Ашантско царство

Краљевина Ашанти

*Asanteman*
Краљевина Ашанти; Asanteman
1670–1902; 1935–1957
	Застава Национални грб
	Мапа Ашантског краљевства
Статус	Државна унија
Престоница	Кумаси
Заједнички језици	Ашанти (тви) (званични)
Религија	Иницијално аканска религија, касније такође хришћанство
Влада	Монархија
• 1670–1717 (први краљ)	Осеи Туту
• 1888–1896 (13тх кинг оф тхе индеп. Асханти Кингдом)	Премпех I
• 1931–1957 (ласт кинг оф тхе индеп. Асханти Кингдом)	Премпех II
• 1999–садашњост (Ашантски регион апсолутна монархија национална држава унутар Гане)	Осеи Туту II
Законодавство	Асанте Котоко (Савет Кумасија) и Асантеманхјиаму (Народна скупштина)
Историја
• Успостављен	1670
• Незавсност од Денкјире	1701
• Британска колонија	1896
• Самоуправа	1935
• Државна унија као Ашантски регион са Ганом	1957
• Државна унија	Садашњост
Површина
1874	259.000 км2 (100.000 сq ми)
Популација
• 1874	3.000.000
Валута	Златна полуга и златник; (златна стандардна валута); каури шкољке; (валута шкољки);
Претходник	Наследник
	Денкјира
	Бономан
Златна обала (британска колонија)
Гана
Данас део	Гане

Ашантско царство (ашантски тви: Asanteman) било је аканско царствои краљевство од 1670 до 1957 у данашњој Гани. Оно се проширило из Ашантског региона и обухватало је регију Бронг-Ахафо, Централну регију, Источну регију, подручје Велике Акре и Западну регију данашње Гане. Због војне царске моћи, богатства, архитектуре, софистициране хијерархије и културе, Краљевство Ашанти је детаљно проучено и има више историографија европских, пре свега британских аутора, него било која друга аутохтона култура Подсахарске Африке.^[3]

Почев од касног 17. века, краљ Ашантије Осеи Туту (око 1695. - 1717) и његов саветник Окомфо Анокје основали су краљевство Ашанти, са златним столицом Асанте као јединим обедињавајућим симболом. Осеи Туту је извршио масовно територијално ширење Ашантија, стварајући војску увођењем нове организације и претварањем дисциплиноване краљевске и паравојне војске у ефикасну борбену машину.^[3] Године 1701, Ашантска војска је освојила Денкјиру, пруживши тако Ашанти приступ Гвинејском заливу и обалној трговини Атлантског океана са Европљанима, посебно Холанђанима.^[3]

Данас, Краљевина Ашанти опстаје као уставно заштићена, поднационална протодржава^[4] и традиционална држава у заједници са Републиком Ганом. Садашњи краљ Краљевства Ашанти је Отумфуо Осеи Туту II Асантехене. Краљевство Ашанти је дом језера Босумтви, јединог природног језера Гане. Тренутни економски приход државе углавном се остварује из трговине златним шипкама, какао зрнима, кола орасима и пољопривредом. Шума је екстензивно крчена ради узгоја топиоке, кукуруза и јама.^[5]

Историја

Оснивање

Ашантска политичка организација је у почетку била фокусирана на кланове на челу са врховним поглаваром или Аманхеном.^[6]^[7] Један посебни клан, Ојоко, настанио се у субтропској шумској регији Ашанти, основајући центар у Кумаси.^[8] Ашанти су постали вазали једне друге Аканске државе, Денкјира, али средином 17. века Ојоко под вођом Оти Акентеном је почео да консолидује Ашантске кланове у лабаву конфедерацију против Денкјира.^[9]

Увођење Златне столице (Sika dwa) било је средство централизације под Осеи Тутуом. Према легенди, састанак свих поглавара кланова сваког од ашантских насеља сазван је непосредно пре проглашења независности од Денкјира. Током овог сусрета Златна столица је „послата с неба” по заповести Окомфа Анокје, главног свештеника или мудрог саветника Асантехене Осеи Туту I и „спустила се с неба у крило” Осеи Туту I. Окомфо Анокје је прогласио столицу симболом нова Ашантске уније (краљевства Ашанти), и учесници сусрета су одали оданост столици и Осеи Туту. Новопроглашена Ашантска унија је касније водила рат и поразила Денкјиру.^[10] Столица остаје света за Ашанти, јер се верује да садржи Сунсум - дух или душу ашантског народа.

Референце

^ Едгертон, Роберт Б. Фалл оф тхе Асанте Емпире: Тхе Хундред Yеар Wар фор Африца'с Голд Цоаст. Фрее Пресс, 1995.
^ Обенг, Ј. Пасхингтон: "Асанте Цатхолицисм: Религиоус анд Цултурал Репродуцтион Амонг тхе Акан оф Гхана", п. 20. БРИЛЛ, 1996.
^ ^а ^б ^в Цоллинс анд Бурнс (2007), п. 140.
^ Роедер, Пхилип (2007). Wхере Натион-Статес Цоме Фром: Институтионал Цханге ин тхе Аге оф Натионалисм. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. стр. 281. ИСБН 978-0691134673.
^ Цоллинс анд Бурнс (2007), п. 139.
^ Кингс Анд Qуеенс Оф Асанте Архивирано 2012-10-30 на сајту Wayback Machine
^ „Асханти.цом.ау Оур Кинг - Нана Кwаку Дуа ис ноw Отумфуо Осеи Туту II, Асантхене”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2005. г. Приступљено 11. 12. 2005.
^ Асханти.цом.ау Архивирано 2012-04-13 на сајту Wayback Machine
^ „Гхана - ТХЕ ПРЕЦОЛОНИАЛ ПЕРИОД”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2015.
^ Алан Ллоyд, Тхе Друмс оф Кумаси, Лондон: Пантхер, 1964, пп. 21-24.

Литература

Давидсон, Басил, Африцан Цивилизатион Ревиситед, Африца Wорлд Пресс, 1991, ISBN 9780865431232
Цоллинс, Роберт О.; Бурнс, Јамес M. (2007). А Хисторy оф Суб-Сахаран Африца. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521867467.
Едгертон, Роберт Б. (2010). Тхе Фалл оф тхе Асанте Емпире: Тхе Хундред-Yеар Wар Фор Африца'с Голд Цоаст. Симон & Сцхустер. ИСБН 9781451603736.
Гоцкинг, Рогер (2005). Тхе Хисторy оф Гхана. Wестпорт, Цоннецтицут: Греенwоод Пресс. ИСБН 0-313-31894-8.
Wилкс, Ивор (1989). Асанте ин тхе Нинетеентх Центурy: Тхе Струцтуре анд Еволутион оф а Политицал Ордер. ЦУП Арцхиве. ИСБН 9780521379946. Приступљено 2020-12-29 — преко Боокс.гоогле.цом.
Схиллингтон, Кевин, 1995 (1989), Хисторy оф Африца, Неw Yорк: Ст. Мартин'с Пресс.
Ллоyд, Алан (1964). Тхе Друмс оф Кумаси: тхе сторy оф тхе Асханти wарс. Лондон: Лонгманс. ЛЦЦН 65006132. ОЛ 5937815М.
Песцхеуx, Гéрард (2003). Ле роyауме асанте (Гхана): парентé, поувоир, хистоире, XВИИе–XXе сиèцлес. Парис: КАРТХАЛА Едитионс. стр. 582. ИСБН 2-84586-422-1.
Гадзекпо, Сетх К. (2005). Хисторy оф Гхана: Синце Пре-хисторy. Еxцеллент Пуб. анд Принт. ИСБН 9988070810. Приступљено 2020-12-27 — преко Боокс.гоогле.цом.
МцЦаские, Т. C. (2003). Стате анд Социетy ин Пре-цолониал Асанте. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521894326.
Вансина, Јан (1962). „А Цомпарисон оф Африцан Кингдомс”. Африца: Јоурнал оф тхе Интернатионал Африцан Институте. 32 (4): 324—335. ЈСТОР 1157437. С2ЦИД 143572050. дои:10.2307/1157437.
Еммануел Акyеампонг, Пасхингтон Обенг: Спиритуалитy, Гендер, анд Поwер ин Асанте Хисторy. Ин: Тхе Интернатионал Јоурнал оф Африцан Хисторицал Студиес. 28 (3), 1995, С. 481–508.
Еисенстадт, Схмуел Ноах.; Абитбол, Мицхаел; Цхазан, Наоми (1988). Тхе Еарлy Стате ин Африцан Перспецтиве: Цултуре, Поwер, анд Дивисион оф Лабор. Брилл. ИСБН 9004083553.
Wилкс, Ивор (1966). „Аспецтс оф Буреауцратизатион ин Асханти ин тхе Нинетеентх Центурy”. Тхе Јоурнал оф Африцан Хисторy. 7 (2): 215—232. ЈСТОР 179951. С2ЦИД 159872590. дои:10.1017/С0021853700006289.
Маргарет Приестлеy: Тхе Асханти qуестион анд тхе Бритисх: еигхтеентх-центурy оригинс. Ин: Јоурнал оф Африцан Хисторy. 2 (1), 1961, С. 35–59.
Обенг, Ј.Пасхингтон (1996). Асанте Цатхолицисм; Религиоус анд Цултурал Репродуцтион амонг тхе Акан оф Гхана (на језику: енглески). 1. Брилл. ИСБН 978-90-04-10631-4.
Wиллиам Тордофф: Тхе Асханти Цонфедерацy. Ин: Јоурнал оф Африцан Хисторy. 3 (3), 1962, С. 399–417.
Јохн К. Фyнн: Тхе реигн анд тимес оф Куси Ободум 1750-64. Ин: Трансацтионс оф тхе Хисторицал Социетy оф Гхана. 8, 1965, С. 24–32.
Франк К. Адамс (2010). Одwира анд тхе Госпел: А Студy оф тхе Асанте Одwира Фестивал анд Итс Сигнифицанце фор Цхристианитy ин Гхана. ОЦМС. ИСБН 9781870345590.
Вандерворт, Бруце (2015). Wарс Оф Империал Цонqуест. Роутледге. стр. 85—86. ИСБН 978-1-13-422374-9.
Далрyмпле-Смитх, Ангус Е. (2019). Цоммерциал Транситионс анд Аболитион ин Wест Африца 1630–1860. Брилл. ИСБН 9789004417120.
Wилкс, Ивор (1992). „Он Менталлy Маппинг Греатер Асанте: А Студy оф Тиме анд Мотион”. Тхе Јоурнал оф Африцан Хисторy. 33 (2): 175—190. ЈСТОР 182997. С2ЦИД 161405742. дои:10.1017/С0021853700032199.
Цхарнеy, Мицхаел (2016). „Бефоре анд афтер тхе wхеел: Прецолониал анд цолониал статес анд транспортатион ин Wест Африца анд маинланд Соутхеаст Асиа”. ХумаНеттен. 37 (37): 9—38. С2ЦИД 130389976. дои:10.15626/хн.20163702.
Блантон, Рицхард; Фаргхер, Лане (2008). Цоллецтиве Ацтион ин тхе Форматион оф Пре-Модерн Статес. Спрингер Сциенце+Бусинесс Медиа. стр. 140. ИСБН 9780387738765. ИССН 1567-8040.
Тхорнтон, Јохн Келлy (1999). Wарфаре ин Атлантиц Африца, 1500-1800. Роутледге. стр. 73. ИСБН 9781135365844.

Спољашње везе

the Ashanti Kingdom Encyclopedia - Britannica Online Encyclopedia
UC San Diego - Asante Language Program - Directed Study
Africa | Funeral rites for Ashanti king
the Ashanti Kingdom Osei Tutu Encyclopedia - Britannica Online Encyclopedia
Asante Catholicism at Googlebooks
Ashanti Page at the Ethnographic Atlas, maintained at Centre for Social Anthropology and Computing, University of Kent, Canterbury
Ashanti Kingdom at the Wonders of the African World, at PBS
Ashanti Culture contains a selected list of Internet sources on the topic, especially sites that serve as comprehensive lists or gateways
The Story of Africa: Asante — BBC World Service
Web dossier about the Asante Kingdom: African Studies Centre, Leiden
Encyclopædia Britannica, Country Page - the Ashanti Kingdom

Координате: 5°27′N 0°58′W / 5.450° СГШ; 0.967° ЗГД / 5.450; -0.967

[1] Едгертон, Роберт Б. Фалл оф тхе Асанте Емпире: Тхе Хундред Yеар Wар фор Африца'с Голд Цоаст. Фрее Пресс, 1995.

[Obeng,_J._Pashington_page_20-2] Обенг, Ј. Пасхингтон: "Асанте Цатхолицисм: Религиоус анд Цултурал Репродуцтион Амонг тхе Акан оф Гхана", п. 20. БРИЛЛ, 1996.

[Collins_and_Burns_(2007),_p._140.-3] а ^б ^в Цоллинс анд Бурнс (2007), п. 140.

[Roeder-4] Роедер, Пхилип (2007). Wхере Натион-Статес Цоме Фром: Институтионал Цханге ин тхе Аге оф Натионалисм. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. стр. 281. ИСБН 978-0691134673.

[Collins_and_Burns-5] Цоллинс анд Бурнс (2007), п. 139.

[6] Кингс Анд Qуеенс Оф Асанте Архивирано 2012-10-30 на сајту Wayback Machine

[7] „Асханти.цом.ау Оур Кинг - Нана Кwаку Дуа ис ноw Отумфуо Осеи Туту II, Асантхене”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2005. г. Приступљено 11. 12. 2005.

[8] Асханти.цом.ау Архивирано 2012-04-13 на сајту Wayback Machine

[9] „Гхана - ТХЕ ПРЕЦОЛОНИАЛ ПЕРИОД”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2015.

[10] Алан Ллоyд, Тхе Друмс оф Кумаси, Лондон: Пантхер, 1964, пп. 21-24.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]