Угљеник субоксид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Пропадиен-1,3-дион
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| MeSH | Carbon+suboxide |
| |
| |
| Својства | |
| C3O2 | |
| Моларна маса | 68,0309 g mol−1 |
| Агрегатно стање | безбојан гас |
| Густина | 0,906 ± 0,06 g/cm3, гас на 298 K |
| Тачка топљења | −107 °C |
| Тачка кључања | 6,8 °C |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | линеаран |
| Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Угљеник субоксид (C3O2) је неорганско хемијско једињење, које је откривено 1906. године, а потом лежало у забораву скоро 100 година. У молекулу угљеник субоксида сви атоми се налазе у правој линији и везани су двоструким везама: (O=C=C=C=O). Пред крај 2004, немачки испитивачки тим је објавило рендгенографичка испитивања која доказују да ово једињење заиста постоји.
Температура топљења овог једињења је -107 °C, а температура кључања 6,8 °C. Његова густина је 3,0kg/m³.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
