3-Dezoksi-D-mano-okt-2-ulozonska kiselina
Изглед
![]() | |
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(4R,5R,6R,7R)-4,5,6,7,8-pentahidroksi-2-oksooktanska kiselina
| |
Други називи
2-Оксо-3-дезокси-D-манооктонска киселина; 2-Кето-3-дезокси-D-мано-октонат; 2-Кето-3-дезокси-D-манооктанска киселина; 3-Дезокси-D-мано-2-октулозонска киселина; 3-Деокси-D-мано-октулозонска киселина
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
Абревијација | D-КДО; КДО; дОцлА |
ChEBI | |
ChemSpider | |
| |
Својства | |
C8H14O8 | |
Моларна маса | 238,19 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
![]() ![]() ![]() | |
Референце инфокутије | |
3-Дезокси-D-мано-окт-2-улозонска киселина (КДО) је улозонска киселина из групе 2-кетооктоза коју користе бактерије у синтези липополисахарида.[3] D-мано префикс индицира да четири хирална центра имају исту конфигурацију као D-маноза.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fa/3-Deoxy-D-manno-oct-2-ulosonic_acid.svg/400px-3-Deoxy-D-manno-oct-2-ulosonic_acid.svg.png)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ghalambor, Mohammad Ali; Levine, Edward M.; Heath, Edward C. (1966). „The biosynthesis of cell wall lipopolysaccharide in Escherichia coli. III. The isolation and characterization of 3-deoxyoctulosonic acid”. Journal of Biological Chemistry. 241 (13): 3207—15. PMID 4287911.