Александар Саша Илић
| Александар Саша Илић | |
|---|---|
 Александар Саша Илић, професор, балетски играч, кореограф и песник | |
| Датум рођења | 2. јун 1977. |
| Место рођења | Сремска Митровица СФРЈ |
| Држављанство | Србија |
| Занимање | Професор, балетски играч, кореограф |
| Активни период | 1998– |
| Значајни радови | Балети: Вива ла вида!, Лисабонска прича, Празник љубави Опере: Дон Ђовани, Риголето, Фауст |
Александар Саша Илић (Сремска Митровица, 2. јун 1977) српски је професор, балетски играч, кореограф и песник. Дипломирани је комуниколог и магистар кореографије, оснивач и председник Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србија (2009-).[1] Одлуком Скупштине града Београда од 2017. до 2020. именован је за Уметничког директора БЕЛЕФ-а.[2] Функцију директора Културног центра Београда[3] обављао је од 2019. до 2023. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Он је дипломирани комуниколог и магистар кореографије. Од најраније младости опредељује се за уметнички позив те после основне школе уписује средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а затим, неколико година касније, и средњу балетску школу „Лујо Давичо“ у Београду, дипломира у класи Иванке Лукатели 1999. године. На Тринитy Лабан Конзерваторијуму у Лондону ( 2011-12. УК) у класи Проф. Тонy Тхатцхера завршава постдипломске студије Одсек кореографија[4].
Већ током средње школе, 1998. године, започиње балетску каријеру у Народном позоришту у Београду где убрзо бива ангажован као члан ансамбла. После низа солистичких улога, Балет Народног позоришта у Београду га промовише и ангажује као првог солисту 2005. године. Као играч, Александар интерпретира целокупни репертоар од класичног и неокласичног до савременог балета и 2003. године добија признање Народног позоришта у Београду за рад и допринос[5].
Најзначајније улоге у балетима: Лакрдијаш и Пас де троис (I чин) „Лабудово језеро“ Димитрије Парлић; Плава птица „Успавана лепотица“ Владимир Логунов; Бенволио „Ромео и Јулија“ Димитрије Парлић; Младић „Фауст - Валпургијска ноћ“ Душан Трнинић; Пас де деуx (I чин) „Жизела“ Леонид Лавровски; Меркур „Адријана Лакуврер“ Владимир Логунов; „Вукови, Жар Птица, Посвећење пролећа“ Дyтмар Саyфферт; Мајкл „Др Џекил Мр Хајд“ Владимир Логунов; Фаустин „Дама с камелијама“ Лидија Пилипенко; Мишко „Ко то тамо пева“ Сташа Зуровац; Алансон „Краљица Марго“ Крунислав Симић и др.[5]
Кореографија
[уреди | уреди извор]Као кореограф, дебитовао је 1999. године на Фестивалу кореографских минијатура.Његове кореографије, у којима истражује различите покрете и правце изражавања, приказују се у Србији и региону.Током каријере сарађивао је са Лидијом Пилипенко, Сташом Зуровцем, Дитмартом Сајфертом, Мари-Клод Пјетрагалом, Јирy Килијаном, Полом Лајфутом, Ренатом Занелом, Владимиром Логуновим, Круниславом Симићем и Константином Кустјуковим који су сваки на свој начин утицали на његов даљи развој као кореографа.
Балети
[уреди | уреди извор]- Вива ла вида! (Народно позориште у Београду, 2009)[5];
- Лисабонска прича (Народно позориште у Београду, 2010)[тражи се извор];
- Празник љубави (Мадленианум опера и театара, 2011);
- Балада о месецу луталици и Собарева метла (Мадленианум опера и театара, 2012);
- Алиса у земљу чуда (Народно позориште Сарајево, 2017)[6];
- Пепељуга (Македонска Национална опера и балет, 2022)
Опере
[уреди | уреди извор]- Меланхолични снови грофа Саве Владисавића (Народно позориште у Београду, 2015);
- Чаробна фрула (Народно позориште у Београду, 2015);
- Дон Ђовани (Народно позориште Сарајево, 2016);
- Служавка господарица (Народно позориште у Београду, 2016);
- Бела ружа (Дорћол Платз, 2016);
- Вива Ла Мама – оперне згоде и незгоде (Народно позориште Сарајево, 2017);
- Дон Ђовани (Комбанк дворана 2018);
- Крунисање Попеје (Народно позориште у Београду, 2019);
- Дон Ђовани (Установа културе Вук Караџић 2019);
- Дон Ђовани (Плимптон Схаттуцк Блацк Боx театар Бостон 2019);
- Хагар & Ишмаел (Плимптон Схаттуцк Блацк Боx театар Бостон 2019):
- Семи и Реми (Плимптон Схаттуцк Блацк Боx театар Бостон 2019);
- Риголето (Српско народно позориште Нови Сад, 2019)[7];
- Фауст (Српско народно позориште Нови Сад, 2019);
- Орфеј и Еуридика (Народно позориште у Београду, 2021);
- Аида (Српско народно позориште Нови Сад, 2021);
- Владимир и Косара (Српско народно позориште Нови Сад, 2021).
- Телефон (Народно позориште Сарајево, 2022)[8];
Плесне представе, инсталације и перформанси
[уреди | уреди извор]- Фонд Мила и кућни љубимци (Битеф театар, 2010);
- Иза огледала (Културни центар Рекс, 2011);
- Мy пхобиа - Птеронопхобиа (Лабан конзерваторијум Лондон, 2012);
- Плесни театар Госпође (Народно позориште у Београду, 2014)[9];
- Игра Саве Шумановића – Берачице (Институт за уметничку игру, 2015)[10];
- Реминисценција (Фестивал Велење, 2015);
- Четири песме за Тађа (Народно позориште у Београду, 2016);
- После сонета (Мадленианум опера и театара, 2016);
- Сабалазан у долини Св. Флоријана (Босански културни центар 2017);
- Чаробни брег (УК Вук Караџић 2019);
- Игра Ума (Тхе Греен Роом Продуцтионс д.о.о, 2020);
- Гранд Хотел (Мадленианум опера и театара, 2021);
- Игра с митом (Загребачки плесни центар, 2021).
Дечије представе
[уреди | уреди извор]- Чаробни пасуљ (Позориште лутака „Пинокио”, Београд, 2008);
- Легенда о теби (Атеље 212, 2013);
- Звездица Спавалица (Дом културе Велење, 2018)[11];
- Можичек (Хиша културе Цеље, 2021).
Гостовања
[уреди | уреди извор]Као играч (осварена гостовања са Народним позориштем)
[уреди | уреди извор]- Чудесни Мандарин, Фестивал мандарина Будимпешта 27. март 2001. године;
- Евгеније Оњегин, Мишколц 2004. године;
- Одисеј, кореографа Ламброу Ламброса, Кипар, 2004. године;
- Ко то тамо пева, Фестивал Богота, Колумбија 2006. године[12];
- Ко то тамо пева, Торонто, Отава, Канада 2006. година;
- Краљица Марго, Богота, Колумбија 2008. година;
- Краљица Марго, Мексико, 2010. године;
- Краљица Марго, Шпанија, 2010. године;
- Ко то тамо пева, Александрија, Египат, 2010. година;
- Ко то тамо пева, Сарајево, Босна и Херцеговина 2013. година;
- Ко то тамо пева, Бања Лука, Босна и Херцеговина 2019. година;
- и др.
Као кореограф
[уреди | уреди извор]- Мy пхобиа - Птеронопхобиа, Лабан конзерваторијум Лондон, 2012. године;
- Гостовање балета Празник љубави у НР Кина Дакинг, Шангај и Урумчи 2012. године;
- Гостовање балета Празник љубави у НР Кина Јинан, Дизхоу, Шангај и Xузхоу 2014. године;
- Реминисценција, Фестивал Велење, 2015. године;
- Дон Ђовани, Народно позориште Сарајево, 2016. године;
- Сабалазан у долини Св. Флоријана, Босански културни центар 2017. године;
- Вива Ла Мама – оперне згоде и незгоде, Народно позориште Сарајево, 2017. године;
- Дон Ђовани, Плимптон Схаттуцк Блацк Боx театар Бостон, 2019. године[13];
- Хагар & Ишмаел, Плимптон Схаттуцк Блацк Боx театар Бостон, 2019 године:
- Семи и Реми, Плимптон Схаттуцк Блацк Боx театар Бостон, 2019.године;
Издаваштво
[уреди | уреди извор]Аутор је књига стихова „Празник срца“ (1999-2010), „У присуству шапата“ (2013)[14]. У сарадњи с Теодором Сујић превео и издао књигу „Моделирање балетских репертитора“ Тање Вујисик (2019). Главни и одговорни уредник публикације за уметничку игру Степарт (десет бројева годишње).
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Треће место Фестивал кореографских минијатура 1999. година;
- Награда Народног позоришта у Београду за специјални допринос 2002. година;
- Награда града Београда 2005. година;
- Похвала Фестивал кореографских минијатура 2006. година;
- Две колективне Награде Димитрије Парлић Ко то тамо пева и Шест плесова 2005. и 2010. године;
- Награда за за најбољу представу Празник љубави изведену у НР Кини у оквиру Кинеског међународног фестивала младих у Шангају 2012. година;
- Награде за животно дело Филип Вишњић 2014. година[15].
- Златне значке културно просветне заједнице Србије 2016. година[16];
- Награде Уједињених Нација - Музички Амбасадор 2019. година[17];
- Награда Стенwаy Халл у Њујорку 2019. година[18];
- Специјална награда Универсал Артист фестивала у Бостону 2019. година[19];
Педагогија
[уреди | уреди извор]- Оснивач је првог и јединог акредитованог Студијског програма за уметничку игру у Србији.
- Оснивач је Међународне платформе Балкан Данце Пројецт која окупља и умрежава уметнике на простору Балкана и бивше Југославије.
- Један је од оснивача Балетске школе у Грачаници (Косово и Метохија) и руководилац Међународног летњег кампа за уметничку игру у Врању[20][21].
- 2015. године изабран у звање ванредног професора за ужу научну област Драмске и аудиовизуелне уметности.
- Одлуком Скупштине града Београда јануара 2017. именован је за Уметничког директора БЕЛЕФ-а.
- У сарадњи Института за уметничку игру и Мадленаинум опере и театра орагнизатор РЕСЕО пролећне конференције под називом Опера, Мусиц, анд Данце Едуцатион Тхроугх тхе Ленс оф Хигхер Едуцатион, односно Оперско, музичко и плесно образовање кроз призму високошколског образовања у Београду 2017. године.
Именовања и функције ван сцене
[уреди | уреди извор]Оснивач и председник Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србија – ПУБС (2009 –); Члан жирија 5. Интернационалног Фестивала савременог плеса у Алжиру, (15. до 22. новембар 2013); на позив Европске мреже националних опера и балета из 27 земаља Европе РЕСЕО гост конференције у Лисабону (Португалија) 2015. године; на позив Европске мреже националних опера и балета из 27 земаља Европе РЕСЕО гост конференције у Кому (Италија) 2015. године; Члан стручног жирија 20. Фестивала кореографских минијатура 2016. године; Председник Комисије за избор пројеката у области савременог стваралаштва у 2017. години област уметничка игра - класичан балет, народна игра, савремена игра (Стваралаштво, продукција и интерпретација) 2017. година; на позив Министарства иностраних послова Израела и Зив Нево Кулмана, шефа културне дипломатије израелског Министарства иностраних послова, а на предлог Амбасаде Израела у Београда гост Израелског фестивала у Јерусалиму 2018. године; на предлог Амбасаде Израела у Србији гост 24. Интернатионал Еxпосуре у Тел Авиву 2018. година; на позив уметничког директора Ибрахимоф Илтера је представник Института за уметничку игру на овогодишњем V интернационалном плесном фестивалу Фалл фор Данце Нортх у Торонту (Канада).
По његовом пројекту Плесни театар Госпође снимљен је документарни филм ауторке Аните Панић под називом Госпође у најбољим годинама (2016)[22].
Од 2019. године на позицији в.д. директора Културног центра Београда[3].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Нови балети и лондонска прича”. Политика Онлине. Приступљено 2020-05-14.
- ^ „Александар Илић именован за Уметничког директора БЕЛЕФ-а”. ИУИ. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ а б „Александар Илић директор Културног центра Београда”. Блиц. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Александар Илић | Тринитy Лабан”. www.тринитyлабан.ац.ук. Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено 2020-05-14.
- ^ а б в Београду, ИТ Центар Народног позоришта у. „Александар Илић”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 12. 05. 2019. г. Приступљено 2020-05-14.
- ^ „УЗ ‘АЛИСУ У ЗЕМЉИ ЧУДА’: Говор тијела преточен у зачудну авантуру сна – Дневни лист”. www.дневни-лист.ба. Приступљено 2020-05-14.[мртва веза]
- ^ „Тријумф Риголета на сцени СНП-а”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2020-05-14.
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „У сусрет Светском дану игре”. Политика Онлине. Приступљено 2022-05-03.
- ^ „Плесни театар Госпође на Нушићијади”. Тацно.нет (на језику: хрватски). 2016-08-18. Приступљено 2020-05-14.
- ^ „Несвакидашњи перформанс у Галерији” (на језику: српски). Приступљено 2020-05-14.
- ^ „Институт за уметничку игру |” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 2020-05-14.
- ^ „И Богота запевала поред Мишка”. Вести онлине (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-14.
- ^ „АУТОРСКИ ДВОЈАЦ НИКОЛИЋ I ИЛИЋ У БОСТОНУ”. Тацно.нет (на језику: хрватски). 2019-07-20. Приступљено 2020-05-14.
- ^ Милошевић, Жикица. „Александар Саша Илић, баллет данцер, цхореограпхер анд поет: АЛЕКСАНДАР ИН WОНДЕРЛАНД – Дон’т мисс оут он yоур оwн лифе”. Дипломацy&Цоммерце. Приступљено 2020-05-14.
- ^ „ФИЛИП ВИШЊИЋ НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО”. Тацно.нет (на језику: хрватски). 2014-11-02. Приступљено 2020-05-14.
- ^ „Додела Златне значке Културно-просветне заједнице Србије проф. Александру Илићу”. Фим (на језику: енглески). 2016-05-18. Приступљено 2020-05-14.[мртва веза]
- ^ „Институт за уметничку игру |” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 2020-05-14.
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Томашевић и Занг у Бостону поделили награде”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-05-14.
- ^ „Велика част: Амбасадорима музике из Србије додељене награде у Уједињеним нацијама у Њујорку (ФОТО)”. Наши у свету (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 04. 2022. г. Приступљено 2020-05-14.
- ^ Блиц. „Отворена прва балетска школа на Косову”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-05-14.
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Савемене и класичне плесне кореографије на семинару у Врању”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-05-14.
- ^ „Премијера филма "Госпође у најбољим годинама"”. Б92.нет (на језику: српски). Приступљено 2020-05-14.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Александар Илић, Народно Позориште у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2019)
- Културни центар Београд Архивирано на сајту Wayback Machine (29. мај 2020)
- Институт за уметничку игру Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јун 2020)
- Факултет за инжењерски менаџмент, Проф. Александар Илић
- Уметнички директор БЕЛЕФ-а Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2020)
- Александар Илић, Тринитy Лабан Конзерваторијуму у Лондону Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јул 2016)
- Мадленианум, Празник Љубави
- ЦорД Магазине ПРОФИЛЕ