Пређи на садржај

Аљаска (полуострво)

С Википедије, слободне енциклопедије
Аљаско полуострво
Северна Америка

Аљаска је полуострво[1] које припада Северној Америци. Полуострво Аљаска се простире око 800 км (497 ми) на југозападу од копна Аљаске и завршава се на Алеутским острвима. Полуострво одваја Тихи океан од Бристолског залива, рукавца Беринговог мора. Осим Аљаског полуострва већа полуострва Северне Америке су: полуострво Лабрадор, полуострво Флорида и полуострво Калифорнија.

Многи људи повезују Аљаско полуострво са државом Алјаском, иако то није тачно. У близини острва је велико риболовно подручје Тихог океана. Аљаско полуострво је слабо насељено због врло сурових климатских услова субполарне климе.[2]

У литератури (посебно руској) термин „Полуострво Аљаска“ је коришћен за означавање читавог северозападног испупчења Северноамеричког континента, или свега оног што је садашња држава Аљаска, искључујући њену превлаку и острва. Округ Лејк енд Пенинсула, добио је име по полуострву.

Географија

[уреди | уреди извор]
Вулкани на полуострву Аљаска
Вулкан Пеулик и ливада памучне траве
Пролећни планинар у близини вулкана Чигинагак у мају 2007.
Вулкан Пеулик и Укинрек Марс
Клисура у Долини десет хиљада димова

Алеутски ланац је веома активан вулкански планински ланац који се протеже дуж целе дужине полуострва. Унутар њега се налазе уточишта дивљих животиња, укључујући национални парк и резерват Катмај, национални споменик и резерват Ањакчак и национално уточиште за дивље животиње Бечароф, национално уточиште за дивље животиње полуострва Аљаске и национално уточиште дивљих животиња Изембек. Најактивнији вулкан дуж вулканског планинског ланца је вулкан Павлоф који је виши од 2.515 метара (8.251 стопа).

Јужна страна полуострва Аљаска је смежурана и планинска, настала тектонском активношћу Севернопацифичке плоче која се спушта испод западног дела Северноамеричке плоче; северна страна је углавном равна и мочварна, резултат миленијумске ерозије и опште сеизмичке стабилности. Северна и јужна обала су такође прилично различите. Северна обалска страна залива Бристол је углавном замућена и блатњава, доживљава екстремне плиме и релативно је плитка; пацифичка страна, која је такође позната као „ватрени прстен“,[3] има релативно малу активност плиме и осеке, а вода је дубока и бистра.

Администрација

[уреди | уреди извор]

Цело полуострво је организовано као део четири округа; округ Источни Алеути, округ Бристолски залив, округ Кодијак острва Кодиак и округ Језеро анд полуострво. Округ Језеро и полуострво обухвата већину територије полуострва.

Клима

[уреди | уреди извор]

Просечна годишња количина падавина креће се од 24—65 ин (610—1.650 мм). Приобална подручја су подложна интензивним олујама, ветру и киши. Зимске температуре су у просеку између −11—1 °Ц (12—34 °Ф), а лети између 6—15 °Ц (43—59 °Ф). Мразеви се могу јавити сваког дана у години на вишим надморским висинама.[4][5] Клима се може упоредити са оном у деловима Шкотске, Алеутских острва, Исланда и Огњене земље.

Порт Хајден, Аљаска
Климатограм
Ј
Ф
M
А
M
Ј
Ј
А
С
О
Н
D
 
 
22
 
 
−2
−9
 
 
13
 
 
−2
−9
 
 
23
 
 
0
−7
 
 
19
 
 
3
−3
 
 
21
 
 
8
2
 
 
28
 
 
12
5
 
 
41
 
 
14
8
 
 
50
 
 
15
9
 
 
52
 
 
12
6
 
 
56
 
 
6
0
 
 
36
 
 
2
−4
 
 
26
 
 
−1
−8
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm
Чигник, Аљаска
Климатограм
Ј
Ф
M
А
M
Ј
Ј
А
С
О
Н
D
 
 
149
 
 
−1
−7
 
 
193
 
 
0
−6
 
 
175
 
 
2
−5
 
 
124
 
 
4
−2
 
 
171
 
 
8
2
 
 
153
 
 
13
5
 
 
109
 
 
16
8
 
 
129
 
 
16
8
 
 
247
 
 
13
5
 
 
224
 
 
7
1
 
 
256
 
 
4
−2
 
 
183
 
 
1
−5
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]
Вилоу Птармиган

Полуострво Аљаска је дом неких од највећих природних неузнемираваних популација дивљих животиња у Сједињеним Државама. Поред чувених популација мрких медведа на Аљасци у областима Макнил и Катмај, велика стада карибуа, лосова, чопори вукова, јата водених птица и врбових патки насељавају ову област. Медведи на полуострву и Бристолском заливу су толико бројни, јер се хране на највећим светским стазама лососа (Oncorhynchus nerka), који се овде углавном јављају зато што су многа велика језера на полуострву важан елемент у њиховом животном циклусу. Ови лососи, након што се врате са свог кратког времена на мору, пливају у језера и њихове потоке који доприносе мресту. Њихови потомци презимљују у дубоким и храном богатим дубинама ових језера све до њихове миграције у море за једну или две године.

Северна крзнена фока

Изузетно велике колоније морских птица постоје дуж обале.[5] Поред тога, постоје велике популације морских сисара у северном Тихом океану између полуострва Аљаска и Камчатке. Ово укључује лучке фоке, прстенасте фоке, северне крзнене фоке, китове, морске плискавице, морске видре и морске лавове.[6]

Кршевита јужна половина полуострва, као и архипелаг Кодијак који се налази на јужној обали полуострва, дом је знатног броја медведа, чине екорегију планинске тајге полуострва Аљаске и садржи низ заштићених подручја као што је национални парк Катмај. Вегетација на полуострву се углавном састоји од шибља, травнатих ливада или влажне тундре.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Такође погледајте: Лејк енд Пенинсула (Аљаска)

Поред заједница на обали (види: Бристолски залив), полуострво Аљаска такође је дом неколико познатих села: Колд Беј, Кинг Коув, Перивил, Чигник, језеро Чигник, лагуна Чигник и Порт Молер. Свака од њих је првенствено насељена урођеницима Аљаске и свака, такође, углавном зависи од рибарске индустрије за живот. Овде треба укључити и село Санд Појнт, упркос његовој локацији на острву Попоф, острву које је део Шумагинских острва, недалеко од јужне обале полуострва.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Аласка Пенинсула. Енцyцлопедиа Британница. 
  2. ^ Фс.фед.ус, еколошки региони САД
  3. ^ „Аласка Пенинсула Трек - Суммер 2001”. www.актреккинг.цом. Приступљено 2020-10-13. 
  4. ^ „Цхаптер 7-Ецологицал Субрегионс оф тхе Унитед Статес”. Фс.фед.ус. Приступљено 2013-06-18. 
  5. ^ а б „Енцyцлопедиа оф Еартх”. Еоеартх.орг. Приступљено 2013-06-18. 
  6. ^ Гиллиспие, Тхомас Е (15. 6. 2018). „Ан Овервиеw оф Аласкан'с Прехисториц Цултурес” (ПДФ): 61. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Аљаска на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aljaska_(poluostrvo)&oldid=28059108”