Ацеталдехид
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
etanal
| |||
| Други називи
Ацет алдехид
етил алдехид[1] | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.761 | ||
| EC број | 200-836-8 | ||
| КЕГГ[2] | |||
| RTECS | АБ1925000 | ||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| C2H4O | |||
| Моларна маса | 44,05 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | Безбојна течност Опор, воћни мирис | ||
| Густина | 0,784 g·cm−3 (20 °C)[5]
0,7904–0,7928 g·cm−3 (10 °C)[5] | ||
| Тачка топљења | −1.235 °C (−2.191 °F; −962 K) | ||
| Тачка кључања | 202 °C (396 °F; 475 K) | ||
| растворан је у свим пропорцијама | |||
| Вискозност | ~0,215 на 20 °C | ||
| Структура | |||
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тригонално планарни (sp2) на C1 тетраедрални (sp3) на C2 | ||
| Диполни момент | 2,7 D | ||
| Термохемија | |||
| Стандардна моларна ентропија S |
250 J·mol−1·K−1 | ||
Стд енталпија
формирања (ΔfH⦵298) |
−166 kJ·mol−1 | ||
| Опасности | |||
| ГХС графикони |    [6]
| ||
| Х224, Х319, Х335, Х351[6] | |||
| П210, П261, П281, П305+351+338[6] | |||
ЕУ класификација (ДСД)
|
Веома је запаљив (F+) Штетан (Xn) Carc. Cat. 3 | ||
| R-oznake | R12 R36/37 R40 | ||
| S-oznake | (S2) S16 S33 S36/37 | ||
| NFPA 704 | |||
| Tačka paljenja | 234,15 K (−39 °C) | ||
| 185,15 °Ц (365,27 °Ф; 458,30 К) | |||
| Сродна једињења | |||
Сродне алдехидне материје
|
Формалдехид Пропионалдехид | ||
Сродна једињења
|
Етилен оксид | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Ацеталдехид (етанал) је органско хемијско једињење са формулом CH3 CHO. Поједини извори га обележавају са MeCHO (Me = метил). Он је један од важнијих алдехида, који је широко заступљен у природи. Он се индустријски производи у великим количинама. Ацеталдехид се у природи јавља у кафи, хлебу и зрелом воћу. Биљке га производе као део нормалног метаболизма. Он се такође производи путем оксидације етилена и сматра се да је узрок мамурлука након алкохолне конзумпције.[7] Он је присутан у ваздуху, води, земљишту, као и у пићу и диму.[8]
Продукција
[уреди | уреди извор]Глобална продукција је била милион тона 2003.[9] Главни производни метод је оксидација етилена:
- 2 CH2=CH2 + O2 → 2 CH3CHO
Алтернативно се може користити хидрација ацетилена, катализована солима живе, чиме се формира етенол, који се таутомеризује до ацеталдехида. Овај индустријски пут је раније био доминантан.[10] Кад су потребне мање количине, ацеталдехид се може припремити путем дехидрогенације или парцијалне оксидације у комбинацији са дехидрогенацијом. Ацеталдехид се може формирати хидрогенацијом CO, мада тај метод нема индустријску примену.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ SciFinderScholar (accessed 4 Nov 2009). Acetaldehyde (75-07-0) Substance Detail.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Stoffdaten Acetaldehyd bei Celanese Chemicals. as of December 1999.
- ^ а б в Сигма-Алдрицх Цо. Ретриевед он 20. 07. 2013.
- ^ How Hangovers Work, HowStuffWorks
- ^ Chemicals in the Environment: Acetaldehid (CAS No. 75-07-0)
- ^ а б Ецкерт, Марц; Флеисцхманн, Гералд; Јира, Реинхард; Болт, Херманн M.; Голка, Клаус (2006). „Ацеталдехyде”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. ИСБН 9783527303854. дои:10.1002/14356007.а01_031.пуб2..
- ^ Дмитрy А. Пономарев анд Сергеy M. Схевцхенко (2007). „Хyдратион оф Ацетyлене: А 125тх Анниверсарy” (ПДФ). Ј. Цхем. Ед. 84 (10): 1725. Бибцоде:2007ЈЦхЕд..84.1725П. дои:10.1021/ед084п1725. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 06. 2011. г. Приступљено 20. 11. 2012.
