Америчка високожбунаста боровница
Америчка високожбунаста боровница потиче из САД. У дивљем стању се простире у источном делу САД-а (од Флориде на југу до Мичигена на северу). Достиже висину од 3 -4,5 м, а најбоље успева на влажним стаништима и већој надморској висини. Због специфичности кореновог система, веома је осетљива на сушу. Боровница је по много чему специфична биљка. Припада групи јагодастих воћака и веома је значајна и корисна са аспекта хранљивости и лековитих својстава плода. Врло мало је искоришћена у односу на могућности које пружа. Боровница је дуговечна биљка и њена експлоатација траје од 20 па до 50 год и више.
Америчка високожбунаста боровница је јагодаста воћка, чија производња се сматра врло рентабилном захваљујући превасходно њеним билошко-произовдним карактеристикама. Њен плод садржи доста лековитих материја и највећи је природни антиоксиданс. Самим тим једна је од најздравијих воћака за свежу конзумацију. Сматра се и лековитом биљком, доказано је да конзумација боровнице успорава процес старења, јача имунски систем, спречава инфаркт и мождане ударе, помаже у превенцији кардиоваскуларних болести и нарочито побољшава вид и многих других. Предности гајења ове биљке су што сазревање плодова почиње рано (у јуну) када се јавља дефицит плодова на европском тржишту. Рано ступа на род, већ у другој години засада. Пуна родност је после пете године, када се може очекивати принос од 5 и више килограма по биљци.
Станиште и распрострањеност
[уреди | уреди извор]
Гајена високожбунаста боровница (Vaccinium corymbosum L.) или популарно названа “америчка боровница" је врло мало заступљена у Србији, испод 10 хектара. Њена производња у свету последњих година премашује 200.000 тона и има тенденцију повећања. Највећи произвођачи су САД и Канада са око 140.000 т, затим Пољска, Немачка, Холандија, Скандинавске земље, Румунија и др. У свету високожбунасту боровницу производе још Нови Зеланд, Аустралија, Јапан, Чиле (где површине нагло расту), а следе и Аргентина и Уругвај.[1] Према подацима о убрзаном ширењу америцке боровнице у свету прети опасност од хиперпродукције што це неминовно довести до пада цена на светском тржишту. Шумска боровница (Vaccinium myrtillus L .) је распрострањена у свету, а и код нас на планинским пропланцима и висовима Копаоника, Голије, Јавора, Медведника, Власине и др. од 800 па до 1300 м надморске висине. Укупно се откупи више десетина тона годишње, а велики део убране боровнице се користи у домаћинствима тако да се не може утврдити тачна производња.
Сорте боровнице
[уреди | уреди извор]Сортимент боровнице није тако бројан као код осталих врста јагодастих воћака. До сад је произведено око 200 сорти, које се са различитим успехом гаје у различитим земљама. I ако се последњих година повећава интересовање за гајењем боровнице у Србији, још увек нису прецизно дефинисане сорте које најбоље успевају на нашим подручјима.[2]
| Неке сорте боровнице |
|---|
| Дјук (Дуке) |
| Патриот (патриот) |
| Нуи (Нуи) |
| Блукроп (Блуецроп) |
| Либерти (Либертy) |
| Чентиклир (Цхантицлеер) |
| Хјурон (Хурон) |
| Дрејпер (Драпер) |
| Аурора (Аурора) |
| Блуголд (Блуеголд) |
| Бригита (Бригитта) |
Сорте најчешче гајене у Србији
[уреди | уреди извор]Дуке је једна од најчешће гајених сорти на нашем подручју. Произведена је 1986. године у САД, укрштањем сорти: Иванхое x Еарлyблуе.Сазрева рно, у првој декади јуна. Жбун достиже висину од 1.3-1.8м, умерено је бујан усправног раста са гранама које се под теретом рода савијају ка земљи. Врло родна сорта са принсом по жбуну у пуном роду око 6кг. Бобице су средње крупне до крупне, светлоплаве, слатко-накиселог укуса. Јако отпорна сорта на болести и зиму. Погодна је за механизовану бербу.
Блуецроп је једна од старијих сорти, у производњи је од 1952. године и представља најраширенију сорту у свету због изражене адаптивностина разлчите педоклиматске услове. Сазрева средње рано (крајем друге декаде јуна). Жбун је бујан, усправн и виталан, отпоран на мразеве и болести. Има јако висок потенцијанл родности, од 4 до 6+ кг по биљци, али у поређењу са сортом Дјук, ипак је на нижој лествици. Бобице су крупне, лоптастоколачасте светло плаве боје и јако чврсте. Месо је накисело, ароматино, врло пријатног укуса. Погодна је за механизовану бербу.
Драпер је једна од млађих сорти, створена 2004. године на Универзитету у Мичигену. Сазрева неколико дана после сорте Блуецроп (половином јуна) и одликује се концентрисаним зрењем. Снажног и високог раста, а средња до високе продуктивности. Плодови су крупни и униформни врло слатког укуса са ниским садржајем киселина. Толерантна на болести. Има добру транспортабилност и погодна је за складиштење.
Хурон је новија сорта у свету, исто произведена на Универзитету и Мичигену. Средње рано зрење (6 дана после сорте Дуке). Јако продуктивна сорта, али у појединим огледима је показала нижу родност од сорте Драпер. Жбун је бујан, исправан и јако разгранат бројним изданцима. Берба је олакшана мало код ове сорте, јер има добру изложеност плодова на жбуну. Бобица је средње крупна, љубичасто-плаве боје и изузетне чврстоће. У пуној зрелости поседује јако сладак укус, због чега је погоднији за касну бербу. Одличне складишне способности, има могућност складиштења неколико недеља дуже од сорте Дуке.
Значај плода боровнице:
[уреди | уреди извор]Плод боровнице је веома цењено и укусно воће. Има висок садржај шећера (просечно 6,5 до 8% и више), укупних киселина (1-3%), затим протеина (1,1%), целулозе (1,5 - 2%), пектина (1,8%), антоцијанина, минералних соли, витамина и др. Енергетска вредност боровнице је ниска свега 60Кцал у 100г плода тако даје врло корисна у дијетама против гојазности.Користи се углавном свеж, што је и најкорисније, замрзнут или у облику неких прерађевина као што су мармеладе, воћни јогурти, сокови, желеа, слатка, компоти и др. У фармацеутској индустрији користе се специфицне терапеутске особине једињења присутних у боровници (инаце ретка у другим биљним есенцијама), највише у прављању препарата за превенцију и лечење болести очију. Антоцијани из плода боровнице делују као изразити антиоксиданси у борби против слободних радикала испрецавању настанак разних болести па и канцера код човека.
Услови успевања
[уреди | уреди извор]Гајена боровница има широк ареал успевања и својеврсне захтеве у погледу климатских и земљишних услова. Од климатских чинилаца за гајење боровнице највеци знацај имају топлота, вода и влажност ваздуха и светлост. Гајеним сортама боровнице највише одговарају умерено топла и умерено влажна подруцја, са вегетационим периодом дужим од 160 дана. Близина водених повшина, такоде повољно делују на раст и развитак ове воћне врсте.
Положај
[уреди | уреди извор]Боровница успева на надморској висини измеду 300 и 800м, а у јужнијим локалитетима и до 1000м. лзнад ових висина плодови високожбунасте боровнице појединих година не могу да одрже и накупе довољно шећера па је тамо гајење ризично и у том слуцају искључиво треба бирати раностасне сорте. У топлијим и ниским пределима високожбунаста боровница не накупи довољно ниских температура које су потребне за редовну родност. Најбољи положаји су севени и северозападни (осојни), јер боље задржавају влагу. Јужне експозиције треба избегавати посебно на мањим надморским висинама због јаког загревања земљишта и губљења влаге. Нагиб терена треба да је од 30 до 50.
Земљиште
[уреди | уреди извор]Оптималан садржај хумуса у земљишту за гајење боровнице је 7 до 10%. Лака, структума, добро дренирана и добро аерирана кисела земљишта богата хумусом одговарају боровници. То су пре свега шумска земљишта богата остацима насталих распадањем шумских састојина, гајњаце, делувијална земљишта са пуно хумуса у подножју планинских висова, вишегодишњи пашњаци и сл. Дубина земљишта треба да је од 30 до 50 цм, а што је дубљи слој богат са хумусом то је успех у гајењу боровнице бољи. Ниво подземне стајаће воде треба да је на 50 цм од површине како не би угрожавао њен опстанак. Земљиште мора бити сталне умерене влажности, а недостатак влаге надомешцује се уградњом система за наводњавање. Посебну пажњу треба обратити наприсуство трулежница корена вишегодишњих култура које могу изузетно штетно деловати на симбиотску микоризу корена боровнице.
Познато је да боровници одговарају лака растресита, оцедита и добро аерирана кисела земљишта са пХ 4,2-4,8. Најбољи терену су брдско планински делови које су покривале четинарске шуме. Погодна земљишта су гајњаче, песковите иловаче, делувијална земљишта са доста хумуса у подножју планинских висова, вишегодишњи пашњаци и сл. Оптималан садржај хумуса у земљишту је од 7 до 10%. Кориговање киселисти земљишта се ради када је пХ вреност већа од 5,6 и то додавањем елементарног сумпора. Тај процес се назива ацидификација.
У Србији готово и не постоје погодна земљишта за гајење боровнице у погледу њихових физичких и хемијских особина, изузијамући пределе на већим надморским висинама где нема путева ни расположиве радне снаге. Најчешћи недостаци земљишту су хумус, али и фосфор и калијум.
Топлота
[уреди | уреди извор]Рани јесењи мразеви, при температури од -120Ц, могу нанети штете недозрелим изданцима и цветним пупољцима. Позни пролећни мразеви по правилу не представљају већу опасност због тога што боровница релативно касније цвета. Температуре утичу и на нормално сазревање плодова. У зависности од сорте и температуре, боровница сазрева од 50 до 90 дана после цветања. Ниже температуре и недовољна сума топлоте утицу да плодови неравномерно сазревају или да уопсте не сазре. Високе летње температуре штетно утичу на жбун боровнице. Плодови брже дозревају, ситни су и неквалитетни а на 35 до 400Ц долази до сушења жбуна јер корен, без коренових длачица, не може довољно да усвоји воде колико се изгуби транспирацијом.
Вода и влажност
[уреди | уреди извор]За успешно гајење боровнице потребно је од 900 до 1400 мм воденог талога годишње од тога преко 1000 мм равномерно распоредјених у периоду вегетације а релативна влажност ваздуха изнад 80%. Критични период и за влагу код боровнице су у фенофази цветања (мај), раста и зрења плодова (јун, јул, на вишим теренима и август) и образовања родног потенцијала за наредну годину (август). Интензивна и високопродуктивна производња боровнице могућа је једино у крајевима са преко 800 мм воденог талога годишње, с тим да је више од 50% правилно распоредјено у току вегетационог периода. Уколико су недељне колицине падавина у току вегетације мање од 20 до 50 мм неопходно је извршити наводњавање системом "кап по кап", вештачком кишом или воденим колима. Услед суше младари постају слаби, слабије је заметање плодова, а лишће превремено отпада. У екстремним случајевима долази до сушења младара, па цак и читаве биљке. До ове појаве релативно често долази због специфичности градје кореновог система боровнице, који је веома плитак.
Садња боровнице
[уреди | уреди извор]
Постоји доста различитих начина садње боровнице, све зависи од подручја, климе, земљишта, расположиве механизације и радне снаге, финансијске могућности и друго. Нај познатији начини садње у свету су:
Садња на банак (гредице)
[уреди | уреди извор]Садња на банак се најчешће користи у Холандији. Један је од најбољих начина садње ако су одговарајуће особине земљишта. Овај начин садње је нешто компликованији од осталих. Припрема се тако што се по већ обележеним редовима посипа супстрат (кисли тресет гранулације 20-40) у количини од 300м² по ха, па се уз помоћ прикључне машине направи банак (гредица) облика ромба висине 50цм, доње ширине до 80цм, и горње ширине 40-50цм. Тиме смо добили банак који је сачињен 70% од тресета и 30% земљишта, што је идеално за гајење боровнице. Овај тип сање се одликује тиме што су саднице издигнуте од земље, што значи да су добро дрениране, корен има идеалне услове раста у гредици јер је растресита и не долази до замрзавања корена.
Садња у јамиће
[уреди | уреди извор]Садња у јамиће је најрационалнији начин садње. Једноставан је и брз. На парцели која је уредно сређена за садњу се ископају јамићи димензије 50x50цм или 50x40цм и 40цм дубине. Оне се пуне мешавином труле борове пиљевине и тресета. Тиме се добија идеална комбинација супстрата и идеално станиште за гајење боровнице.
Хидропоника
[уреди | уреди извор]Хидропоника је релативно нов начин садње. Потиче из Пољске и Холандије и одликује се тиме што се сади у чисте супстрате без земљишта, већ у саксије или кесе. Те саксије предтављају станиште за биљку идућих 20 година. Овај тип садње се ради тако што се саксије или кесе запремине 25л напуне супстратом одговарајућим за боровницу и стави се у претходно ископан ров или банак ради загртања земљиштем. Битно је да саксије или кесе буду пробушене на дну због дренаже.
Одржавање засада
[уреди | уреди извор]Одржавање засада захтева константно присуство и праћење раста биљака. Обавезан је систем за наводњавање, јер је познато да боровница захтева велике количине воде у шушним периодима, уз то пожељан је и систем за фертигацију уз помоћ којег ђубримо биљке по већ направљеном плану. Као и за ђубрење потребан је план заштите биљака од разних штеточина и болести. Са успешним системом за наводњавање помоћу кога добијамо потребну количину воде и ђубрива дневно, и успешним планом заштите намењеним за ову културу, не би требало да буде никакви проблема у одржавању засада.
Трендови боровнице
[уреди | уреди извор]Статистичким подаци привредне коморе САД показују да је конзумација свеже боровнице по глави становника у САД-у преко 3кг, док је у европи свега 30г. Овај податак сам по себи показује да је производња боровнице у Европи на успону и да постоји велика потражња свеже боровнице на тржишту.
