Пређи на садржај

Хути (Јемен)

С Википедије, слободне енциклопедије
Лого покрета Хути на коме пише
„Бог је велики,
Смрт Америци,
Смрт Израелу,
Клетва Јеврејима,
Побједа исламу“[1][2][3][4]

Ансар Алах (арап. أنصار الله — „Божији помоћници“), познатији као Хути (арап. الحوثيون), су милитантна скупина шиитске гране зеида, која дјелује у Јемену.[5] Они су тренутно номинална владајућа фракција у Јемену, која је преузела управу над владом Јемена у сукобу 2014—15.[6]

Хути су добили име по оснивачу скупине Хусеину ел Хутију, бившем команданту, кога су наводно убиле оружане снаге Јемена у септембру 2004. године.[7] Неколико других команданата, укључујући Али ел Катванија, Абу Хејдера, Абас Ајдаха и Јусуф ел Маданија (зета Ел Хутија), такође су убиле оружане снаге Јемена.[8] Ел Хутијев отац, Бадредин ел Хути, је изјавио да је он духовни вођа скупине.[9]

Историја

[уреди | уреди извор]

Покрет Хутије је настао као Вјерујућа омладина, основана 1992. године у покрајини Сада[10] од стране Мухамеда ел Хутија[11] или Хусеина ел Хутија.[12] Вјерујућа омладина је основала школске клубове и љетне кампове[11] да би „покренула оживљавање зеидизма“ у Сади.[12] Од 1994. до 1995. године, 15-20.000 студената је похађало те љетне кампове.[11]

Послије инвазије на Ирак 2003. године, припадници Вјерујуће омладине су почели скандирати антиамеричке и антијеврејске слогане у Салиховој џамији у Сани послије џума-намаза (молитва петком). То је покренуло сукоб са владом и 800 припадника Вјерујуће омладине је ухапшено у Сани 2004. године. Предсједник Али Абдулах Салих је позвао Хусеина ел Хутија на састанак у Сану, али је Хусеин одбио, тако да је 18. јуна 2004. године Салих послао владине снаге да ухапсе Хусеина.[13] Хусеин је одговорио покрећући побуну против владе, али је убијен 10. септембра 2004. године.[14] Побуна је настављена све док није потписано примирје 2010. године.[15]

Хути су учествовали у побуни 2011. године, када је услиједила Национална конференција дијалога. Међутим, они су одбили одредбе Савјета за сарадњу арапских држава Персијског залива новембра 2011. године, које су укључивале имунитет за бившег предсједника Салиха и успостављање коалиционе владе.[16]

  Под управом Револуционарног комитета
  Под управом Кабинета Јемена и Јужног покрета
  Под управом снага Ансар ел Шарија и Ал Каиде

Хути су 9. новембра 2011. године изјавили да контролишу двије покрајине (Сада и Ел Џаф) и да су близу успостављање контроле и над трећом покрајином (Хаџа),[17] што им омогућава директан напад на главни град Јемена Сану.[18] У мају 2012. године већину покрајине Сада, Ел Џах и Хаџ, имали су излаз на Црвено море и почели су дизати барикаде на сјеверу града Сане у очекивању нових сукоба.[19]

Хути су изјавили 21. септембра 2014. године да контролишу дијелове главног града Јемена укључујући владине зграде и радио станицу.[20] Контролу над остатком Сане и неким градовима у покрајини Бејда, гдје је дошла у сукоб са Ал Каидом. Западне земље и Саудијска Арабија вјерују да Хути добијају помоћ од Ирана, док Ал Каиду помаже Саудијска Арабија.[21]

Шиитски Хути побуњеници су 20. јануара преузели контролу над предсједничком палатом у Сани. Предсједник Абд Рабо Мансур ел Хади је био у палати током преузимања, али на сигурном.[22] Покрет је званично преузео контролу 6. фебруара, распуштањем скупштине и проглашавањем Револуционарног комитета.[6] Бомбашки напад у џамији у Сани десио се 20. марта 2015. Одговорност за напад је преузела Исламска држава, а у нападу су погинула 142 припадника покрета, док је 351 повређен, чинећи тиме тај напад једним од најсмртоноснијих у историји Јемена.[23]

У телевизијском преносу, вођа покрета Абдул Малик ел Хути је оптужио САД и Израел за подржавање терористичког напада. Он је окривио регионалне арапске државе за финансирање терористичких група која дјелују унутар Јемена.[24] Под изговором да Хути представљају пријетњу за суните у региону, Саудијска Арабија је заједно са Бахреином, Катаром, Кувајтом, Уједињеним Емиратима, Египтом, Јорданом, Мароком и Суданом покренула ваздушну кампању на Јемен.[25] Војни коалиција укључује Сједињене Државе, које помажу у планирању ваздушних удара, као и логистичку и обавјештајну подршку.[26]

Чланство

[уреди | уреди извор]

Постоји разлика између породице Хути, која има око 20 чланова,[11] и покрета Хути, који је узео име „Хути“ послије смрти Хусеина ел Хутија 2004. године.

Чланство у скупини имало је између 1.000 и 3.000 бораца 2005. године[27] и између 2.000 и 10.000 бораца 2009. године.[28] У Јемен посту је наведено да имају преко 100.000 бораца.[29] По Ахмеду ел Бахрију Хути имају 100.000—120.000 присталица, укључујући оружане борце и ненаоружане лојалисте.[30]

Идеологија

[уреди | уреди извор]

Хути припадају зеидској грани шиитизма, секта ислама која се искључиво налази у Јемену. Они су настали од шиитске мањине сличне Дванаестници која се налази првенствено у Ираку, Либану и Ирану, а познати су по највећој сличности са сунитским исламом по питању права и одлука. Међутим они подржавају концепт Дванаесторице као веома битан за своју религију, који прави разлику од сунитима.[31] Они су често оптуживани од стране сљедбеника зеидизма, да се тајни конвертити и сљедбеници Дванаесторице, која је званична религија у Ирану.[32][33][34][35]

Хути су тврдили да су њихова акција борбе против ширења салафизма у Јемену,[32] као и због одбране своје заједнице од распрострањене и систематске дискриминације, док их је влада оптуживала да желе свргнути владајући режим из жеље за увођењем шиитског зеидског вјерског закона,[36] дестабилизујући владу и ширећи антиамеричка осјећања.[37] Хути тврде да се муслимани моле на погрешан начин дижући руке, као што је обичан код јеменских сунита.[38]

Јеменска влада је Хуте такође оптужила да имају спољну помоћ, наводећи Иран као већинску шиитску земљу.[39] Заузврат, Хути су узвратили наводећи да влада потпомогнута спољним антишиитским присталицама попут Ал Каиде и Саудијске Арабије,[40][41][42] поред чињенице да је бивши предсједник Јемена Али Абдулах Салих такође зеид.[43]

Вође

[уреди | уреди извор]
  • Хусеин ел Хути — бивши вођа (убијен 2004)
  • Абдул-Малик ел Хути — вођа
  • Јахја ел Хути — старији вођа
  • Абдул-Карим ел Хути — високорангирани командант
  • Бадр Един ел Хути — духовни вођа (умро 2010)
  • Абдулах ел Рузами — бивши војни командант
  • Абу Али Абдулах ел Хакем ел Хути — војни командант
  • Мухамед Абдулсалам
  • Салих Хабра — политички вођа[44]
  • Фарис Мана — Хути су га поставили за гувернера покрајине Сада,[45] бивши шеф Салиховоф предсједничког комитета[46]

Методе кампање

[уреди | уреди извор]

Хути и њихове базе подршке се углавном ослањају на мирне методе кампање, као што је грађанска непослушност. У новој серији протеста који су настали звог одлуке јеменске владе 13. јула 2014. године да повећа цијену горива,[47] вође Хута су успјеле да организују масовне скупове у главном гаду Сани у знак протеста због одлуке и због захтјева за оставку актуелне владе Абд Рабо Мансур ел Хадија због корупције.[48] Хиљаде Јеменаца се одазвало на Абдул-Малик ел Хутијев позив „подигните шаторе, покрените протесте и организујете маршеве“.[49]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Experts See Signs of Moderation Despite Houthis’ Harsh Slogans”. New York Times. 24. 1. 2015. Приступљено 1. 2. 2015.  "The official slogan and emblem of the Houthis … includes the words “Death to America, death to Israel, damnation to the Jews.” Houthis shout it when they march, wear it on arm patches, paint it on buildings and stick it onto their car windows. When pictured, those words are rendered in red, framed by “God is great” and “Victory to Islam” in green, on a white background."
  2. ^ Baron, Adam (30. 10. 2012). „Yemenis suspect Iran's hand in rise of Shiite rebels”. Christian Science Monitor. Приступљено 20. 6. 2014. 
  3. ^ „Houthis celebrate birth of Prophet Muhammad”. Al Jazeera. 25. 1. 2013. Приступљено 12. 7. 2014. 
  4. ^ „Yemen says Houthi rebel leader may be dead”. Reuters. 27. 12. 2009. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 24. 9. 2014. 
  5. ^ „Ansar Allah vows to defeat al-Qaeda in Yemen”. October 2014. Приступљено 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ а б „Yemen's Houthis form own government in Sanaa”. Al Jazeera. 6. 2. 2015. Приступљено 7. 2. 2015. 
  7. ^ Deaths in Yemeni mosque blast. Al Jazeera. 2 May 2008.
  8. ^ Press TV Saudi soldier, Houthi leaders killed in north Yemen Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2011), 19 November 2009
  9. ^ Pike, John. „al-Shabab al-Mum?en / Shabab al-Moumineen (Believing Youth)”. Global Security. Приступљено 23. 1. 2013. 
  10. ^ Freeman, Jack (2009). „The al Houthi Insurgency in the North of Yemen: An Analysis of the Shabab al Moumineen”. Studies in Conflict & Terrorism. 32 (11): 1008—1019. ISSN 1057-610X. doi:10.1080/10576100903262716. 
  11. ^ а б в г „Regime and Periphery in Northern Yemen: The Huthi Phenomenon” (PDF). RAND. 2010. Приступљено 23. 1. 2013. 
  12. ^ а б „Yemen's Abd-al-Malik al-Houthi”. BBC. 3. 10. 2014. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2014. 
  13. ^ „Yemen: The conflict in Saada Governorate - analysis”. IRIN. 24. 7. 2008. Приступљено 29. 11. 2014. 
  14. ^ „Yemeni forces kill rebel cleric”. BBC News. 10. 9. 2004. Приступљено 29. 11. 2014. 
  15. ^ Saeed Al Batati (21. 8. 2014). „Who are the Houthis in Yemen?”. BBC. Приступљено 29. 11. 2014. 
  16. ^ „The Huthis: From Saada to Sanaa”. International Crisis Group. 10. 6. 2014. Архивирано из оригинала 8. 4. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2014. 
  17. ^ „Houthis Close to Control Hajjah Governorate, Amid Expectations of Expansion of Control over Large Parts of Northern Yemen”. Islam Times. 29. 11. 2011. Приступљено 23. 11. 2013. 
  18. ^ „Al-Houthi Expansion Plan in Yemen Revealed”. Yemen Post. Приступљено 23. 1. 2013. 
  19. ^ „New war with al-Houthis is looming”. Yemen observer. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г. Приступљено 23. 1. 2013. 
  20. ^ „Houthis seize government buildings in Sanaa”. Al Jazeera. Приступљено 21. 9. 2014. 
  21. ^ Fahim, Kareem (7. 1. 2015). „Violence Grows in Yemen as Al Qaeda Tries to Fight Its Way Back”. The New York Times. The Times Company. Приступљено 8. 1. 2015. 
  22. ^ „Yemen Houthi rebels 'seize presidential palace'”. BBC News. 20. 1. 2015. 
  23. ^ „Death toll hits 142 from attacks in Yemen mosques”. Al Bawaba. 20. 3. 2015. Архивирано из оригинала 22. 3. 2015. г. 
  24. ^ „US, Israel behind Yemen terrorist attacks: Houthi leader”. Press TV. 22. 3. 2015. Архивирано из оригинала 12. 07. 2015. г. Приступљено 11. 7. 2015. 
  25. ^ „Saudi ‘Decisive Storm’ waged to save Yemen”. Al Arabiya News. 26. 3. 2015. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. 
  26. ^ Keane, Angela Greiling (26. 3. 2015). „U.S. Backs Saudi-Led Yemeni Bombing With Logistics, Spying”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 11. 07. 2015. г. Приступљено 11. 7. 2015. 
  27. ^ Philips, Sarah (28 July 2005). Cracks in the Yemeni System Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011). Middle East Report Online.
  28. ^ „Pity those caught in the middle”. The Economist. 19. 11. 2009. 
  29. ^ „Thousands Expected to die in 2010 in Fight against Al-Qaeda”. Yemen post. Приступљено 23. 1. 2013. 
  30. ^ Ahmed Al-Bahri: Expert in Houthi Affairs, 10 April 2010
  31. ^ Pike, John. „Zaydi Islam”. Приступљено 2. 9. 2014. 
  32. ^ а б Almeida, Manuel (8. 10. 2014). „Profile: Who are Yemen’s Houthis?”. Al Arabiya News. Приступљено 2. 2. 2015. 
  33. ^ „Hothi / Houthi / Huthi: al-Shabab al-Mum'en / Shabab al-Moumineen (Believing Youth)”. GlobalSecurity. Приступљено 2. 2. 2015. 
  34. ^ Abubakr Al-Shamahi (27. 2. 2014). „YEMEN IS MORE NUANCED THAN ‘SUNNI’ & ‘SHIA’”. Yemen Times. Архивирано из оригинала 02. 01. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2015. 
  35. ^ Bengio, Ofra; Litvak, Meir, ур. (2011). The Sunna and Shi'a in History: Division and Ecumenism in the Muslim Middle East. Palgrave Macmillan. стр. 244. ISBN 9780230370739. 
  36. ^ „Deadly blast strikes Yemen mosque”. BBC News. 2. 5. 2008. Приступљено 11. 11. 2009. 
  37. ^ Sultan, Nabil (10 July 2004). Rebels have Yemen on the hop Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2008). Asia Times Online.
  38. ^ ,Yemen's war: Pity those caught in the middle
  39. ^ „Cable Viewer”. Wikileaks. 17. 2. 2010. Архивирано из оригинала 07. 06. 2013. г. Приступљено 23. 1. 2013. 
  40. ^ „Saudi, al-Qaeda support Yemen crackdown on Shias”. Press TV. 29. 8. 2009. Приступљено 1. 2. 2010. 
  41. ^ „Al-Qaeda Fighting for Yemeni Government Against Houthi Shia Rebels…”. 29. 12. 2009. Приступљено 1. 2. 2010. 
  42. ^ „Yemen employs al-Qaeda mercenaries: Houthis”. Press TV. 28. 10. 2009. Приступљено 1. 2. 2010. 
  43. ^ „Ali Abdullah Saleh Al-Ahmar”. APS Review Downstream Trends. 26. 6. 2006. Приступљено 7. 4. 2011. 
  44. ^ „Meetings push government and Houthis closer towards "reconciliation"”. Yemen Times. 29. 3. 2012. Архивирано из оригинала 23. 01. 2013. г. Приступљено 23. 1. 2013. 
  45. ^ „Middle East”. Arab News. Архивирано из оригинала 31. 03. 2011. г. Приступљено 23. 1. 2013. 
  46. ^ „Sana’a Cards to Pressurize Houthis to Enter New Dialogue Rounds”. Yemen Post. Приступљено 23. 1. 2013. 
  47. ^ „Yemenis protest fuel price hikes in several cities”. PressTV. Архивирано из оригинала 11. 09. 2014. г. Приступљено 9. 9. 2014. 
  48. ^ „1000s of Yemen’s Houthis protest in Sana’a”. PressTV. 20. 8. 2014. Архивирано из оригинала 10. 09. 2014. г. Приступљено 9. 9. 2014. 
  49. ^ „1000s of Yemenis stage massive anti-government protest”. PressTV. 18. 8. 2014. Архивирано из оригинала 10. 09. 2014. г. Приступљено 9. 9. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bengio, Ofra; Litvak, Meir, ур. (2011). The Sunna and Shi'a in History: Division and Ecumenism in the Muslim Middle East. Palgrave Macmillan. стр. 244. ISBN 9780230370739. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хути_(Јемен)&oldid=28510865”