Андаутонија
![]() |
Andautonia | |
---|---|
![]() Остаци насеља | |
Место | Шћитарјево ![]() |
Саграђен | 1. век - 4. век |
Тип структуре | насеље |
Andautonia je starorimsko naselje i municipij na mestu današnjeg sela Šćitarjeva u blizini Velike Gorice.
Na mestu Andautonije se prije rimskog nalazilo ilirsko naselje. Andautonia se nalazila na desnoj obali reke Save na mjestu gdje je rimska cesta Siscia — Petovio prelazila reku. Arheološkim iskapanjima otkriveni su bedemi, nekropole, termalni komples s vodovodom, kanalizacijom i sistemom za zagrejavanje prostorija, tragovi luke i predmeti iz svakodnevnog života stanovnika. Andautonia propada i gubi na značenju u razdoblju od 4. do 7. veka za vreme velike seobe naroda.
Istorija grada[уреди | уреди извор]
Severno od Save (lat. Savus flumen) Римљани су основали панонске провинције горњу Панонију или Панонију Супериор (лат. Pannonia Superior) и доњу или Панонију Инфериор (лат. Pannonia Inferior), које су се простирале до обале реке Дунав (лат. Danubius flumen) на североистоку, на југозападу је граница била Италија, а на југу провинција Далмација. Андаутонија се налазила у делу горње Паноније (Супериор), на подручју које је насељавало племе Андаутонаца. Град је саграђен у 1. веку, око 12 км од десне обале Саве, на путу из Аквилеје према Сирмијуму. Град постаје муниципијум 70. године, током владавине Флавијеваца. А вероватно је напуштен у 4. веку.
Град се помиње у античким изворима, код Птолемеја и у античким итинерарима (лат. Itinerarium Antonini Augusti).
Археолошка истраживања[уреди | уреди извор]
Град је открио Матија Петар Катанчић у 18. веку, посматрајући видљиве остатке римског града утврдио је да се ради о Андаутонији. Прва ископавања започео је Бојничић 1882. и 1883. на подручју Градишћа. Истраживање града почиње проналаском Максиминовог миљоказа 1934. године. Археолошки музеј у Загребу започиње систематска ископавања 1969. године. Од 1981. године ископавања се врше у дворишту жупанијског уреда, а од 1984. паралелно се врше и конзерваторски радови.
Археолошки парк који се може видети садржи улицу, римске терме, две зграде и некрополу.
Литература[уреди | уреди извор]
- Dorica Nemeth — Enrlich, (1988) Хроника ископавања, Шчитарјево истраживања и заштитни радови 1984—1988, ВАМЗ, 3.с., XXI
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
![]() | Ovaj članak vezan za Hrvatsku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |