Пређи на садржај

Улица Неродимска (Звездара)

С Википедије, слободне енциклопедије
Улица Неродимска
Општина Звездара
Почетак Улица Панте Срећковић
Крај Улица Љубице Луковић
Дужина 190 m
Ширина 20 m
Створена 1926.
Названа 1926.
Улица Неродимска

Улица Неродимска се налази на Општини Звездара, у близини Новог гробља. Протеже се од Улице Љубице Луковић бр.12, поред Улица Драгише Лапчевића и Супилове, до Улице Панте Срећковића, у дужини од 190м.[1]

Неродимска улица

Име улице

[уреди | уреди извор]

Улица је добила назив по Неродимљу, средњовековној жупи и граду на реци Неродимци. Овај назив Улица је добила још 1926. године и дан данас носи то име.[1]

Неродимље

[уреди | уреди извор]

Неродимље је једна од немањићких престоница, позната по смрти краља Милутина, обрачуна између Стефана Дечанког и сина Душана и предању о смрти цара Уроша. У близини су 1584. године пронађени Урошеви посмртни остаци, пренети 1705. године у фрушкогорски манастир Јазак, а 1942. у Саборну цркву у Београду.[2]

Значајни објекти у улици

[уреди | уреди извор]
  • Неродимска бр. 2, Канцеларије за младе ГО Звездара[3]

Значајни објекти у околини

[уреди | уреди извор]
  • Панте Срећковића бр. 2, Висока школа ликовних и примењених уметности струковних студија[4]
  • Панте Срећковића бр. 10, Дечји вртић „Зора“[4]
  • Панте Срећковића бр. 18, Ресторан Нова Тиха ноћ[4]
  • Панте Срећковића бр. 29, Ресторан Пахуљица[4]
  • Институт Михајло Пупин
  • Научно-технолошки парк
  • Студентски дом „Слободан Пенезић Крцун“
  • Студентски дом „Патрис Лумумба“

Парк у близини

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Улице и тргови Београда. 2, Н-Ш / [аутори текстова Никола Л. Стојановић ... и др.]. - Београд : Библиотека града Београда, 2005 (Београд : Чигоја штампа). - Стр. 548-549 ; 27 cm
  2. ^ „Српско Неродимље нестаје са географских карата”. Нова српска политичка мисао. Приступљено 19. 10. 2020. 
  3. ^ „Едукација Канцеларије за младе ГО Звездара”. Звездара. Приступљено 19. 10. 2020. 
  4. ^ а б в г „Улица Панте Срећковића”. План плус. Приступљено 19. 10. 2020.