Чернигов
Изглед
Чернигов | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Украјина |
Област | Черниговска област |
Основан | 907. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 296.723 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 51° 29′ 38″ С; 31° 17′ 41″ И / 51.49397° С; 31.29472° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 124 m |
Површина | 79 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Владислав Атрошенко |
Веб-сајт | |
chernigiv-rada.gov.ua/ |
Чернигов (укр. Чернігів, рус. Чернигов) град је у Украјини, у Черниговској области. Чернигов је древни старословенски град, поред Кијева и Новгорода, један од три најважнијих градова Кијевске Русије. Данас је град административни центар Черниговске области. Према процени из 2012. у граду је живело 296.723 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Први пут се Чернигов помиње у руско-византијском уговору из 907. године, који је био резултат Руске најезде Олега Новгородског на Цариград. За време Кијевске Русије град је био други по привредно-политичком значају, иза Кијева.
Хронологија
- 1. век нове ере: на брежуљцима реке Десне насели се словенско племе Северјани
- крај 7. столећа: почетак формирања града Чернигова. Градња првих утврђења
- 9. столеће: Чернигов је центар племена Сиверјана и крајем стољећа улази под Кијевску Русију
- 907. година: најранији познати запис Чернигова у хронологији Повест минулих лета
- 992. година: Чернигов постаје епископија, први епископ је Неофит
- 11. век: град одбија напад Кумана
- 1112: велика суша
- 1120-1123: изградња Борисоглебскога сабора
- 1185: у Чернигову је написан један од значајних епа руске историје Слово о Игоровом походу
- 12. век: изградња Илинске цркве и подизање библиотеке
- 1239: напад Монгола и рушење града
- 1357-1358: окупација града од стране литовске кнежевине
- 1499-1503: град је део московске кнежевине
- 1611: окупиран од Пољака и 1618. по мировном договору Чернигов потпада у Пољско-литовску државу
- 1654: Чернигов постаје део Руске Империје
- 1801: постаје седиште черниговске губерније
- 1808. популација око 4.500
- 1917-1919: револуција
- 1925: популација 37.500
- 1941-1943: нацистичка окупација
- 2010: популација 298.000
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2012. живело 296.723 становника.
1979. | 1989. | 2001. | 2012. |
---|---|---|---|
238.141[1] | 296.347[1] | 304.994[1] | 296.723[1] |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Црква Христовог Преображења из 1017. (Спасо-Преображењски сабор)
-
Црква BudArhiepiskop.JPG
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012.