Алигатор (род)

Алигатори; Временски распон: Олигоцен-холоцен, 37–0 Ма ПреЄ Є О С D C П Т Ј К Пг Н
	Кинески алигатор
	Амерички алигатор (горе) и Кинески алигатор (доле)
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Рептилиа
Ред:	Цроцодилиа
Породица:	Аллигаторидае
Потпородица:	Аллигаторинае
Род:	Аллигатор; Daudin, 1809
Типска врста
	Alligator mississippiensis; Daudin, 1802 (оригинално Crocodylus)
Врсте
	†Alligator mcgrewi; †Alligator mefferdi; Alligator mississippiensis; †Alligator olseni; †Alligator prenasalis; Alligator sinensis;

Алигатор (лат. Alligator) је род крокодила из фамилије Alligatoridae. Две постојеће врсте су Амерички алигатор (A. mississippiensis) и Кинески алигатор (A. sinensis). Осим тога, познато је неколико изумрлих врста алигатора на основу фосилних остатака. Алигатори су се први пут појавили током олигоценске епохе пре око 37 милиона година.^[1]

Назив „алигатор” је вероватно англикована форма шп. el lagarto, шпанске речи са значењем „гуштер”, којом су рани шпански истраживачи и насељеници у Флориди називали алигаторе.^[2] Каснија енглеска спеловања имена су била allagarta и alagarto.^[3]

Алигатори живе у слатководним стаништима као што су баре, реке и мочваре. Иако имају тешко тело и спор метаболизам, алигатори могу постићи брзину од 30 мпх. Њихов плен су углавном мање животиње које убију и поједу једним угризом. Они могу убити и већи плен одвлачећи га под воду да се утопи. Плен који не могу прогутати одједном оставе да труне или га гризу док не откину комаде довољно мале за гутање одједном. Алигатори су солитарне (самотњачке) животиње, а највећи, мужјаци и женке, бране своју територију. Мањи алигатори имају већу толеренцију према другим јединкама, које су сличне величине.

Алигатори се паре сезонски, за време прољећа кад се вода угреје. Женка полаже јаја у гнездо које делује као инкубатор. Своја јаја ће штитити док се не излегу. Младе ће штитити годину дана, ако остану на том простору. Обе врсте су тамније по боји, готово црне (иако кинески алигатор има светлијих тонова). Код алигатора се могу видети само горње чељусти кад су уста затворена (код правих крокодила се виде сви зуби), мада многе деформације чељусти код животиња отежавају идентификацију.

Опис[уреди | уреди извор]

Просечни одрасли амерички алигатор је тежак 360 кг и дугачак 4 м, мада они понекад нарасту до 4,4 м и имају преко 450 кг.^[4] Највећи икад забележен алигатор, пронађен у Луизијани, био је дуг 5,84 м.^[5] Кинески алигатор је мањи, ретко премашује 2,1 м дужине, и тежи знатно мање, тако да мужјаци ретко имају више од 45 кг.

Одрасли алигатори су црни или тамно маслинасто-смеђи са белом доњом страном, док млади алигатори имају јарко контрасне беле или жуте белеге које се временом губе.^[6]

Просечни животни век алигатора није мерен.^[7] Године 1937, одрасли примерак је донет у Београдски зоолошки врт у Србију из Немачке. Он је данас старији од 80 година.^[8] Мада нема валидних података о његовом датуму рођења, овај алигатор, званично назван Муја, сматра се најстаријим алигатором који живи у заточеништву.^[9]

Еволуција[уреди | уреди извор]

Алигатори и кајмани су се поделили у Северној Америци током раног терцијара или касне креде (пре око 53 милиона до око 65 милиона година).^[10]^[11] Кинески алигатор се одвојио од америчког алигатора пре око 33 милиона година^[10] и вероватно потиче од лозе која је прешла Берингов копнени мост током неогена. Савремени амерички алигатор је добро представљен у фосилним записима плеистоцена.^[1] Пуни митохондријски геном алигатора је секвенциониран 1990-их.^[12] Потпуни геном, објављен 2014. године, сугерише да је алигатор еволуирао много спорије од сисара и птица.^[13]

Филогенија[уреди | уреди извор]

Род Аллигатор припада потпородици Аллигаторинае, која је сестрински таксон са Цаиманинае (кајманима). Заједно, ове две потфамилије чине породицу Аллигаторидае. Доњи кладограм приказује филогенију алигатора.^[14]^[15]

Аллигаторидае

Цаиманинае

Аллигаторинае

Цератосуцхус бурдосхи†

Хассиацосуцхус хаупти†

Навајосуцхус мооки†

Wаннаганосуцхус брацхyманус†

Арамбоургиа гаудрyи†

	Аллогнатхосуцхус полyодон†

	Аллогнатхосуцхус wартхени†

	Процаиманоидеа каyи†

Аллигатор

Аллигатор пренасалис†

Аллигатор мцгреwи†

Аллигатор олсени†

Аллигатор синенсис кинески алигатор

	Аллигатор тхомсони†

	Аллигатор мефферди†

	Аллигатор миссиссиппиенсис амерички алигатор

Постојеће врсте[уреди | уреди извор]

Слика	Научно име	Име	Дистрибуција
	Alligator mississippiensis	Амерички алигатор	Тексас до Северне Каролине, Сједињене Државе
	Alligator sinensis	Кинески алигатор	источна Кина.

Фосили[уреди | уреди извор]

Galerija slika[уреди | уреди извор]

Aligator u Nacionalnom parku Everglejds
Aligator u Zoološkom vrtu u Kanberi u Australiji
Aligator

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Brochu, C.A. (1999). „Phylogenetics, taxonomy, and historical biogeography of Alligatoroidea”. Memoir (Society of Vertebrate Paleontology). 6: 9—100. JSTOR 3889340. doi:10.2307/3889340.
^ American Heritage Dictionaries (2007). Spanish Word Histories and Mysteries: English Words That Come From Spanish. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 13–15. ISBN 9780618910540.
^ Morgan, G. S., Richard, F., & Crombie, R. I. (1993). The Cuban crocodile, Crocodylus rhombifer, from late quaternary fossil deposits on Grand Cayman. Caribbean Journal of Science, 29(3-4), 153-164. „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 3. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2014.
^ „American Alligator and our National Parks”. eparks.org. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
^ „Alligator mississippiensis”. alligatorfur.com. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.
^ „Crocodilian Species – American Alligator (Alligator mississippiensis)”. crocodilian.com. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 23. 08. 2019.
^ Kaku, Michio (mart 2011). Physics of the Future: How Science Will Shape Human Destiny And Our Daily Lives by the Year 2100. Doubleday. стр. 150, 151. ISBN 978-0-385-53080-4.
^ „Oldest alligator in the world”. b92.net. 07. 09. 2011. Приступљено 8. 2. 2012.
^ „The oldest alligator living in captivity”. shekoos.wordpress.com. 22. 2. 2012. Приступљено 7. 8. 2013.
^ ^а ^б Pan, T.; Miao, J.-S.; Zhang, H.-B.; Yan, P.; Lee, P.-S.; Jiang, X.-Y.; Ouyang, J.-H.; Deng, Y.-P.; Zhang, B.-W.; Wu, X.-B. (2020). „Near-complete phylogeny of extant Crocodylia (Reptilia) using mitogenome-based data”. Zoological Journal of the Linnean Society. 191 (4): 1075—1089. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa074.
^ Oaks, J.R. (2011). „A time-calibrated species tree of Crocodylia reveals a recent radiation of the true crocodiles”. Evolution. 65 (11): 3285—3297. PMID 22023592. S2CID 7254442. doi:10.1111/j.1558-5646.2011.01373.x .
^ Janke, A.; Arnason, U. (1997). „The complete mitochondrial genome of Alligator mississippiensis and the separation between recent archosauria (birds and crocodiles)”. Molecular Biology and Evolution. 14 (12): 1266—72. PMID 9402737. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a025736 .
^ Green RE, Braun EL, Armstrong J, Earl D, Nguyen N, Hickey G, Vandewege MW, St John JA, Capella-Gutiérrez S, Castoe TA, Kern C, Fujita MK, Opazo JC, Jurka J, Kojima KK, Caballero J, Hubley RM, Smit AF, Platt RN, Lavoie CA, Ramakodi MP, Finger JW, Suh A, Isberg SR, Miles L, Chong AY, Jaratlerdsiri W, Gongora J, Moran C, Iriarte A, McCormack J, Burgess SC, Edwards SV, Lyons E, Williams C, Breen M, Howard JT, Gresham CR, Peterson DG, Schmitz J, Pollock DD, Haussler D, Triplett EW, Zhang G, Irie N, Jarvis ED, Brochu CA, Schmidt CJ, McCarthy FM, Faircloth BC, Hoffmann FG, Glenn TC, Gabaldón T, Paten B, Ray DA (2014). „Three crocodilian genomes reveal ancestral patterns of evolution among archosaurs”. Science. 346 (6215): 1254449. PMC 4386873 . PMID 25504731. doi:10.1126/science.1254449.
^ Hastings, A. K.; Bloch, J. I.; Jaramillo, C. A.; Rincon, A. F.; MacFadden, B. J. (2013). „Systematics and biogeography of crocodylians from the Miocene of Panama”. Journal of Vertebrate Paleontology. 33 (2): 239. S2CID 83972694. doi:10.1080/02724634.2012.713814 .
^ Brochu, C. A. (2011). „Phylogenetic relationships of Necrosuchus ionensis Simpson, 1937 and the early history of caimanines”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163: S228—S256. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00716.x .

Literatura[уреди | уреди извор]

The Culinary Herpetologist. p. 132.
Leak, Fred W. (1987). A Further Analysis of Florida Alligator Meat as a Wholesome Food Product. Florida Department of Agriculture and Consumer Services, Division of Marketing.
Thorbjarnarson, J.; Wang, X.; Schaller, G.B. (2010). The Chinese Alligator: Ecology, Behavior, Conservation, and Culture. Johns Hopkins University Press. стр. 153. ISBN 978-0-8018-9348-3. Приступљено 17. 10. 2019.
Deutsch, J. (2018). We Eat What? A Cultural Encyclopedia of Unusual Foods in the United States. ABC-CLIO. стр. 3—4. ISBN 978-1-4408-4112-5. Приступљено 17. 10. 2019.
„Alligator Leather”. Conservation and Arts Materials Encyclopedia Online. Museum of Fine Arts, Boston. Приступљено 13. 6. 2019.
„Early Wild Harvest History”. Louisiana Alligators. Louisiana Alligators. Архивирано из оригинала 26. 02. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2019.
Abram, Mendal. „The History of Alligator Skin Tanning”. Louisiana Alligators. Louisiana Alligators. Приступљено 16. 6. 2019.
Andrew, Tarantola (5. 6. 2014). „Giz Explains: How Leather Is Slowly Killing The People And Places That Make It”. Gizmodo. Gizmodo. Приступљено 16. 6. 2019.
Daphny, Raes. „Vegetable-Tanned Vs. Chrome-Tanned Leather”. Daphny Raes. Daphny Raes. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 16. 6. 2019.
„Major step forward for environmentally friendly leather tanning”. CORDIS EU Research Results. European Commission. Приступљено 16. 6. 2019.
Sumita, Dixit; Premendra, D. Dwivedi; Mukul, Das; Ashish, Yadav (16. 10. 2014). „Toxic hazards of leather industry and technologies to combat threat: a review”. Journal of Cleaner Production. 87: 40. Приступљено 16. 6. 2019.
Ward, Alexander (13. 2. 2018). „What is Anthrax, how dangerous is it and why is the US so concerned about sending out samples?”. Independent. Independent. Архивирано из оригинала 2015-05-30. г. Приступљено 16. 6. 2019.
Maurice, John. „Tannery pollution threatens health of half-million Bangladesh residents”. Sci Flo Public Health. Bulletin of the World Health Organisation. Приступљено 16. 6. 2019.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Crocodilian Online Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2011)
Photo exhibit on alligators in Florida; made available by the State Archives of Florida
Interview Seminole alligator wrestler; made available for public use by the State Archives of Florida

[BCA99-1] а ^б Brochu, C.A. (1999). „Phylogenetics, taxonomy, and historical biogeography of Alligatoroidea”. Memoir (Society of Vertebrate Paleontology). 6: 9—100. JSTOR 3889340. doi:10.2307/3889340.

[histories-2] American Heritage Dictionaries (2007). Spanish Word Histories and Mysteries: English Words That Come From Spanish. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 13–15. ISBN 9780618910540.

[3] Morgan, G. S., Richard, F., & Crombie, R. I. (1993). The Cuban crocodile, Crocodylus rhombifer, from late quaternary fossil deposits on Grand Cayman. Caribbean Journal of Science, 29(3-4), 153-164. „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 3. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2014.

[4] „American Alligator and our National Parks”. eparks.org. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.

[5] „Alligator mississippiensis”. alligatorfur.com. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2016.

[6] „Crocodilian Species – American Alligator (Alligator mississippiensis)”. crocodilian.com. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 23. 08. 2019.

[7] Kaku, Michio (mart 2011). Physics of the Future: How Science Will Shape Human Destiny And Our Daily Lives by the Year 2100. Doubleday. стр. 150, 151. ISBN 978-0-385-53080-4.

[8] „Oldest alligator in the world”. b92.net. 07. 09. 2011. Приступљено 8. 2. 2012.

[9] „The oldest alligator living in captivity”. shekoos.wordpress.com. 22. 2. 2012. Приступљено 7. 8. 2013.

[Pan2020-10] а ^б Pan, T.; Miao, J.-S.; Zhang, H.-B.; Yan, P.; Lee, P.-S.; Jiang, X.-Y.; Ouyang, J.-H.; Deng, Y.-P.; Zhang, B.-W.; Wu, X.-B. (2020). „Near-complete phylogeny of extant Crocodylia (Reptilia) using mitogenome-based data”. Zoological Journal of the Linnean Society. 191 (4): 1075—1089. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa074.

[Oaks2011-11] Oaks, J.R. (2011). „A time-calibrated species tree of Crocodylia reveals a recent radiation of the true crocodiles”. Evolution. 65 (11): 3285—3297. PMID 22023592. S2CID 7254442. doi:10.1111/j.1558-5646.2011.01373.x .

[12] Janke, A.; Arnason, U. (1997). „The complete mitochondrial genome of Alligator mississippiensis and the separation between recent archosauria (birds and crocodiles)”. Molecular Biology and Evolution. 14 (12): 1266—72. PMID 9402737. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a025736 .

[13] Green RE, Braun EL, Armstrong J, Earl D, Nguyen N, Hickey G, Vandewege MW, St John JA, Capella-Gutiérrez S, Castoe TA, Kern C, Fujita MK, Opazo JC, Jurka J, Kojima KK, Caballero J, Hubley RM, Smit AF, Platt RN, Lavoie CA, Ramakodi MP, Finger JW, Suh A, Isberg SR, Miles L, Chong AY, Jaratlerdsiri W, Gongora J, Moran C, Iriarte A, McCormack J, Burgess SC, Edwards SV, Lyons E, Williams C, Breen M, Howard JT, Gresham CR, Peterson DG, Schmitz J, Pollock DD, Haussler D, Triplett EW, Zhang G, Irie N, Jarvis ED, Brochu CA, Schmidt CJ, McCarthy FM, Faircloth BC, Hoffmann FG, Glenn TC, Gabaldón T, Paten B, Ray DA (2014). „Three crocodilian genomes reveal ancestral patterns of evolution among archosaurs”. Science. 346 (6215): 1254449. PMC 4386873 . PMID 25504731. doi:10.1126/science.1254449.

[PanamaCrocs-14] Hastings, A. K.; Bloch, J. I.; Jaramillo, C. A.; Rincon, A. F.; MacFadden, B. J. (2013). „Systematics and biogeography of crocodylians from the Miocene of Panama”. Journal of Vertebrate Paleontology. 33 (2): 239. S2CID 83972694. doi:10.1080/02724634.2012.713814 .

[NecrosuchusRev-15] Brochu, C. A. (2011). „Phylogenetic relationships of Necrosuchus ionensis Simpson, 1937 and the early history of caimanines”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163: S228—S256. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00716.x .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

Нормативна контрола
Међународне	FAST
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика NARA