Пређи на садржај

Адам Малиш

С Википедије, слободне енциклопедије
Адам Малиш
Датум рођења 3. децембар 1977
Место рођења Висла, Пољска
Тежина 54 kg
Висина 169 cm
Брачно стање Ожењен (жена Изабела,
ћерка Каролина)
Мото Бе гоод анд јуст
Идол Њемачка Јенс Вајсфлог
Први тренер Пољска Јан Штурц
Тренер репрезентације Пољска Лукаш Крушчек
(од 2008)
Клуб КС Wисłа Устронианка
Први скок 1983 у Висли
Деби у репрезентацији 1994
Деби у Светском купу 1994 на Планици
Први поени
у Светском купу
1994 Инсбрук
Прво победничко постоље
у Светском купу
1996
Најдужи скок 230,5 m u Vikersund 2011
Освојене медаље
Скијашки скокови
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 2002. Солт Лејк Сити Мала
Сребрна медаља — друго место 2002. Солт Лејк Сити Велика


Сребрна медаља — друго место 2010. Ванкувер Мала
Сребрна медаља — друго место 2010. Ванкувер Велика


Светско првенство
Златна медаља — прво место 2001. Лахти Нормална
Сребрна медаља — друго место 2001. Лахти Велика
Златна медаља — прво место 2003. Вал ди Фиеме Нормална
Златна медаља — прво место 2003. Вал ди Фиеме Велика
Златна медаља — прво место 2007. Сапоро Нормална
Бронзана медаља — треће место 2011. Осло Нормална

Adam Henrik Mališ (polj. Adam Henryk Małysz; 3. децембар 1977) је некадашњи пољски ски скакач. Један је од најуспешнијих ски скакача у историји.

Освојио је 4 олимпијске медаље, 4 златне медаље на Светском првенству (рекорд) и има 39 победа у Светском купу (92 подијума укупно).[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Висли на југу Пољске. Каријеру ски скакача је започео 1995. године.

Победио је на 39 такмичења у Светском купу што га по броју победа чини другим ски скакачем у историји. Има највише индивидуалних победа у Светском купу, и до сада је једини који је три сезоне заредом тријумфовао у том такмичењу. Адам Малиш је освојио свако такмичење барем једном, а без медаље није био ни на Олимпијским играма, иако на њима никад није освојио злато.

Победник је Турнеје четири скакаонице у сезони 2001/02. Такође је и освајач две медаље на Олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, а освојио је и две сребрне медаље на олимпијским играма у Ванкуверу. Од 2000 до 2003 је био практично непобедив упркос фантастичној форми Свена Ханавалда и освојио је три светска купа заредом. Још занимљивије је то да је задњи од ова три купа освојио са само 3 победе, што је рекорд у освајању светског купа са што мањим бројем победа у року од једне сезоне, успешно се супротставивши Ханавалду који је у тој сезони имао много више победа од Малиша. Након тога, уследио је период стагнације и нешто лошијих резултата, а у наредне три године је победио само пет пута. У већини такмичења је био на самом зачељу, форма му је била потпуно у паду, а на пар такмичења се чак није ни квалификовао за други круг. У сезони 2006/07. је све указивало на то да ће млади Норвежанин Андерс Јакобсен освојити Светски куп. Међутим, Малиш је изненађујуће почео добро да скаче и освојио је 8 задњих такмичења заредом, оставивши притом Јакобсена са више од 200 поена иза себе. Тако је по четврти пут у каријери освојио Светски куп, чиме се изједначио са Финцем Матијем Никененом.

Малиш је након тих веома добрих резултата, добио признање као један од најбољих скакача свих времена. Међутим већ у идућој сезони је уследио огроман пад форме, овај пут чак и већи него у периоду између освајања задња 2 светска купа. Две године није освојио ниједну медаљу и Малиш је у сезони 2008/09. изјавио да ће скакати још једну сезону због Олимпијских игара и да ће се после тога повући. Исте те сезоне Малиш успева да освоји пар бронзаних и сребрних медаља чиме је по броју медаља у Светском купу претекао Матија Никенена, да би у идућој сезони освојио две бронзане и четири сребрне медаље у Светском купу, а на Олимпијским играма у Ванкуверу успева на два такмичења заредом узети две сребрне медаље. У такмичарској години 2010-2011, био је у доброј форми, али је имао доста грешака које су га често коштале подијума. Затим долази до 2 сребрне и 4 бронзане медаље, да би у Закопанама, 21. јануара 2011., на домаћем терену освојио злато после чак 4 године паузе. Одмах сутрадан, на следећем такмичењу, доживљава пад услед којег долази до лакше повреде колена. Малиш се, иако изван форме услед повреде, ипак враћа недељу дана касније и коначно након неколико такмичења, долази до бронзе у Викерсунду, а убрзо и до бронзе на мањој скакаоници на Светском првенству у Ослу. На изненађење свих, Малиш је најавио крај каријере по завршетку те сезоне. На Планици, 20. марта 2011. године, Адам се и званично опрашта од професионалног бављења овим спортом.[2]

Након завршетка каријере у скијашким скоковима, појављује се на Дакар релију 2012. и 2013, достигавши ​​37 и 15 место.[3][4]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је Изабелом и имају једну ћерку, Каролину. Његов животни мото је: „Бе гоод анд јуст“ (Буди добар и праведан). Идол му је био бивши немачки ски скакач Јенс Вајсфлог. Припадник је лутеранске цркве.[5]

Победе у Светском купу

[уреди | уреди извор]
Адам Малиш 2011. у Викерсунду.
Малиш у Ослу 2010.
  1. Норвешка Осло 17. март 1996.
  2. Јапан Сапоро 18. јануар 1997.
  3. Јапан Нагано 26.јануар 1997.
  4. Аустрија Инсбрук 4. јануар 2001.
  5. Аустрија Бишофсхофен 6. јануар 2001.
  6. Чешка Хараков 13. јануар 2001.
  7. Чешка Хараков 14. јануар 2001.
  8. Сједињене Америчке Државе Солт Лејк Сити 20. јануар 2001.
  9. Јапан Сапоро 27. јануар 2001.
  10. Јапан Сапоро 28. јануар 2001.
  11. Њемачка Вилинген 4. фебруар 2001.
  12. Шведска Фалун 7. март 2001.
  13. Норвешка Трондхајм 9. март 2001.
  14. Норвешка Осло 11. март 2001.
  15. Финска Куопио 23. новембар 2001.
  16. Њемачка Титизе-Нојштат 1. децембар 2001.
  17. Аустрија Филах 8. децембар 2001.
  18. Швајцарска Енгелберг 16. децембар 2001.
  19. Италија Вал ди Фием 21. децембар 2001.
  20. Италија Вал ди Фием 22. децембар 2001.
  21. Пољска Закопане 20. јануар 2002.
  22. Норвешка Осло 9. март 2003.
  23. Финска Лахти 14. март 2003.
  24. Финска Лахти 15. март 2003.
  25. Чешка Хараков 11. децембар 2004.
  26. Аустрија Бад Митерндорф 16. јануар 2005.
  27. Пољска Закопане 29. јануар 2005.
  28. Пољска Закопане 30. јануар 2005.
  29. Норвешка Осло 12. март 2006.
  30. Њемачка Оберсдорф 27. јануар 2007.
  31. Њемачка Титизе-Нојштат 3. март 2007.
  32. Њемачка Титизе-Нојштат 4. март 2007.
  33. Финска Лахти 11. март 2007.
  34. Финска Куопио 13. март 2007.
  35. Норвешка Осло 17. март 2007.
  36. Словенија Планица 23. март 2007.
  37. Словенија Планица 24. март 2007.
  38. Словенија Планица 25. март 2007.
  39. Пољска Закопане 21. јануар 2011.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]