Алекса Јелић
Алекса Јелић | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Име по рођењу | Алекса Јелић |
Датум рођења | 19. новембар 1976. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Занимање | музичар |
Музички рад | |
Активни период | 2007—данас |
Жанр | Поп Диско Денс Рок |
Инструмент | виолина, виола |
Остало | |
Веб-сајт | Интернет страница |
Алекса Јелић (Београд, 19. новембар 1976[1][2]) српски је поп певач и уметник из Београда.
Биографија
[уреди | уреди извор]Музиком и уметношћу се почео бавити од свог најранијег детињства. Рано је научио свирати виолину а затим и виолу. У 17. години постаје најмлађи члан сталне поставе Позоришта на Теразијама. У овом периоду, поред сталних поставки у својој матичној куци, игра и у представама других позоришта.
Почетком 1999. године, преселио се у Барселону, где је живео 7 година. Играо је у Младој Компанији Института за Театар „ИТ ДАНСА“ као и у Барселонском Лицео. Током овог периода почео је и да компонује, што је за резултат имало настанак више од 20 песама као резултат сарадње са групом пријатеља-музичара. Крајем 2006. враћа се у Србију и објављује албум „У тами диско клуба“.
Године 2007. и 2008. учествује на Беовизији са песмама „Бели Град“ (2007) и „Бели Јаблан“ (2008) коју је отпевао у дуету са Аном Штајдохар. Те 2008. године заузима друго место, по гласовима публике и жирија, и добија награду за најбољи сценски наступ. Крајем септембра 2012. издао је сингл подршке Београдској паради поноса назван „Идемо у град“.[3]
Био је учесник шоуа који се приказивао на Првој српској телевизији Твоје лице звучи познато.
Син је гитаристе и певача Yу групе Драгог Јелића.[4]
Дискографија
[уреди | уреди извор]- У тами диско клуба (2008)
- Јавна тајна (2010)
- Метаморфоза (2019)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Алекса Јелић - биографија”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2012. г. Приступљено 01. 10. 2012.
- ^ Познати.инфо: Алекса Јелић Биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2014)/
- ^ „Парада поноса добила и химну”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 02. 09. 2013.
- ^ Алекса Јелић имитирао свог оца Драгог који га је бодрио из публике, а затим и сам изашао на сцену и почео да праши Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2021), 17. 10. 2021.