Александар Живковић (економиста)
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: унутрашње везе. |
Александар Живковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. март 1954. |
Место рођења | Београд, Србија |
Националност | Србин |
Образовање | Економски факултет у Београду |
Рад | |
Институција | Економски факултет у Београду |
Област | Економска политика и развој Монетарна економија Банкарско пословање и платни промет |
Александар Живковић (Београд, 10. марта 1954) српски је економиста и редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду.
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]Живковић је рођен 10. марта 1954. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Школске 1972/1973. године уписао се као редован студент на Економски факултет у Београду. Дипломирао је марта 1977. године.
После завршеног факултета уписао се на последипломске студије на Економском факултету у Београду, смер Монетарна економија. Испите на последипломским студијама положио је са просечном оценом 9,70 и имао је два позитивно оцењена семинарска рада. Магистарски рад под називом “Годишње програмирање монетарног раста” успешно је одбранио октобра 1982. године. Докторску дисертацију под насловом “Анализа ефикасности монетарне политике у Југославији” одбранио је фебруара 1993. године.
Каријера
[уреди | уреди извор]После дипломирања на Економском факултету у Београду, провео је две године “Енергопројекту” на пословима и задацима самосталног стручног сарадника у финансијским аранжманима.
У току 1977. године је са одличним успехом завршио специјалистички курс за обављање платног промета и кредитних односа са иностранством при Удружењу банака Југославије. Од 22. марта 1979. године ради на Економском факултету у Београду као асистент- приправник, односно од јуна 1983. године као асистент на предмету Монетарна економија. У раздобљу од избора за асистента-приправника одслужио је војни рок (јули 1981. – јуни 1982. године).
За доцента на предмету Монетарна економија изабран је јуна 1993. године, а за ванредног професора на предмету изабран је јула 1998. године. Тренутно је редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду.
Поред извођења наставе на Економском факултету у Београду (био) је предавач и на Економском факултету у Нишу, Подгорици, Вишој туристичкој школи у Новом Београду, Вишој пословној школи у Београду, Београдској пословној школи.
Од 2002-2005. држао је наставу и испите на предмету Банкарски менаџмент на Факултету за услужни бизнис у Новом Саду. Више од једне деценије реализује наставни процес на Војној академији у Београду из области Финансија. Сада остварује део наставног процеса на Високој пословној школи струковних студија у Ваљеву на предмету Банкарски менаџмент. Предавао је на иновационим курсевима, последипломском специјалистичком курсу “Тржиште новца и капитала”, магистарском курсу “Банкарски и финансијски менаџмент”, “Фискални менаџмент и монетарни менаџмент”. На Економском факултету у Нишу предавао је предмет Међународни платни промет на последипломским студијама курс “Монетарна економија и банкарство”, од 1993/94. школске године.
Био је руководилац магистарског курса “Фискални и монетарни менаџмент и управљање друштвеним делатностима”, опција Монетарни и фискални менаџмент.
Учествује од школске 2006/2007. у реализацији наставе и испита на дипломским академским студијама-мастер на два студијска програма: Економска политика и развој и Банкарски и финансијски менаџмент где предаје на следећим предметима: Монетарни менаџмент, Банкарски менаџмент. Као гостујући професор учествује на мастер студијама у Подгорици.
Од 2010. године учествује на докторским студијама на Економском факултету у Београду на предмету Монетарна економија и Банкарство.
Током 1986. године боравио је месец дана на студијском боравку у Лондону, на Лондон Сцхоол оф Ецономицс анд Политицал Сциенце (ЛСЕ).
Допринос академској заједници
[уреди | уреди извор]На Факултету је био члан Комисије за финансијска питања, Савета Факултета, Програмског савета НИЦЕФ-а, пословни секретар НИЦЕФ-а (1985-87.) и секретар Катедре за економску политику и развој (1985-1986. и 1989-1993.). Био је члан Радне групе формиране од стране Министарства просвете за реформу плана и програма средњих економских школа за групу финансијских предмета и банкарства.
Био је члан експертског тима Савезне комисије за хартије од вредности и финансијска тржишта, члан уређивачког одбора часописа “Финансије”, Београд; члан редакције часописа “Југословенско банкарство”, Београд и предавач Банкарске школе Удружења банака Југославије. Такође је био продекан за финансије и организацију (1998.-2000.) и члан редакције часописа “Економски анали” Економског факултета у Београду.
Сада је председник Извршног одбора синдиката Економског факултета у Београду. Члан је Одбора делатности Високог образовања и Републичког одбора Самосталног Синдиката образовања Србије и председник Економског одбора Вукове задужбине, Београд.
Студенти основних, последипломских/мастер и докторских студија уважавају његову компетентност, коректност и савремене приступе наставно-педагошком раду. Својим научно-стручним и педагошким радом показао је висок ниво квалитета, систематичности, одговорности и привржености свом професионалном опредељењу и раду са студентима.
Ментор је преко 500 одбрањених дипломских радова на Економском факултету у Београду, великог броја магистарских теза и мастер радова као и докторских дисертација.
Дела
[уреди | уреди извор]Проф. Живковић је аутор великог броја научних и стручних радова, а израдио је и осамнаест научно-истраживачких пројеката и студија. Редактор је и коаутор два веома запажена уџбеника Монетарна економија” и “Банкарско пословање и платни промет” у издању Економског факултета у Београду, као и више уџбеника за средње и високе школе.
Др Александар Живковић је написао или као коаутор 24 књиге и монографије, као и 46 чланака и реферата, објављених у најугледнијим часописима на простору наше земље и саопштених на домаћим и међународним научним конференцијама и скуповима.
Одабране књиге
[уреди | уреди извор]- Анализа ефикасности монетарне политике у Југославији, друго допуњено издање, Економски факултет у Београду, Београд, 1995, стр. 260.
- Финансијске институције и тржишта (редактор и коаутор), Виша пословна школа у Београду, Београд, 1995, стр. 203.
- Финансијско и девизно пословање (редактор), Чигоја штампа, Београд, 1995, стр. 503. Банкарство (коаутор), Чигоја штампа, Београд, 1995, стр. 652.
- Пословна политика банака (коаутор), Чигоја штампа, Београд, 1997, стр. 528.
- Финансијска макроекономија (коаутор), Чигоја штампа, Београд, 1998, стр. 431.
- Монетарни менаџмент (коаутор), Јантар, Београд, 1998, стр. 864.
- Финансијска тржишта и берзе (коаутор), Универзитет у Нишу, Ниш, 1998, стр. 575.
- Банкарски менаџмент (коаутор), Чигоја штампа, Београд, 1998, стр. 1017.
- Монетарна економија (коаутор), Економски факултет, Београда, 1998, стр. 710.
- Управљање финансијским и девизним пословањем (редактор и коаутор), Чигоја штампа, Београд, 1999, стр. 593.
- Основи финансијског менаџмента (редактор и коаутор), Чигоја штампа, Београд, 2004, (уџбеник), стр. 793;