Пређи на садржај

Шен Ко

С Википедије, слободне енциклопедије
Шен Ко
Портрет Шен Коа
Лични подаци
Датум рођења1031
Место рођењаХангџоу, Кина
Датум смрти1095
Место смртиНанкинг?, Кина
Одликовања(Најзначајније награде и медаље)

Шен Ко или Шен Куа (кин: 沈括; Хангџоу, 1031 — Нанкинг?, 1095) био је кинески полихистор и државник активан током Сонг династије (960–1279).

Изврсност је показао на многим научним пољима и државништву. Био је математичар, астроном, метеоролог, геолог, зоолог, ботаничар, фармаколог, агроном, археолог, етнограф, картограф, енциклопедиста, генерал, дипломата, хидрауличар, проналазач, академик, министар финансија, државни инспектор, песник, и музичар.[1] Био је управник бироа за астрономију, и помоћник министра здравства.

Већи део Шен Куовог писаног дела је вероватно очишћен под вођством министра Цај Џинга (1046–1126), који је настојао да уништи или радикално промени писана дела својих претходника и посебно конзервативних непријатеља.[2] На пример, остало је само шест Шенових књига, од чега су четири значајно измењене од времена када их је аутор написао.[3] Најбољи покушај објављивања Шеновог дела био је додатак који је написао Ху Даојинг у делу Brush Talks,, написаном 1956.[4]

Џозеф Нидам је писао да је Шен Куо био „један од највећих научних умова у кинеској историји“.[5] Француски синолог Жак Жерне је мишљења да је Шен поседовао „невероватно модеран ум“. Нејтан Сивин га је упоредио са полихисторима као што је његов савременик из Кине из династије Сонг Су Сунг, као и са Готфридом Вилхелмом Лајбницом и Михаилом Ломоносовим.[6]

Дело

[уреди | уреди извор]

Опширно је писао о широком спектру различитих тема. Његов писана дела обухватају два географска атласа, расправу о музици са математичким аликвотним тоновима, радова на теме државне администрације, математичке астрономије, астрономске инструменте, борилачке одбрамбене тактике и утврђења, сликарство, чај, медицину и много поезије.[7]

У свом делу енгл. Dream Pool Essays (кин: 夢溪筆談) из 1088. године, описао је магнетни компас, који ће се користити за навигацију.[8]

Шен је открио концепт правог севера у смислу појаве магнетне деклинације везано за Северни пол,[9] експериментишући са магнетном иглом и побољшаним меридијаном утврђеним Коовим астрономским мерењем растојања поларне звезде и правог севера.[10] То је био одлучујући корак у људској историји који је компасе учинио кориснијим у навигацији, а који у Европи није био разјашњен наредних 400 година.[11][12]

У области математике, Шен Ко је савладао многе практичне математичке проблеме, укључујући многе сложене формуле за геометрију,[13] паковање кругова,[14] и проблеме са тетивама и луковима користећи тригонометрију.[15] Рестиво пише да је Шенов рад на дужинама кругова пружио основу за сферну тригонометрију коју је у 13. веку развио Гуо Шоуџинг (1231–1316).[16]

Заједно са колегом Веи Пуом, Шен је планирао картирање орбиталних путања Месеца и планета током петогодишњег пројекта који је укључивао свакодневна осматрања, што није урађено услед противљења политичких супарника. Као главни званичник Бироа за астрономију, Шен Куо је био страствени проучавалац средњовековне астрономије и побољшао је дизајн неколико астрономских инструмената. Шен је заслужан за израду побољшаног дизајна гномона, армиларне сфере и воденог часовника.[17]

Шен је опширно писао о ономе што је научио док је радио за државну благајну, укључујући математичке проблеме које представља израчунавање пореза на земљиште, процене захтева, питања валуте, метрологију и тако даље.[18] Он је једном израчунао количину терена потребног за борбене формације у војној стратегији,[19] а такође је израчунао најдужу могућу војну кампању с обзиром на ограничења људских носилаца који би носили своју храну и храну за друге војнике.[20] Шен је писао о ранијем Ји Ксингу (672–717), будистичком монаху који је применио рани механизам за бекство на небески глобус који је покретан водом.[21]

Вршио је експерименте са огледалом, рефлексијом и камером опскуром.[22][23][24] Уз први опус значаја фокусних тачака у вези са осталим елементима, он је такође приметио да је слика у сферном огледалу обрнута.[25] Шен, који никада није тврдио да је био први који је експериментисао са камером опскуром.[26] Кинески аутори од 12. до 17. века расправљали би о оптичким запажањима које је извео Шен Ко, али их нису даље унапређивали, док ће Леонардо да Винчи (1452–1519) бити први у Европи који је направио слично запажање о фокусној тачки у камери опскури.[23]

Многи Шен Коови савременици били су заинтересовани за антиквитете и прикупљања старих уметничких дела.[27] Такође су били заинтересовани за археолошка истраживања, иако из прилично другачијих разлога од разлога зашто се Шен Куо интересовао за археологију. Док су Шенови образовани конфучијански савременици били заинтересовани за набавку древних реликвија и антиквитета како би их употребили у ритуалима, Шена је више занимало како су предмети из археолошких налаза првобитно направљени и каква би њихова функционалност била, на основу емпиријских доказа .[28] Шен Куо је критиковао суграђана који су реконструисали древне ритуалне предмете користећи само своју машту, а не на основу опипљивих доказе проистеклих из археолошких ископина или налаза.[28] Он је такође презирао представу других да су ови предмети били производи „мудраца“ или аристократске класе антике, с правом приписујући креацију и производњу предмета обичним радним људима и занатлијама претходних епоха.[28] Један аутор пише да је Шен Куо „заговарао употребу интердисциплинарног приступа археологији и сам практиковао такав приступ кроз рад у металургији, оптици и геометрији у проучавању древних мера“.[28]

Шен Ко је формулисао хипотезу о процесу формирања земљишта (геоморфологија) на основу неколико запажања. Посматрао је фосилне шкољке у геолошком слоју планине стотинама миља од океана. Он је закључио да је земља преобликована и формирана ерозијом планина, издизањем и таложењем муља, након што је посматрао чудне природне ерозије планина Таиханг и планине Јанданг у близини Венџоуа.[29] Он је претпоставио да је плављење муља земља континента морала да се формира током огромног временског периода.[30] Током посете планинама Таиханг 1074. године, Шен Куо је приметио слојеве шкољки и овалних стена у хоризонталном распону кроз литицу попут великог појаса.[30] Шен је предложио да је литица некада била локација древне морске обале која се до његовог времена померила стотинама миља на исток.[30] Шен је написао да је у периоду владавине Жипинга (1064–1067) један човек из Зеџоуа у својој башти ископао предмет који је личио на змију или змаја, и након што га је испитао, закључио је да се мртва животиња очигледно претворила у „камен“.[31][32][31][32] Шен Куо је ово упоредио са каменим раковима пронађеним у Кини [31][32] Шен је такође теоретисао и писао да пошто су окамењени бамбуси пронађени под земљом у климатском подручју где се никада нису узгајали, да се клима тамо морала географски променити током времена.[33] Око 1080. године, Шен Куо је приметио да је клизиште на обали велике реке у близини Јанџоуа (модерни Јанан) открило отворени простор неколико десетина стопа испод земље након што се обала срушила. [33] Овај подземни простор садржао је стотине окамењених бамбуса још увек нетакнутих са корењем и стаблима, „сви претворени у камен” како је писао.[33] Шен Ко је приметио да бамбус не расте у тој области и био је збуњен током власти које претходне династије је бамбус могао да расте.[33] Узимајући у обзир да влажна и тмурна ниска места пружају погодне услове за раст бамбуса, Шен је закључио да је клима Јанџоуа морала бити слична томе у у давна времена.[33] Иако је ово заинтригирало многе научнике и читаоце, проучавање палеоклиматологије у средњовековној Кини није се развило у развијену дисциплину.[33] Филозоф из династије Сонг Си Џу (1130–1200) писао је и о овом необичном природном феномену фосила. Познато је да је читао дела Шен Коа.[34] Шенов опис ерозије тла и временских утицаја претходио је ономе што је писао Георгиј Агрикола у књизи из 1546. године, De veteribus et novis metallis.[35] Штавише, Шенова теорија седиментног таложења претходила је оној Џејмса Хатона, чији је револуционарни рад објављен 1802. (сматра се темељом модерне геологије).[35]

Ране спекулације и хипотезе које се односе на оно што је сада познато као метеорологија имале су дугу традицију у Кини пре Шен Куа. На пример, научник из династије Хан Ванг Чонг (27–97) тачно је описао процес циклуса воде.[36] Међутим, Шен је изнео нека запажања која нису пронађена нигде другде у кинеској литератури. На пример, он је био први у источној Азији који је описао торнада, за које се сматрало да постоје само на западној хемисфери све до њиховог посматрања у Кини током прве деценије 20. века.[37] Шен је дао образложење (раније које је предложио Сун Сиконг, 1015–1076) да се дуге формирају сенком сунца на киши, која се јавља када је сунце обасја.[38][39][40] Пол Донг пише да је Шеново објашњење дуге као феномена атмосферске рефракције „у основи у складу са савременим научним принципима“.[41] У Европи је Роџер Бејкон (1214–1294) први дао сродну теорију о настанку дуге.[42]

Шен Куо је описао феномене природних инсеката предатора који контролишу бројност штеточина, које су имале потенцијал да изазову пустош у пољопривреди Кине.[43]

Шен је такође писао о напретку у металургији. Шен је био забринут због крчења шума због потреба индустрије производње гвожђа и производње мастила, па је за производњу мастиал предложио нафту као алтернативу, за коју је веровао да се „постоји неисцрпно унутар земља“.[44][45] Он је користио чађ из дима изгорелог нафтног горива да измисли нову, квалитетнију врсту мастила за писање; фармаколог из династије Минг Ли Шижен (1518–1593) написао је да је Шеново мастило „сјајно попут лака и супериорније од оног направљеног од боровог дрвета“.[46][47]

Као ликовни критичар, Шен је критиковао слике Ли Ченга (919–967) због непоштовања принципа гледања малог из угла великог у приказу зграда и слично.[48] Похвалио је дела Донг Јуана (око 934–око 962); приметио је да иако би поглед изблиза на Донгово дело створио утисак да су његове технике кистом површне, гледано издалека, његови пејзажисуи остављале утисак величанствених, сјајних и реалистичних пејзажа.[49][50][51] Поред тога, Шеново писање о Донговим уметничким делима представља најранију познату референцу на стил сликарства Јиангнан.[52] У својој „Песми о сликарству“ и у својим Есејима о базену из снова, Шен је похвалио креативна уметничка дела сликара Танга Ванг Веја (701–761); Шен је приметио да је Ванг био јединствен по томе што је „продро у мистериозни разлог и дубину креативног ставаралаштва“, али су га други критиковали због неприлагођености мотива слика стварности, као што је на пример слика на којој је приакзано дрвео банане које расте у снежном, зимском пејзажу.[53][54][55]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Shen Kuo | Inventor, Geographer, Cartographer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-01. Приступљено 2024-01-26. 
  2. ^ Chen Dengyuan, cited in Sivin (1995), III, 44.
  3. ^ Sivin (1995), III, 44–45.
  4. ^ Sivin (1995), III, 44.
  5. ^ nn (1986), 226–227.
  6. ^ Sivin (1995), III, 11.
  7. ^ Sivin (1995), III, 10.
  8. ^ Bowman, John S (2000). Columbia Chronologies of Asian History and Culture. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11004-4. 
  9. ^ Mohn, Peter (2003). Magnetism in the Solid State: An Introduction. New York: Springer-Verlag Inc. ISBN 978-3-540-43183-1. 
  10. ^ Sivin, Nathan (1995). Science in Ancient China: Researches and Reflections. Brookfield, Vermont: VARIORUM, Ashgate Publishing
  11. ^ Embree, Ainslie T. and Carol Gluck (1997). Asia in Western and World History: A Guide for Teaching. New York: An East Gate Book, M. E. Sharpe Inc. ISBN 978-1-56324-265-6.
  12. ^ Temple, Robert. (1986). The Genius of China: 3,000 Years of Science, Discovery, and Invention. With a forward by Joseph Needham. New York: Simon and Schuster, Inc. ISBN 978-0-671-62028-8.
  13. ^ Needham (1986), Volume 3, 39.
  14. ^ Needham (1986), Volume 3, 145.
  15. ^ Needham (1986), Volume 3, 109.
  16. ^ Restivo 1992, стр. 32
  17. ^ Sivin (1995), III, 17.
  18. ^ Sivin (1995), III, 12, 14.
  19. ^ Sivin (1995), III, 14.
  20. ^ Ebrey et al. (2006), 162.
  21. ^ Needham (1986), Volume 4, Part 2, 473–475.
  22. ^ Needham (1986), Volume 4, Part 1, 97–98.
  23. ^ а б Needham (1986), Volume 4, Part 1, 98–99.
  24. ^ Sivin (1995), III, 34.
  25. ^ Sarkar, Salazar-Palma, Sengupta (2006), 21.
  26. ^ Needham (1986), Volume 4, Part 1, 98.
  27. ^ Ebrey et al. (2006), 163.
  28. ^ а б в г nn (1986), 227.
  29. ^ Needham (1986), Volume 3, 603–604.
  30. ^ а б в Sivin (1995), III, 23.
  31. ^ а б в Needham (1986), Volume 3, 618.
  32. ^ а б в nn 2002, стр. 15
  33. ^ а б в г д ђ Needham (1986), Volume 3, 614.
  34. ^ nn 2002, стр. 15
  35. ^ а б Needham (1986), Volume 3, 604.
  36. ^ Needham (1986), Volume 3, 468.
  37. ^ Sivin (1995), III, p. 25.
  38. ^ Sivin (1995), III, 24.
  39. ^ Sivin 1984, стр. 534
  40. ^ Kim 2000, стр. 171
  41. ^ Dong 2000, стр. 72
  42. ^ Sarkar, Salazar-Palma, Sengupta (2006), 21.
  43. ^ Needham (1986), Volume 6, Part 1, 545.
  44. ^ Sivin (1995), III, 24.
  45. ^ Menzies 1994, стр. 24
  46. ^ Needham (1986), Volume 5, Part 7, 75–76.
  47. ^ Deng 2005, стр. 36
  48. ^ Needham (1986), Volume 4, 115.
  49. ^ Stanley-Baker (1977), 23.
  50. ^ Barnhart 1970, стр. 25
  51. ^ Li 1965, стр. 61
  52. ^ Barnhart 1970, стр. 24
  53. ^ Li (1965), 37–38, Footnote 98.
  54. ^ Li 1974, стр. 149
  55. ^ Parker 1999, стр. 175

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Anderson, James A. (2008). „'Treacherous Factions': Shifting Frontier Alliances in the Breakdown of Sino-Vietnamese Relations on the Eve of the 1075 Border War”. Battlefronts Real and Imagined: War, Border, and Identity in the Chinese Middle Period. Palgrave Macmillan US. ISBN 978-1-4039-6084-9. . 191–226. Edited by Don J. Wyatt. New York: Palgrave MacMillan. .
  • Barnhart, Richard. "Marriage of the Lord of the River: A Lost Landscape by Tung Yüan," Artibus Asiae. Supplementum (Volume 27, 1970): 3–5, 7, 9, 11–60.
  • Biderman, Shlomo and Ben-Ami Scharfstein (1989). Rationality in Question: On Eastern and Western Views of Rationality. Leiden: E. J. Brill. ISBN 90-04-09212-9. 
  • Bielenstein, Hans (1986). „Wang Mang, the Restoration of the Han Dynasty, and Later Han”. The Cambridge History of China: Volume I: the Ch'in and Han Empires, 221 B.C. – A.D. 220. Cambridge University Press. ISBN 0-521-24327-0. . 223–290. Edited by Denis Twitchett and Michael Loewe. Cambridge:. .
  • Bodde, Derk (1991). Chinese Thought, Society, and Science: The Intellectual and Social Background of Science and Technology in Pre-modern China. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1334-5. 
  • Bowman, John S (2000). Columbia Chronologies of Asian History and Culture. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11004-4. 
  • Bréard, Andrea (2008). „A Summation Algorithm from 11th Century China: Possible Relations Between Structure and Argument”. Ур.: Beckmann, A . Dimitracopoulos, C., Löwe, B. Logic and Theory of Algorithms. Lecture Notes in Computer Science. 5028. Berlin, Heidelberg: Springer. стр. 77—83. ISBN 978-3-540-69405-2. doi:10.1007/978-3-540-69407-6_8. 
  • nn, (missing title). (2002). In Chan, Alan Kam-leung and Gregory K. Clancey, Hui-Chieh Loy (eds.) Historical Perspectives on East Asian Science, Technology and Medicine. Singapore: Singapore University Press. 2001. ISBN 9971-69-259-7. 
  • Cherniack, Susan. "Book Culture and Textual Transmission in Sung China," Harvard Journal of Asiatic Studies (Volume 54, Number 1, 1994): 5–125.
  • Chung, Anita (2004). Drawing Boundaries: Architectural Images in Qing China. Manoa: University of Hawai'i Press. ISBN 0-8248-2663-9. 
  • Crespigny, Rafe de (2007). A Biographical Dictionary of Later Han to the Three Kingdoms (23–220 AD). Leiden: Koninklijke Brill. ISBN 978-90-04-15605-0. 
  • Deng, Yinke (2005). Ancient Chinese Inventions. China Intercontinental Press. ISBN 7-5085-0837-8. . Translated by Wang Pingxing. Beijing:. .
  • Desmond, A. J. (1975). „The Discovery of Marine Transgressions and the Explanation of Fossils in Antiquity”. American Journal of Science. 275 (6): 692—707. Bibcode:1975AmJS..275..692D. doi:10.2475/ajs.275.6.692. .
  • Dong, Paul.. (2000). China's Major Mysteries: Paranormal Phenomena and the Unexplained in the People's Republic. San Francisco: China Books and Periodicals, Inc. ISBN 0-8351-2676-5. 
  • Ebrey, Patricia Buckley, Anne Walthall, and James B. Palais (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. Boston: Houghton Mifflin Company. ISBN 0-618-13384-4. 
  • Ebrey, Patricia Buckley (1999). The Cambridge Illustrated History of China. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-43519-6. 
  • Elisseeff, Vadime (2000). The Silk Roads: Highways of Culture and Commerce. New York: Berghahn Books. ISBN 1-57181-222-9. 
  • Embree, Ainslie T. and Carol Gluck. (1997). Asia in Western and World History: A Guide for Teaching. New York: An East Gate Book. ISBN 1-56324-265-6. . M. E. Sharpe Inc. .
  • Fairbank, John King and Merle Goldman (1992). China: A New History; Second Enlarged Edition. Cambridge: MA; London: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 0-674-01828-1. 
  • nn, (missing title). (1986). in Fraser, Julius Thomas and Francis C. Haber (eds.). Time, Science, and Society in China and the West. Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 0-87023-495-1. 
  • Gernet, Jacques (1996). A History of Chinese Civilization. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-49781-7. 
  • Hargett, James M. "Some Preliminary Remarks on the Travel Records of the Song Dynasty (960–1279)," Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews (CLEAR) (July 1985): 67–93.
  • Hartman, Charles. "Poetry and Politics in 1079: The Crow Terrace Poetry Case of Su Shih," Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews (Volume 12, 1990): 15–44.
  • Hartwell, Robert (1966). „Markets, Technology, and the Structure of Enterprise in the Development of the Eleventh-Century Chinese Iron and Steel Industry”. The Journal of Economic History. 26: 29—58. S2CID 154556274. doi:10.1017/S0022050700061842. 
  • Henderson, John B. "Ch'ing Scholars' Views of Western Astronomy," Harvard Journal of Asiatic Studies (Volume 46, Number 1, 1986): 121–148.
  • Hsu, Mei-ling. "Chinese Marine Cartography: Sea Charts of Pre-Modern China," Imago Mundi (Volume 40, 1988): 96–112.
  • Huff, Toby E (2003). The Rise of Early Modern Science: Islam, China, and the West. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-52994-8. 
  • nn, (missing title), (1993). in Hymes, Robert P. and Conrad Schirokauer (eds.) Ordering the World: Approaches to State and Society in Sung Dynasty China. Berkeley: University of California Press.
  • Jin, Zumeng (1996). „A Critique of ‘Zhang Heng’s Theory of a Spherical Earth”. Ур.: Fan, Dainian and Cohen, Robert Sonné. Chinese Studies in the History and Philosophy of Science and Technology. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. ISBN 0-7923-3463-9. 
  • Katz, Victor J (2007). The Mathematics of Egypt, Mesopotamia, China, India, and Islam: A Sourcebook. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11485-9. 
  • Kim, Yung Sik (2000). The Natural Philosophy of Chu Hsi (1130–1200). American Philosophical Society. ISBN 0-87169-235-X. . DIANE Publishing. .
  • Li, Chu-Tsing. "The Autumn Colors on the Ch'iao and Hua Mountains: A Landscape by Chao Meng-Fu," Artibus Asiae (Volume 21, 1965): 4–7, 9–85, 87, 89–109.
  • Li, Chu-Tsing. "A Thousand Peaks and Myriad Ravines: Chinese Paintings in the Charles A. Drenowatz Collection," Artibus Asiae (Volume 30, 1974): I-XI, 1–5, 7–49, 51–79, 81–133, 135–161, 163–199, 201–217, 219–289, 291–301, 303–319, I-CV, CVII-CXIV.
  • Lian, Xianda. "The Old Drunkard Who Finds Joy in His Own Joy -Elitist Ideas in Ouyang Xiu's Informal Writings," Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews (Volume 23, 2001): 1–29.
  • Menzies, Nicholas K (1994). Forest and Land Management in Imperial China. New York: St. ISBN 0-312-10254-2. . Martin's Press, Inc. .
  • Mohn, Peter (2003). Magnetism in the Solid State: An Introduction. New York: Springer-Verlag Inc. ISBN 3-540-43183-7. 
  • Needham, Joseph. Science and Civilization in China:. 1. 
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth. Taipei: Caves Books Ltd. 
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 1, Physics. Taipei: Caves Books Ltd. 
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 3: Civil Engineering and Nautics. Taipei: Caves Books Ltd. 
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 1: Paper and Printing. Taipei: Caves Books Ltd. 
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 7, Military Technology; the Gunpowder Epic. Taipei: Caves Books Ltd. 
  • Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 6, Biology and Biological Technology, Part 1: Botany. Caves Books. . Taipei, Ltd.
  • Parker, Joseph D.. (1999). Zen Buddhist Landscape Arts of Early Muromachi Japan (1336–1573). Albany: State University of New York Press. ISBN 0-7914-3909-7. 
  • Rafferty, John P (2012). Geological Sciences; Geology: Landforms, Minerals, and Rocks. New York: Britannica Educational Publishing. ISBN 9781615305445. 
  • Restivo, Sal (1992). Mathematics in Society and History: Sociological Inquiries. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. ISBN 1-4020-0039-1. 
  • Rudolph, R.C. "Preliminary Notes on Sung Archaeology," The Journal of Asian Studies (Volume 22, Number 2, 1963): 169–177.
  • Ruitenbeek, Klaas.. (1996). Carpentry & Building in Late Imperial China: A Study of the Fifteenth Century Carpenter's Manual Lu Ban Jing. Leiden: E. J. Brill. ISBN 90-04-10529-8. 
  • Salam, Abdus (1987). „Islam and Science”. Ideals and Realities — Selected Essays of Abdus Salam. стр. 179—213. ISBN 978-9971-5-0315-4. doi:10.1142/9789814503204_0018. 
  • Sarkar, Tapan K., Magdalena Salazar-Palma, and Dipak L. Sengupta. . (2006). „Development of the Theory of Light”. History of Wireless. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-78301-3. . 20–28. Edited by Tapan K. Sarkar, Robert J. Mailloux, Arthur A. Oliner, Magdalena Salazar-Palma, and Dipak L. Sengupta. Hoboken: John Wiley & Sons Inc. .
  • Schottenhammer, Angela (2012). „The "China Seas" in world history: A general outline of the role of Chinese and East Asian maritime space from its origins to c. 1800”. Journal of Marine and Island Cultures. 1 (2): 63—86. Bibcode:2012JMICu...1...63S. doi:10.1016/j.imic.2012.11.002. 
  • Sivin, Nathan (1995, first publication 1975). Shen Kua in Science in Ancient China: Researches and Reflections. Brookfield, Vermont: VARIORUM, Ashgate Publishing.
  • Sivin, Nathan (1984). „Why the Scientific Revolution Did Not Take Place in China—Or Didn't It?”. Ур.: Everett Mendelsohn. Transformation and Tradition in the Sciences: Essays in Honor of I. Bernard Cohen. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 531—555. ISBN 0-521-52485-7.  Спољашња веза у |chapter= (помоћ)
  • Sivin, Nathan (фебруар 1988). „Science and Medicine in Imperial China—The State of the Field” (PDF). The Journal of Asian Studies. 47 (1): 41—90. JSTOR 2056359. doi:10.2307/2056359. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2024. .
  • Sivin, Nathan (1990). „Science and Medicine in Chinese History”. Ур.: Ropp, Paul S. Heritage of China: Contemporary Perspectives on Chinese History. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-06440-9. 
  • Stanley-Baker, Joan. "The Development of Brush-Modes in Sung and Yüan," Artibus Asiae (Volume 39, Number 1, 1977): 13–59.
  • Steinhardt, Nancy Shatzman (1997). Liao Architecture. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1843-2. 
  • Stock, Jonathan. "A Historical Account of the Chinese Two-Stringed Fiddle Erhu," The Galpin Society Journal (Volume 46, 1993): 83–113.
  • Sung, Tz’u, translated by Brian E. McKnight (1981). The Washing Away of Wrongs: Forensic Medicine in Thirteenth-Century China. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0-89264-800-7. 
  • nn, (missing title). (2004). In Tao, Jie, Zheng Bijun and Shirley L. Mow. (eds.) Holding Up Half the Sky: Chinese Women Past, Present, and Future. New York: Feminist Press. април 2004. ISBN 1-55861-465-6. 
  • Wu, Kuang Ch'ing. "Ming Printing and Printers," Harvard Journal of Asiatic Studies (February 1943): 203–260.
  • Yao, Xinzhong (2003). RoutledgeCurzon Encyclopedia of Confucianism: Volume 2, O–Z. New York: Routledge. ISBN 0-7007-1199-6. 
  • Zhang, Yunming (1986). Isis: The History of Science Society: Ancient Chinese Sulfur Manufacturing Processes. Chicago: University of Chicago Press. . According to Sivin (1995), III, 49—historian Nathan Sivin—Zhang's biography on Shen is of great importance as it contains the fullest and most accurate account of Shen Kuo's life.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шен_Ко&oldid=28921863”