Пређи на садржај

Фахрихан-султанија (ћерка Мурата III)

С Википедије, слободне енциклопедије
Фахрихан-султанија
Лични подаци
Датум рођења1594
Место рођењаИстанбул, Османско царство
Датум смртиоко 1679 (старост 84–85)
ГробАја Софија
Породица
Супружник
  • Чукадар Ахмед-паша (в. 1615 —  с. 1618)
  • Софу Бајрам-паша (в. 1620 —  с. 1632)
  • Дилавер-паша (в. 1644 —  с. 1656)
ПотомствоМустафа-челеби
РодитељиМурат III
ДинастијаОсманска династија
султанија Османског царства

Фахри(хан)-султанија је била ћерка Мурата III.

Рођена је крајем владавине свог оца, 1594. године[1]. Након његове смрти, настанила се у Стару палату са својом мајком.

1615. године удала се за Чукадар Ахмед-пашу, намесника Мосула. Чукадар Ахмед-паша је пре ње био ожењен њеном сестром Фетхије-султанијом, која је умрла 1614. године.[2]

Након смрти Ахмед-паше 1618. године, била је удата за намесника Босне Софу Бајрам-пашу.[3]

Након смрти Бајрам-паше 1632. године, Фахрихан-султанија је дуго година била удовица[4]. Поново се удаје током владавине султана Ибрахима за везира Дилавер-пашу. Након пашине смрти 1656. године, по трећи пут остаје удовица.

Фахрихан-султанија је током 1661. године имала судски спор са Сулејман-бегом, сином Кара Давут-паше око поделе земље. У окотобру 1662. године нaписала је тестамент где именује своју сестру Саиме-султанију за руководиоца дела њене имовине, док други део имовине иде њеном сину Мустафи.[5]

Фахрихан-султанија је добила поклоне дубровачких поликсара као удовица Диавер-паше 1670. и 1676. године. Лично се обратила писмом великом везиру у октобру 1678. године када су је поликсари заобишли, и када јој нису уручени дарови.[6][7]

Када је умрла, сахрањена је по сопственом захтеву у гробници свог оца.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sakaoğlu 2008, стр. 218.
  2. ^ Sakaoğlu 2008, стр. 217.
  3. ^ Dumas, Juliette (2013). Les perles de nacre du sultanat: Les princesses ottomanes (mi-XVe – mi-XVIIIe siècle). стр. 464. 
  4. ^ Ayvansarayî, H.H.; Derin, F.Ç. (1978). Vefeyât-ı selâtîn ve meşâhı̂r-i ricâl. Yayınlar (İstanbul Üniversitesi. Edebiyat Fakültesi). Edebiyat Fakültesi Matbaası. стр. 45. 
  5. ^ Kahya, Ozan (2011). „11 numaralı İstanbul Mahkemesi defteri (H.1073) : tahlil ve metin”. стр. 219, 303—304. 
  6. ^ Miović, Vesna (2018-05-02). „Per favore della Soltana: moćne osmanske žene i dubrovački diplomati”. Anali Zavoda Za Povijesne Znanosti Hrvatske Akademije Znanosti i Umjetnosti U Dubrovniku (на језику: хрватски). 56 (56/1): 166. ISSN 1330-0598. doi:10.21857/mwo1vczp2yСлободан приступ. 
  7. ^ Kal'a, Ahmet; Tabakoğlu, Ahmet (1999). İstanbul su külliyâtı: Vakıf su defterleri : İlmühaber 4 (1856–1928). İstanbul Araştırmaları Merkezi. стр. 268. 
  8. ^ Uluçay, M. Çağatay (2001). Padişahların kadınları ve kızları [The women and daughters of the sultans] (4. basım изд.). Ankara: Türk Tarih Kurumu Basımevi. ISBN 978-975-437-840-5. OCLC 949604569.