Пређи на садржај

А. Џ. П. Тејлор

С Википедије, слободне енциклопедије
А. Џ. П. Тејлор
Таyлор ин 1977
Тејлор 1977. године
Пуно имеАлан Џон Персивал Тејлор
Име по рођењуАлан Јохн Перцивале Таyлор
Датум рођења25 март 1906(1906-03-25)
Место рођењаСоутпорт
 Уједињено Краљевство
Датум смрти7. септембар 1990.(1990-09-07) (84 год.)
Место смртиЛондон
 Уједињено Краљевство
ПребивалиштеЕнглеска
Држављанствоенглеско
УниверзитетОријел колеџ, Оксфорд
Занимањеисторичар

Алан Џон Персивал Тејлор ФБА (25. март 1906 – 7. септембар 1990) британски је био историчар који се специјализовао за 19. и 20. век европске дипломатије. Новинар и телевизијски водитељ, он је постао познат милионима путем својих телевизијских предавања. Његова комбинација академске строгости и популарног привлачења навела је историчара Ричарда Оверија да га опише као „Маколеј нашег доба”.[1]

Живот

[уреди | уреди извор]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Тејлор је рођен 1906. године у Биркдејлу у Саутпорту, који је тада био део Ланкашира. Његови имућни родитељи држали су се левичарских ставова, што је и он наследио. Оба његова родитеља, Перси Лис и Констанс Самнер (Томпсон) Тејлор, били су пацифисти који су се гласно противили Првом светском рату, и послали су свог сина у квекерске школе као начин протеста против рата. Те школе су укључивале школу Даунс у Колволу и Бутам школу у Јорку.[2][3][4] Џефри Баракло, савременик из Бутам школе, сећао се Тејлора као „најзаплењујуће, подстицајне, виталне личности, жестоко антибуржоаске и антихришћанске”.[5] Године 1924, он се уписао на Оријел колеџ у Оксфорду, да студира модерну историју.

У 1920-им, Тејлорова мајка, Констанс, била је чланица Коминтерне, док је један од његових ујака био оснивачки члан Комунистичке партије Велике Британије. Констанс је била сифражеткиња, феминисткиња и заговорница слободне љубави која је практиковала своје учење низом ванбрачних афера, понајвише с Хенријем Саром, комунистом који је на много начина постао Тејлоров сурогатни отац. Тејлор је у својим сећањима споменуо да је његова мајка била доминантна, док је његов отац уживао у томе да је огорчава следећи своје сопствене путеве. Тејлор је имао блиску везу са својим оцем и уживао је у очевој настраности. Самог Тејлора је у Комунистичку партију Велике Британије регрутовао пријатељ породице, војни историчар Том Винтрингам, док је био у Оријелу; члан је био од 1924. до 1926. године. Он је раскинуо са партијом око онога што је сматрао њеним неефикасним ставом током Генералног штрајка 1926. године. Након одласка, био је жестоки присталица Лабуристичке странке до краја живота, остајући члан преко шездесет година.[6] Упркос свом раскиду са Комунистичком партијом, он је посетио Совјетски Савез 1925, и поново 1934. године.

Академска каријера

[уреди | уреди извор]

Тејлор је дипломирао у Окфорду 1927. Након што је кратко радио као правни чиновник, започео је постдипломски рад, одлазећи у Беч да би проучио утицај Чартистичког покрета на Револуцију из 1848. Када се испоставило да та тема није одржива, прешао је на проучавање питања уједињења Италије током двогодишњег периода. То је резултирало његовом првом књигом, Италијански проблем у европској дипломатији, 1847–49, објављеној 1934. године.[5]

Манчестерске године

[уреди | уреди извор]

Тејлор је предавао историју на Универзитету у Манчестеру од 1930. до 1938. године.[7] Он је са супругом прво живио у неопремљеном стану (пре него што су успели да прибаве намештај) на горњем спрату куће из осамнаестог века насупрот улаза у Дидсбери парк зване Лајмс на улици Вилмслоу 148, на јужном крају села Дидсбери.[8]

Радови

[уреди | уреди извор]
  • Тхе Италиан Проблем ин Еуропеан Дипломацy, 1847–1849, 1934.
  • (едитор) Тхе Струггле фор Супремацy ин Германy, 1859–1866 бy Хеинрицх Фриедјунг, 1935.
  • Германy'с Фирст Бид фор Цолониес 1884–1885: а Мове ин Бисмарцк'с Еуропеан Полицy, 1938.
  • Тхе Хабсбург Монарцхy 1809–1918, 1941, ревисед едитион 1948, реиссуед ин 1966 ОЦЛЦ 4311308.
  • Тхе Цоурсе оф Герман хисторy: а Сурвеy оф тхе Девелопмент оф Германy синце 1815, 1945. Реиссуед ин 1962. ОЦЛЦ 33368634
  • Триесте, (Лондон: Yугослав Информатион Оффице, 1945). 32 пагес.
  • Цо-едитед wитх Р. Реyнолдс Бритисх Пампхлетеерс, 1948.
  • Цо-едитед wитх Алан Буллоцк А Селецт Лист оф Боокс он Еуропеан Хисторy, 1949.
  • Фром Наполеон то Сталин, 1950.
  • Румоурс оф Wарс, 1952.
  • Тхе Струггле фор Мастерy ин Еуропе 1848–1918 (Оxфорд Хисторy оф Модерн Еуропе), 1954. онлине фрее
  • Бисмарцк: тхе Ман анд Статесман, 1955. Реиссуед бy Винтаге Боокс ин 1967 ОЦЛЦ 351039.
  • Енглисхмен анд Отхерс, 1956.
  • цо-едитед wитх Сир Рицхард Парес Ессаyс Пресентед то Сир Леwис Намиер, 1956.
  • Тхе Троубле Макерс: Диссент овер Фореигн Полицy, 1792–1939, 1957.
  • Ллоyд Георге, 1961.
  • Тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар, 1961. Реиссуед бy Фаwцетт Боокс ин 1969 ОЦЛЦ 263622959.
  • Тхе Фирст Wорлд Wар: ан Иллустратед Хисторy, 1963. ОЦЛЦ 2054370 Америцан едитион хас тхе титле: Иллустратед хисторy оф тхе Фирст Wорлд Wар. ОЦЛЦ 253080
  • Политицс Ин Wартиме, 1964.
  • Енглисх Хисторy 1914–1945 (Волуме XV оф тхе Оxфорд Хисторy оф Енгланд), 1965. ОЦЛЦ 36661639
  • Фром Сарајево то Потсдам, 1966. 1ст Америцан едитион, 1967. ОЦЛЦ 1499372
  • Фром Наполеон то Ленин, 1966.
  • Тхе Абдицатион оф Кинг Едwард VIII бy Лорд Беаверброок, (едитор) 1966.
  • Еуропе: Грандеур анд Децлине, 1967.
  • Интродуцтион то 1848: Тхе Опенинг оф ан Ера бy Ф. Фејто, 1967.
  • Wар бy Тиметабле. 1969. ISBN 978-0-356-02818-7.
  • Цхурцхилл Ревисед: А Цритицал Ассессмент, 1969. ОЦЛЦ 4194
  • (едитор) Ллоyд Георге: Тwелве Ессаyс, 1971.
  • (едитор) Ллоyд Георге: А Диарy бy Францес Стевенсон. 1971. ISBN 9780091072704.
  • Беаверброок. 1972. ISBN 978-0-671-21376-3.
  • (едитор) Офф тхе Рецорд: Политицал Интервиеwс, 1933–43 бy W. П. Цорзиер, 1973.
  • А Хисторy оф Wорлд Wар Тwо: 1974.
  • "Фритз Фисцхер анд Хис Сцхоол," Тхе Јоурнал оф Модерн Хисторy Вол. 47, Но. 1, Марцх 1975
  • Тхе Сецонд Wорлд Wар: ан Иллустратед Хисторy, 1975.
  • (едитор) Мy Дарлинг Пуссy: Тхе Леттерс оф Ллоyд Георге анд Францес Стевенсон. 1975. ISBN 978-0-297-77017-6.
  • Тхе Ласт оф Олд Еуропе: а Гранд Тоур, 1976. Реиссуед ин. 1984. ISBN 978-0-283-99170-7. ОЦЛЦ 80148134
  • Ессаyс ин Енглисх Хисторy. 1976. ISBN 978-0-14-021862-6.
  • "Аццидент Проне, ор Wхат Хаппенед Неxт," Тхе Јоурнал оф Модерн Хисторy Вол. 49, Но. 1, Марцх 1977
  • Тхе Wар Лордс, 1977.
  • Тхе Руссиан Wар, 1978.
  • Хоw Wарс Бегин. 1979. ISBN 978-0-689-10982-9. ОЦЛЦ 5536093
  • Политицианс, Социалисм, анд Хисторианс, 1980.
  • Револутионс анд Револутионариес, 1980.
  • А Персонал Хисторy, 1983.
  • Ан Олд Ман'с Диарy, 1984.
  • Хоw Wарс Енд, 1985.
  • Леттерс то Ева: 1969–1983, едитед бy Ева Харасзти Таyлор, 1991.
  • Фром Наполеон то тхе Сецонд Интернатионал: Ессаyс он Нинетеентх-центурy Еуропе. Ед. 1993.
  • Фром тхе Боер Wар то тхе Цолд Wар: Ессаyс он Тwентиетх-центурy Еуропе. Ед. 1995. ISBN 978-0-241-13445-0.
  • Стругглес фор Супремацy: Дипломатиц Ессаyс бy А.Ј.П. Таyлор. Едитед бy Цхрис Wиглеy. Асхгате. 2000. ISBN 978-1-84014-661-5. ОЦЛЦ 42289691

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Оверy, Рицхард (30. 1. 1994). „Риддле Радицал Ридицуле”. Тхе Обсервер. 
  2. ^ Wриглеy 2006
  3. ^ Стафф (2011). Боотхам Сцхоол Регистер. Yорк, Енгланд: Боотхам Олд Сцхоларс Ассоциатион (БОСА). 
  4. ^ Тхомпсон, А. Ф. (2004). „А. Ј. П. Таyлор”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхиес, Волуме 53. Оxфорд Университy Пресс. стр. 858—59. ИСБН 978-0-19-861403-6. 
  5. ^ а б Бурк 2000, стр. 41
  6. ^ Таyлор, А. Ј. П. (1984). Ан Олд Ман'с Диарy. Лондон: Хамисх Хамилтон. стр. 101. 
  7. ^ "Оур Хисторy" Университy оф Манцхестер wебсите
  8. ^ Бурк 2000

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бурк, Катхлеен (2000). Троублемакер: Тхе Лифе анд Хисторy оф А. Ј. П. Таyлор. Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс. 
  • Мартел, Гордон (едитор) (1986, рев. 1999) Тхе Оригинс Оф Тхе Сецонд Wорлд Wар Рецонсидеред: А. Ј. П. Таyлор анд тхе Хисторианс Лондон; Неw Yорк: Роутледге.
  • Wриглеy, Цхрис Ј.. А. Ј. П. Таyлор: Радицал Хисториан оф Еуропе. Лондон: I. Б. Таурис. (хардцовер. 2006. ISBN 978-1-86064-286-9.)ОЦЛЦ 71295901.
  • Босwортх, Роберт Еxплаининг Аусцхwитз анд Хиросхима: Хисторy Wритинг анд тхе Сецонд Wорлд Wар, 1945–90, Лондон: Роутледге, 1993.
  • Боyер, Јохн "А. Ј. П. Таyлор анд тхе Арт оф Модерн Хисторy" пагес 40–72 фром Јоурнал оф Модерн Хисторy, Волуме 49, Иссуе 1, Марцх 1977.
  • Цоле, Роберт А. Ј. П. Таyлор: Тхе Траитор Wитхин Тхе Гатес Лондон: Мацмиллан, 1993.
  • Цоок, Цхрис анд Скед, Алан (едиторс) Црисис анд Цонтроверсy: Ессаyс Ин Хоноур оф А. Ј. П. Таyлор, Лондон: Мацмиллан Пресс, 1976
  • Драy, Wиллиам, Цонцептс оф Цаусатион ин А. Ј. П. Таyлор'с Аццоунт оф тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар пагес 149–172 фром Хисторy анд Тхеорy, Волуме 17, Иссуе #1, 1978.
  • Гилберт, Мартин (едитор) А Центурy оф Цонфлицт, 1850–1950; Ессаyс фор А. Ј. П. Таyлор, Лондон, Х. Хамилтон 1966.
  • Хаусер, Осwалд "А. Ј. П. Таyлор" пагес 34–39 фром Јоурнал оф Модерн Хисторy, Волуме 49, Иссуе #1, Марцх 1977.
  • Хетт, Бењамин C. "Гоак Хере: А. Ј. П. Таyлор анд тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар" пагес 257–280 фром Цанадиан Јоурнал оф Хисторy, Волуме 32, Иссуе #2, 1996.
  • Јохнсон, Паул "А. Ј. П. Таyлор: А Сатурнине Стар Wхо Хад Интеллецтуалс Роллинг Ин Тхе Аислес" паге 31 фром Тхе Спецтатор, Волуме 300, Иссуе # 9266, 11 Марцх 2006.
  • Јохнсон, Р. W., Лоок Бацк ин Лаугхтер: Оxфорд'с Голден Постwар Аге, Тхресхолд Пресс, 2015.
  • Кеннедy, Паул "А. Ј. П. Таyлор 'Профоунд Форцес' ин Хисторy" пагес 9–13 фром Хисторy Тодаy, Волуме 33, Иссуе #3, Марцх 1986.
  • Кеннедy, Паул "Тхе Нонцонформист" пагес 109–114 фром Тхе Атлантиц, Волуме 287, Иссуе #4, Април 2001.
  • Лоуис, Wиллиам (едитор) Тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар: А. Ј. П. Таyлор Анд Хис Цритицс, Неw Yорк: Wилеy & Сонс, 1972.
  • Мехта, Вед Флy анд Флy Боттле: Енцоунтерс wитх Бритисх Интеллецтуалс, Лондон: Wеиденфелд & Ницолсон, 1962.
  • Пеппер, Ф. С., Хандбоок оф 20тх центурy Qуотатионс, Спхере Студy Аидс, 1984, пассим.
  • Робертсон, Есмонде (едитор) Тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар: Хисторицал Интерпретатионс, Лондон: Мацмиллан, 1971.
  • Сисман, Адам А. Ј. П. Таyлор: А Биограпхy Лондон: Синцлаир-Стевенсон, 1994.
  • Смаллwоод, Ј. "А Хисторицал Дебате оф тхе 1960с: Wорлд Wар II Хисториограпхy—Тхе Оригинс оф тхе Сецонд Wорлд Wар, А. Ј. П. Таyлор анд хис Цритицс" пагес 403–410 фром Аустралиан Јоурнал оф Политицс анд Хисторy, Волуме 26, Иссуе #3, 1980.
  • Wатт, D.C. "Соме Аспецтс оф АЈП Таyлор'с Wорк ас Дипломатиц Хисториан" пагес 19–33 фром Јоурнал оф Модерн Хисторy, Волуме 49, Иссуе #1, Марцх 1977.
  • Wиллиамс, Х. Русселл "А. Ј. П. Таyлор" фром Хисторианс оф Модерн Еуропе едитед бy Ханс Сцхмитт, Батон Роуге: Лоуисиана Стате Пресс, 1971.
  • Wриглеy, Цхрис (едитор) А. Ј. П. Таyлор: А Цомплете Библиограпхy анд Гуиде то хис Хисторицал анд Отхер Wритингс, Бригхтон: Харвестер, 1982.
  • Wриглеy, Цхрис (едитор) Wарфаре, Дипломацy анд Политицс: Ессаyс Ин Хоноур Оф А. Ј. П. Таyлор, Лондон: Хамилтон, 1986.
  • Wригхлеy, Цхрис 'А. Ј. П. Таyлор: а Нонцонформинг Радицал Хисториан оф Еуропе" пагес 74–75 фром Цонтемпорарy Еуропеан Хисторy, Волуме 3, 1994.
  • "Таyлор, А(лан) Ј(охн) П(ерцивале)" пагес 389–392 фром Цуррент Биограпхy 1983 едитед бy Цхарлес Моритз, Х.W. Wилсон Цомпанy, Неw Yорк, УС, 1983, 1984.
  • "А. Ј. П. Таyлор" пагес 564–570 фром Тхе Аннуал Обитуарy 1990 едитед бy Деборах Андреwс, Ст. Јамес Пресс, Цхицаго, Иллиноис, Унитед Статес оф Америца, 1991.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
А. Ј. П. Таyлор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=A._Dž._P._Tejlor&oldid=28518267”