Александар Перуновић
Др Александар Перуновић (Никшић, 10. фебруар 1978) црногорски је композитор.
Ради као доцент на предметима Музички облици и Хармонија на Музичкој академији на Цетињу, а члан је и Одбора за музичке умјетности у Црногорској академији наука и умјетности.[1]
Биографија
У свијет класичне музике ушао 1991. године, као тринаестогодишњак, а повод је био обиљежавање 200-те годишњице од смрти Волфганга Амадеуса Моцарта. Савладавајући самоуко основну теорију музике, Перуновић је истовремено почео и са компоновањем. Као петнаестогодишњак је примљен на својеврсну припремну годину на Музичкој академији у Подгорици (данас на Цетињу), а годину дана касније и на редовне студије Композиције.[2] Дипломирао је и магистрирао на Музичкој академији на Цетињу у класи проф. Жарка Мирковића, а докторирао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Срђана Хофмана.
Похађао је више међународних курсева композиције под менторством истакнутих аустријских и њемачких композитора (Курт Швертсик, Детлев Милер-Зименс, Георг Фридрих Хас, Рајнхард Фебел и други).
Аутор је великог броја солистичких, камерних, хорских и оркестарских дјела, као и остварења која излазе из оквира строго музичког израза (музички театар, примјена мултимедије, електронике и сл.).
Дјела су му извођена у Црној Гори (ауторски концерти, фестивали А темпо, Будва – Град театар, КоторАрт итд.), региону (Међународне трибине композитора у Београду, Мокрањчеви дани у Неготину итд.) и широм Европе (Интернатионалес Тхеатеру Франкфурту, Јенисцх-Хаус у Хамбургу, музеј савремене умјетности Палаис де Токyо и конзерваторијум Фредерик Шопен у Паризу, Музей Духовних Скарбів Украіни у Кијеву, Театри Мигјени у Скадру, више градова у Аустрији, Холандији итд.). Многа дјела настала су као поруџбине извођача, ансамбала или фестивала.
Поред компоновања, бави се и музичком теоријом и анализом (истичу се његов текст „Бахов сонатни облик” изложен на 9. међународном скупу Музичка теорија и анализа у Београду, „О музичком класицизму” изложен на семинару у Подгорици и изузетно садржајна студија писана у оквиру докторског умјетничког пројекта Посвете, одбрањеног на ФМУ у Београду). Неки од његових радова у областима композиције и теорије музике су објављени у нотним збиркама „Вокална музика црногорских аутора” (хорска композиција Емина) и „Клавиринт” (Метаглассwорк за клавир соло), те на компакт дисковима Реббит Рецордс-а (дјело Воцалисе) и Ансамбла за нову музику Градилиште (композиција Пјесник лаже, ријека тече, жена дише).[1]
Референце
Литература
- Билтен Универзитета Црне Горе, Универзтет Црне Горе, Број: 397, Подгорица 23. март 2017., ИССН 1800-5101, Стр. 12-16