1,3-Дихлоробензен
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
1,3-Dihlorobenzen
| |
| Други називи
м-Дихлоробензен; мета-Дихлоробензен
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.007.994 |
| |
| Својства | |
| C6H4Cl2 | |
| Моларна маса | 147,00 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | безбојна тречност |
| Густина | 1,288 g/cm3 |
| Тачка топљења | −22 °C (−8 °F; 251 K) |
| Тачка кључања | 172 °C (342 °F; 445 K) |
| нерастворан | |
| Опасности | |
| Тачка паљења | 65 °Ц (149 °Ф; 338 К) |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
1,3-Дихлоробензен је органско једињење са формулом C6Х4Цл2. Оно је најмање заступљени изомер дихлоробензена. Овај материјал је безбојна течност која је нерастворна у води. Оно се формира као мањи нуспродукт хлоринације бензена. Исто тако се може припремити директним путем користећи Сандмејерову реакцију полазећи од 3-хлороанилина. Ово једиње је производ изомеризације других дихлоробензена на високим температурама.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Beck, Uwe; Löser, Eckhard (2011). „Chlorinated Benzenes and Other Nucleus‐Chlorinated Aromatic Hydrocarbons”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 9783527303854. doi:10.1002/14356007.o06_o03.