Хелмжа
| Хелмжа пољ. Chełmża | |
|---|---|
.jpg) Црква светог Николе у Хелмжи | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Пољска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 14.181[1] |
| — густина | 1.922 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53° 11′ 05″ С; 18° 36′ 15″ И / 53.184722° С; 18.604167° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 80 метар m |
| Површина | 7,84 km2 |
  Хелмжа Хелмжа на карти Пољске | |
| Поштански број | 87-140 |
| Позивни број | 56 |
| Регистарска ознака | CTR |
| Веб-сајт | |
| http://www.chelmza.pl/ | |
Хелмжа (пољ. Chełmża, нем. Culmsee, Kulmsee[2]) град је у Пољској, у кујавско-поморском војводству, у Торуњском повјату, на обали Хелмжињског језера. Језеро се некад такође звало Кулмзе.[3] Површина града износи 7,8 km².
Историја
[уреди | уреди извор]Трагови насељавања овог терена потичу још из неолита. Око 4500. године пре нове ере основана су прва пољопривредна насеља.[4] Важнију улогу Хелмжа је почео да добија од 1251. године, када је постао седиште хелмињског бискупа и добио статус града. Тада је почела изградња катедралне цркве, која је спадала у највеће цркве на том подручју. Бискуп Хајденрајх је дао градска права Лози (тадашње име насеља) и преименовао је у Кулмзе.[5][6]
Град је био сведок многих ратова и устанака. Оближњи Стари Пруси су опседали град 1268. и 1273. године.[7] У 14. веку, папским пресудама је наложено враћање територије Пољској, међутим, Тевтонски витезови то нису послушали и наставили су да је заузимају.[8]
Године 1454. град се придружио анти-Тевтонској пруској конфедерацији,[7] на чији је захтев пољски краљ Казимир IV Јагелон поново укључио регион и град у састав Пољске исте године, што је на крају потврђено након Тринаестогодишњег рата у 1466.[4][9] Нов период развитка града је у задњим деценијама XIX века, који је отпочео 1882. године изградњом шећеране која је била највећа у тадашњој Европи и железничким повезивањем са Торуњем и Бидгошчем.
Хелмжа је била једно од места погубљења Пољака које је Немачка извршила 1939. у оквиру Интелигенцакцион.[10] Многи локални Пољаци, посебно учитељи, такође су масакрирани у шуми Барбарка.[11] Почетком 1945. године, у Хелмжи, Немци су на силу регрутовали пољске принудне раднике евакуисане из Јајкова у организацију Тот, међутим, неки су успели да побегну.[12]
Основни подаци
[уреди | уреди извор]- Позивни број: (+48) 56
- Поштански код 87-140
- Регистарске таблице: CTR
- Географски положај: 53° 12' N, 18° 36' Е
- Градоначелник: Јежи Червињски (2004)
Демографија
[уреди | уреди извор]| 2021. |
|---|
| 14.181 |
- 1773: 359 становника, 52 кућа
- 1871: 2.982 становника
- 1943: 12.277 становника
- 2000. број становника је износио око 15500.
Туристичке атракције
[уреди | уреди извор]- црква свете тројце
- црква светог Николе. Прва дрвена црква за коју се претпоставља да потиче још из X века; садашња готска је подигнута пред крај XIII века
- старе зграде из XIX и XX века.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Local Data Bank”. Statistics Poland. Приступљено 2022-06-02. Data for territorial unit 0415011.
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Kulmsee”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 15 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 944.
- ^ Topographische Karte 2877 Culmsee 1:25000 Messtischblatt Deutsches Reich; Bundesamt für Kartographie und Geodäsie
- ^ а б „Historia Chełmży”. Chełmża Urząd Miasta (на језику: пољски). Архивирано из оригинала 19. 12. 2008. г.
- ^ Max Perlbach, Preussische Regesten [Prussian Documents: Ann. Thor. Chron. terre Pruss. Ss.r.Pr. III 59, 468)
- ^ Urkundenbuch des Bisthums Culm
- ^ а б Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich, Tom I (на језику: пољски). Warszawa. 1880. стр. 569.
- ^ „wojny polsko-krzyżackie”. Encyklopedia PWN (на језику: пољски). Приступљено 19. 4. 2024.
- ^ Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (на језику: пољски). Poznań: Instytut Zachodni. стр. 54, 88.
- ^ The Pomeranian Crime 1939. Warsaw: IPN. 2018. стр. 40.
- ^ Wardzyńska, Maria (2009). Był rok 1939. Operacja niemieckiej policji bezpieczeństwa w Polsce. Intelligenzaktion (на језику: пољски). Warszawa: IPN. стр. 162—163.
- ^ Paczoska, Alicja (2002). „Obóz robot fortyfikacyjnych w Jajkowie koło Brodnicy”. Biuletyn Instytutu Pamięci Narodowej (на језику: пољски). бр. 8-9 (19-20). IPN. стр. 53. ISSN 1641-9561.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
