Пређи на садржај

Ашантско царство

С Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Ашанти

Asanteman
1670–1902
1935–1957
{{{цоат_алт}}}
Национални грб
Мапа Ашантског краљевства
Мапа Ашантског краљевства
СтатусДржавна унија
ПрестоницаКумаси
Заједнички језициАшанти (тви) (званични)
Религија
Иницијално аканска религија, касније такође хришћанство
ВладаМонархија
• 1670–1717 (први краљ)
Осеи Туту
• 1888–1896 (13тх кинг оф тхе индеп. Асханти Кингдом)
Премпех I
• 1931–1957 (ласт кинг оф тхе индеп. Асханти Кингдом)
Премпех II
Осеи Туту II
ЗаконодавствоАсанте Котоко (Савет Кумасија)[1] и Асантеманхјиаму (Народна скупштина)
Историја 
• Успостављен
1670
• Незавсност од Денкјире
1701
• Британска колонија
1896
• Самоуправа
1935
• Државна унија као Ашантски регион са Ганом
1957
• Државна унија
Садашњост
Површина
1874[2]259.000 км2 (100.000 сq ми)
Популација
• 1874[2]
3.000.000
Валута
Претходник
Наследник
Денкјира
Бономан
Златна обала (британска колонија)
Гана
Данас деоГане

Ашантско царство (ашантски тви: Asanteman) било је аканско царствои краљевство од 1670 до 1957 у данашњој Гани. Оно се проширило из Ашантског региона и обухватало је регију Бронг-Ахафо, Централну регију, Источну регију, подручје Велике Акре и Западну регију данашње Гане. Због војне царске моћи, богатства, архитектуре, софистициране хијерархије и културе, Краљевство Ашанти је детаљно проучено и има више историографија европских, пре свега британских аутора, него било која друга аутохтона култура Подсахарске Африке.[3]

Почев од касног 17. века, краљ Ашантије Осеи Туту (око 1695. - 1717) и његов саветник Окомфо Анокје основали су краљевство Ашанти, са златним столицом Асанте као јединим обедињавајућим симболом. Осеи Туту је извршио масовно територијално ширење Ашантија, стварајући војску увођењем нове организације и претварањем дисциплиноване краљевске и паравојне војске у ефикасну борбену машину.[3] Године 1701, Ашантска војска је освојила Денкјиру, пруживши тако Ашанти приступ Гвинејском заливу и обалној трговини Атлантског океана са Европљанима, посебно Холанђанима.[3]

Данас, Краљевина Ашанти опстаје као уставно заштићена, поднационална протодржава[4] и традиционална држава у заједници са Републиком Ганом. Садашњи краљ Краљевства Ашанти је Отумфуо Осеи Туту II Асантехене. Краљевство Ашанти је дом језера Босумтви, јединог природног језера Гане. Тренутни економски приход државе углавном се остварује из трговине златним шипкама, какао зрнима, кола орасима и пољопривредом. Шума је екстензивно крчена ради узгоја топиоке, кукуруза и јама.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање

[уреди | уреди извор]
Столица (Dwa), симбол Ашантског царства.

Ашантска политичка организација је у почетку била фокусирана на кланове на челу са врховним поглаваром или Аманхеном.[6][7] Један посебни клан, Ојоко, настанио се у субтропској шумској регији Ашанти, основајући центар у Кумаси.[8] Ашанти су постали вазали једне друге Аканске државе, Денкјира, али средином 17. века Ојоко под вођом Оти Акентеном је почео да консолидује Ашантске кланове у лабаву конфедерацију против Денкјира.[9]

Златна столица (Sika dwa) у Ашантском краљевству, 1935.

Увођење Златне столице (Sika dwa) било је средство централизације под Осеи Тутуом. Према легенди, састанак свих поглавара кланова сваког од ашантских насеља сазван је непосредно пре проглашења независности од Денкјира. Током овог сусрета Златна столица је „послата с неба” по заповести Окомфа Анокје, главног свештеника или мудрог саветника Асантехене Осеи Туту I и „спустила се с неба у крило” Осеи Туту I. Окомфо Анокје је прогласио столицу симболом нова Ашантске уније (краљевства Ашанти), и учесници сусрета су одали оданост столици и Осеи Туту. Новопроглашена Ашантска унија је касније водила рат и поразила Денкјиру.[10] Столица остаје света за Ашанти, јер се верује да садржи Сунсум - дух или душу ашантског народа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Едгертон, Роберт Б. Фалл оф тхе Асанте Емпире: Тхе Хундред Yеар Wар фор Африца'с Голд Цоаст. Фрее Пресс, 1995.
  2. ^ Обенг, Ј. Пасхингтон: "Асанте Цатхолицисм: Религиоус анд Цултурал Репродуцтион Амонг тхе Акан оф Гхана", п. 20. БРИЛЛ, 1996.
  3. ^ а б в Цоллинс анд Бурнс (2007), п. 140.
  4. ^ Роедер, Пхилип (2007). Wхере Натион-Статес Цоме Фром: Институтионал Цханге ин тхе Аге оф Натионалисм. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. стр. 281. ИСБН 978-0691134673. 
  5. ^ Цоллинс анд Бурнс (2007), п. 139.
  6. ^ Кингс Анд Qуеенс Оф Асанте Архивирано 2012-10-30 на сајту Wayback Machine
  7. ^ „Асханти.цом.ау Оур Кинг - Нана Кwаку Дуа ис ноw Отумфуо Осеи Туту II, Асантхене”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2005. г. Приступљено 11. 12. 2005. 
  8. ^ Асханти.цом.ау Архивирано 2012-04-13 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „Гхана - ТХЕ ПРЕЦОЛОНИАЛ ПЕРИОД”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2015. 
  10. ^ Алан Ллоyд, Тхе Друмс оф Кумаси, Лондон: Пантхер, 1964, пп. 21-24.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Координате: 5°27′N 0°58′W / 5.450° СГШ; 0.967° ЗГД / 5.450; -0.967