Аксел Паулсен
Аксел Паулсен | |
---|---|
Датум рођења | [1][2] 18. јул 1855. |
Место рођења | Акер[1] Норвешка |
Датум смрти | 9. фебруар 1938. (82 год.)[1][3] |
Место смрти | Носоден[1] Норвешка |
Пребивалиште | Норвешка |
Држављанство | норвешко |
Занимање | брзински клизач |
Аксел Паулсен (18. јул 1855 – 9. фебруар 1938) био је норвешки уметнички[4][5] и брзински клизач.[6][7] Он је изумео Акселов скок у уметничком клизању и држао је светску титулу у брзом клизању од 1882 до 1890. Године 1976, он је уведен у Светску дворану славних уметничког клизања.[8]
Биографија
[уреди | уреди извор]Паулсен је рођен у Акеру у близини Кристијанија (данашњег Осла) од мајке Хагине Олсен (1822–1918) и оца трговца Јохана Петера Паулсена (1820–1887). Он је одрастао у Ослу, где је његов отац управљао кафићом. Клизање је почео да се бави у раној младости, а до 1870. године већ се такмичио у брзинском и уметничком клизању. Године 1882, он је освојио Светско првенство у брзинском клизању у Бечу и добио је додатну награду у уметничком клизању за нови скок, који је извео док је носио брзинске клизаљке[13] и који је касније добио име по њему. У зиму 1883, Паулсен је отишао у Северну Америку где је учествовао у низу клизачких догађаја. Дана 8. фебруара 1883. године одржана је трка на отвореном клизалишту у Вашингтон Парку, Бруклин, Њујорк. Паулсен је победио 17 одабраних клизача, најбржих у Норвешкој, Канади, Енглеској и Сједињеним Државама, и на тој трци је поставио следеће рекорде:[2]
- 1 миља: 3 минута, 34 3/5 секунди
- 5 миља: 19 минута, 10 секунди
- 10 миља: 39 минута, 7 3/5 секунди
Почетком 1885. победио је на такмичењу у брзинском и фигурном клизању у Хамбургу. Дана 26. фебруара 1885. имао је трку на три миље против још једног чувеног клизача Ренке ван дер Зиа на клизачкој трци 1885. у Фрогнеркилену. Трка је привукла 20.000 до 30.000 гледалаца и носила је награду од 1800 норвешких круна. Паулсен је победио са више од једног минута.[1]
Паулсен је држао светску титулу у брзинском клизању од 1882 до 1890, кад ју је 1. фебруара 1890. годиен преузео Хју Џ. Макормик[14] на такмичењу у три-трке у Минеаполису у Минесоти. Осим што је изумио скок акел, он је конструирао прве модерне клизаљке с металним сечивом причвршћеним на чизму. Након очеве смрти преузео је његов кафић и управљао њиме до 1936. године заједно са својим братом Едвином. Два пута се женио, прво 1885. године из Велшанку Катрин Вилијамс, а брак је раскинут 1890; и други пут за Ану Елису Николајсен (1865–1935).[1]
Клизачки елемент аксел
[уреди | уреди извор]„Аксел” је један од познатих клизачких термина. Име потиче од креатора овог клизачког елемента, норвешког брзинског и уметничког клизача Акесела Паулсена. Он је имао надимак „најбржи човек на клизаљкама”. Његова ера почела је 1870-их, а десетак година касније створио је аксел скок. Овај скок је слаба тачка многих клизача, јер је не само тежак, већ и застрашујући. То је једини скок који се започиње са предње ивице. Клизач који се креће брзином од петнаестак километара на сат се баца у ваздух, да би се закренуо један и по пут, и затим усправно слетео на сечиво широко само четири милиметра.
Мушки клизачи су почели да додају овај елемент у своје програме на прелазу века, а клизачице су следиле двадесетак година касније. Двоструки аксел (две и по ротације) први је извршио двоструки олимпијски шампион Дик Бутон.[15] Његов тренер Густав Ласи био је први који је предложио укрштање ногу у ваздуху - што је учинило ротацију бржом и у већој мери контролисаном.
Године 1978, Канађанин Верн Тејлор био је први човек који је извршио троструки аксел на светским првенствима (три и по ротације у ваздуху), иако је амерички олимпијац Дејвид Џенкинс изводио троструке акселе у касним педесетима. Ниједан клизач није успешно извео четвороструки акел, до сада.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Аxел Паулсен. снл.но
- ^ а б Аxел Паулсен. но.нет
- ^ Аxел Паулсен. спеедскатингнеwс.инфо
- ^ „Јапанесе скатинг стар Ханyу лоокс то wидер стаге ас хе ретирес фром цомпетитион”. Маиницхи Схимбун. Цхиyода, Токyо. 21. 7. 2022. Архивирано из оригинала 21. 7. 2022. г.
- ^ „Хандбоок фор Рефереес − Сyнцхронизед Скатинг − Сеасон 2018–2019” (ПДФ). ИСУ.орг. 28. 7. 2018. стр. 44. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 7. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 178. ИСБН 86-331-2075-5.
- ^ „Хисторy оф тхе Wорлд Цхампионсхип Аллроунд Мен”. СпеедскатингРесултс.цом. Приступљено 10. 9. 2012.
- ^ Wорлд Халл оф Фаме Мемберс Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2019). World Figure Skating Hall of Fame
- ^ Miller, Andrea (12. 2. 2018). „US female figure skater 1 of only 3 in Olympics history to land the high-risk triple Axel”. ABC News (на језику: енглески). New York City. Архивирано из оригинала 17. 2. 2022. г.
- ^ Victor, Daniel (12. 2. 2018). „Mirai Nagasu Lands Triple Axel, a First by an American Woman at an Olympics”. The New York Times (на језику: енглески). New York City. ISSN 1553-8095. Архивирано из оригинала 17. 2. 2022. г.
- ^ Calfas, Jennifer (12. 2. 2018). „Why Mirai Nagasu's Historic Triple Axel at the Olympics Is Such a Big Deal”. Time (на језику: енглески). New York City. ISSN 0040-781X. Архивирано из оригинала 6. 12. 2022. г.
- ^ Princiotti, Nora (12. 2. 2018). „What is a triple Axel? And why is it so hard for figure skaters to pull off?”. boston.com (на језику: енглески). Boston, Massachusetts: Boston Globe. Архивирано из оригинала 15. 2. 2022. г.
- ^ Figure Skating Glossary. cbc.ca
- ^ Hugh McCormick (D). New Brunswick Sports Hall of Fame
- ^ „1948 Olympics Dick Button”.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Andersen, Peder Chr. (1948). „Axel Paulsen (æresmedlem)”. Oslo skøyteklubb gjennom 50 år: 1898-1948. Tilgang for norske IP-adresser / Digitalisert på bokhylla.no av Nasjonalbiblioteket. Oslo. стр. 91—92.
- Bjørnsen, Knut (1971). „Axel Paulsen – Den første skøytekongen”. Skøytesportens stjerner. Tilgang for norske IP-adresser / Digitalisert på Bokhylla.no av Nasjonalbiblioteket. Oslo: Cappelen. стр. 9—14.
- Judd, Ron C. (1. 1. 2009). The Winter Olympics: An Insider's Guide to the Legends, the Lore, and the Games (на језику: енглески). Seattle, Washington: Mountaineers Books. ISBN 978-1594850639.
- Hines, James R. (22. 4. 2011). Historical Dictionary of Figure Skating (на језику: енглески). Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0810868595.
- Hines, James R. (20. 3. 2015). Figure Skating in the Formative Years: Singles, Pairs, and the Expanding Role of Women (на језику: енглески). Urbana, Illinois: University of Illinois Press. ISBN 978-0252039065.
- ISU (20. 6. 2018). ISU Figure Skating Media Guide 2018/19. International Skating Union. Lausanne. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г.
- Kestnbaum, Ellyn (21. 5. 2003). Culture on Ice: Figure Skating and Cultural Meaning (на језику: енглески). Middletown, Connecticut: Wesleyan University Press. ISBN 978-0819566423.
- Mazurkiewicz, Anna; Iwańska, Dagmara; Urbanik, Czesław (27. 7. 2018). „Biomechanics of the Axel Paulsen Figure Skating Jump”. Polish Journal of Sport and Tourism. Warsaw. 25 (2): 3—9. doi:10.2478/pjst-2018-0007.
- Petkevich, John Misha (1. 3. 1989). „Figure Skating: Championship Techniques”. Sports Illustrated (на језику: енглески). New York City: Penguin Books. ISBN 978-0452262096.
- Russell, Susan D. (6. 9. 2022). „Yuzuru Hanyu – An icon leaves the competitive stage”. International Figure Skating (на језику: енглески). Denville Township, New Jersey. стр. 22—33. IFSISS22-05.
- Dianne Holum: The Complete Handbook of Speed Skating. 1984. ISBN 0-89490-051-X.
- УСОЦ: А Басиц Гуиде то Спеед Скатинг, Гриффин Публисхерс - Торранце, Ца. 2002. ISBN 1-58000-087-8.
- Баррy Публоw: Спеед он Скатес, Хуман Кинетицс Публисхерс - Цхампаигн, Илл. 1999. ISBN 0-88011-721-4.
- Маттхиас Опатз: Тасцхенфибел Еиссцхнелллауф (Поцкетгуиде Спеедскатинг), Лоток Публ. - Стедтен-упон-Илм, Германy. 2005. ISBN 3-939088-00-5.
- Evaluation of Errors in Figures, with Sections on Free Skating and Pair Skating (8th изд.). USFSA. 1976.
- Dĕdič, Josef (1974). Single Figure Skating.
- Wright, Benjamin T. (1996). Skating in America (1921-1996): The 75th Anniversary History of the United States Figure Skating Association. USFSA.
- Boo, Michael (1998). The Story of Figure Skating. Harper Collins. ISBN 0-688-15821-8.
- Smith, Beverley (1994). Figure Skating: A Celebration. McClelland & Stewart. ISBN 0-7710-2819-9.
- Ogilvie, Robert S. (1985). Competitive Figure Skating: A Parent's Guide. Harper Collins. ISBN 0-06-015375-X.
- Johnson, Susan A.: "And Then There Were None". Skating, March/April 1991.
- Rossano, George. „Mechanics of Lifts”. Ice Skating International. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г.
- Hines, James R. (2006a). Historical Dictionary of Figure Skating. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6859-5. Приступљено 27. 2. 2023.
- Hines, James R. (2006b). Figure Skating: A History. Urbana, Illinois: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-07286-4.
- "Special Regulations & Technical Rules Single & Pair Skating and Ice Dance 2022" Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2021). Лаусанне, Сwитзерланд: Интернатионал Скатинг Унион. Јуне 2022. Ретриевед Фебруарy 26, 2023 (С&П/ИД 2022).
- ИСУ Цонститутион & Регулатионс Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2020)
- ИСУ Јудгинг Сyстем Суммарy
- „ИСУ Јудгинг Сyстемс”. Интернатионал Скатинг Унион. Архивирано из оригинала 29. 3. 2009. г.
- Сцоринг Сyстем: ИЈС вс. 6.0 сyстем (УС Фигуре Скатинг Ассоциатион)
- "Ундерстандинг тхе Интернатионал Јудгинг Сyстем" (УС Фигуре Скатинг Ассоциатион)