1,4-Бензодиоксин
| |
| Називи | |
|---|---|
| Системски IUPAC назив
1,4-Бензодиоксин[1] | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Својства | |
| C8H6O2 | |
| Моларна маса | 134,13 g·mol−1 |
| Густина | 1,201 g cm-3 |
| Тачка кључања | 193 °C; 379 °F; 466 K |
| log P | 1,00 |
| Напон паре | 183 Pa |
| Опасности | |
| Тачка паљења | 63 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
1,4-Бензодиоксин је органско једињење. Он се користи у органској хемији као ароматична функционална група.[4][5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „1,4-Бензодиоxин - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. Десцрипторс Цомпутед фром Струцтуре.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.