2006b). Rifles of the World (3rd изд.). Iola, WI: Krause Publications. стр. 34. ISBN 978-0-89689-241-5.[мртва веза]
- Daugherty III, Leo J. (2002). Fighting Techniques of a Japanese Infantryman 1941–1945: Training, Techniques and Weapons. Staplehurst: Spellmount. ISBN 978-1-86227-162-3.
- Hatcher, Julian S. (1966). Hatcher's Notebook. Harrisburg, PA: The Stackpole Company.
- Honeycutt Jr., Fred L. and Anthony, F. Patt. Military Rifles of Japan. Fifth edition, 2006. Julin Books, U.S.A. ISBN 978-0-9623208-7-3.
- Allan, Francis C. and Macy, Harold W. The Type 38 Arisaka AK Enterprises, U.S.A. 2007. ISBN 978-0-9614814-4-5.