Пређи на садржај

Физичко дистанцирање

С Википедије, слободне енциклопедије
Друштвеним удаљавањем избегава се хипотетичко ширење, које смањује брзину преношења болести и може зауставити епидемију.
Спречавање наглог раста инфекције, познато као ублажавање криве епидемије, спречава да капацитети здравственог система буду премашени [1] [2]
Алтернатива за равнање криве [3] [4]

Физичко дистанцирање, социјално дистанцирање или одстојање скуп је нефармацеутских акција намењених заустављању или успоравању ширења заразне болести . Циљ друштвеног удаљавања је смањивање вероватноће контакта између особа које носе инфекцију и других који нису заражени, како би се што више смањио пренос болести, укупан број зараженог становништа и смртност.[5] [6]

Друштвено удаљавање је најефикасније када се зараза преноси капљичним путем (кашаљ или кијање), директним физичким додиром (укључујући полни однос), индиректним физичким контактом (нпр. додиром контаминиране површине); или преносом кроз ваздух (ако микроорганизам може дуго да опстане у ваздуху). [7]

Друштвено удаљавање може бити мање ефикасно у случајевима када се зараза преноси првенствено зараженом водом или храном или векторима попут комараца или других инсеката, и ређе од особе до особе. [8] Недостаци друштвеног удаљавања могу укључивати усамљеност, смањену продуктивност и губитак других погодности повезаних са људском интеракцијом.

Кроз историју се ова метода користила за одвајање људи заражених губом у посебна насеља као најефикаснији начин спречавања даљег ширења болести. [9]

Теоријска основа

[уреди | уреди извор]

Са епидемиолошког становишта, основни циљ друштевног удаљавања је смањење основног броја репродукције, , који је једнак просечном броју здравих особа које једна заражена особа може заразити, у популацији где су све особе подједнако подложне разбољевању. У основном моделу друштвеног удаљавања,[10] одређени део становништва поступа по правилима друштвеног удаљавања и смањује број контаката са другим људима на број (који је мањи од укупног броја људи са којима би иначе дошли у додир), тада је нови ефективни број репродукције описан следећом формулом:[10]

На пример, 25% становништва смањује број особа са којима долази у контакт за 50%, ово резултира у ефективном броју репродукције од 81% основног броја репродукције. Наизглед мало смањење игра велику улогу у одлагању експоненцијалног раста и ширења заразе.

Мере удаљавања

[уреди | уреди извор]
Аеромедицински изолатор за евакуацију оболелих од заразних болести

Мере друштвеног удадљавања могу бити:[11][12]

  • затварање школа (проактивно или реактивно)
  • затварање радњи и продавница [13] које нису од кључног значаја за заједницу
  • изолација
  • карантин
  • санитарни кордон
  • друштвена изолација у пандемији
  • отказвање великих скупова као што су спортски догађаји, биоскопи или музички фестивали[14]
  • огранчавање или укидање јавног превоза[15]
  • затварање установа и простора за рекреацију (јавних базена, теретана)[16]
  • мере заштите појединаца које укључују смањивање контаката „очи у очи”, обављање послова електронским путем, избегавање јавних места и непотребних путовања[17][18]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wiles, Siouxsie (9. 3. 2020). „The three phases of Covid-19 – and how we can make it manageable”. The Spinoff. Приступљено 9. 3. 2020. 
  2. ^ Anderson, Roy M.; Heesterbeek, Hans; Klinkenberg, Don; Hollingsworth, T. Déirdre (9. 3. 2020). „How will country-based mitigation measures influence the course of the COVID-19 epidemic?”. The Lancet (на језику: енглески). 0 (10228): 931—934. ISSN 0140-6736. PMID 32164834. doi:10.1016/S0140-6736(20)30567-5. „A key issue for epidemiologists is helping policy makers decide the main objectives of mitigation—e.g., minimising morbidity and associated mortality, avoiding an epidemic peak that overwhelms health-care services, keeping the effects on the economy within manageable levels, and flattening the epidemic curve to wait for vaccine development and manufacture on scale and antiviral drug therapies.” 
  3. ^ Wiles, Siouxsie (14. 3. 2020). „After 'Flatten the Curve', we must now 'Stop the Spread'. Here's what that means”. The Spinoff. Приступљено 13. 3. 2020. 
  4. ^ „How will country-based mitigation measures influence the course of the COVID-19 epidemic?”. The Lancet. 395 (10228): 931—934. март 2020. PMID 32164834. doi:10.1016/S0140-6736(20)30567-5. 
  5. ^ Johnson, Carolyn Y.; Sun, Lena; Freedman, Andrew (10. 3. 2020). „Social distancing could buy U.S. valuable time against coronavirus”. The Washington Post. Приступљено 11. 3. 2020. 
  6. ^ Pandemic Planning - Social Distancing Fact Sheet
  7. ^ "Information about Social Distancing" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2020), Santa Clara Public Health Department.
  8. ^ "Interim Pre-Pandemic Planning Guidance: Community Strategy for Pandemic Influenza Mitigation in the United States—Early, Targeted, Layered Use of Nonpharmaceutical Interventions", CDC, February 2007
  9. ^ Charles Léon Souvay, "Leprosy", Catholic Encyclopedia (1913), Volume 9.
  10. ^ а б Becker, Niels (2015). Modeling to Inform Infectious Disease Control. CRC Press. стр. 104. ISBN 9781498731072. 
  11. ^ Kathy Kinlaw, Robert Levine (15. 2. 2007). „Ethical Guidelines on Pandemic Influenza” (PDF). CDC. Приступљено 23. 3. 2020. 
  12. ^ „Information about social distancing” (PDF). www.cidrap.umn.edu. Public Health Department: Santa Clara Valley Health & Hospital System. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2020. г. Приступљено 17. 3. 2020. 
  13. ^ Kumar S, Crouse Quinn S, Kim KH, Daniel LH, Freimuth VS (2012). „The Impact of Workplace Policies and Other Social Factors on Self-Reported Influenza-Like Illness Incidence During the 2009 H1N1 Pandemic”. American Journal of Public Health. 102 (1): 134—140. PMC 3490553 Слободан приступ. PMID 22095353. doi:10.2105/AJPH.2011.300307. 
  14. ^ R. Booy and J. Ward. „Evidence compendium and advice on social distancing and other related measures for response to an influenza pandemic” (PDF). National Centre for Immunisation Research and Surveillance. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 5. 2015. г. 
  15. ^ https://www.nytimes.com/2020/03/17/us/coronavirus-buses-trains-detroit-boston.html
  16. ^ „Flu Pandemic Mitigation - Social Distancing”. globalsecurity.org. Приступљено 23. 3. 2020. 
  17. ^ Glass RJ, Glass LM, Beyeler WE, Min HJ. (2006). „Targeted Social Distancing Designs for Pandemic Influenza”. Emerging Infectious Diseases. 12 (11): 1671—1681. doi:10.3201/eid1211.060255. Архивирано из оригинала 23. 03. 2020. г. Приступљено 24. 03. 2020. 
  18. ^ „Social Distancing Guidelines (for workplace communicable disease outbreaks)”. SHRM. Архивирано из оригинала 23. 4. 2017. г. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Физичко_дистанцирање&oldid=27035504”