Анкетирање (у информатици)
Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
Анкетирање, или испитна операција, у информатици односи се на активно узорковање статуса екстерног уређаја преко клијентског програма. Анкетирање се најчешће користи у терминима улаз/излаз.
Опис
[уреди | уреди извор]"Анкетирање" је процес у коме компјутер или контролни уређај чека на екстерни уређај да провери своју спремност или статус, често са хардвером ниског нивоа. На пример, када је штампач прикључен преко паралелног порта, компјутер чека док штампач не добије следећи карактер. Ови процеси могу трајати око минут по бајту.
Анкетирање се понекад користи као синоним за заузет-чекај анкетирање. У овој ситуацији, кад је потребна улазно-излазна операција, компјутер проверава статус уређаја све док није спреман и када јесте приступа му се. Анкетирање се такође односи на ситуацију у којој компјутер непрестано проверава да ли је уређај спреман и ако није, он наставља да обавља друге задатке.
Анкетирање је често у вези са хардвером ниског нивоа. На пример, "анкетирање" паралелног порта штампача да би се извршила провера да ли је спреман за следећи карактер, укључује само узорковање једног бита бајта. Тај бит показује, у тренутку читања, да ли је проводник у каблу на ниском или високом напону. Улазно-излазна инструкција која чита тај бајт директно шаље напон осам каблова на осам кола да направи један бајт процесорског регистра.
Мана анкетирања је та што уколико постоји много уређаја за анкетирање, време потребно да би се они анкетирали може да превазиђе време које постоји за сервисирање улазно-излазних уређај.
Алгоритам
[уреди | уреди извор]Анкетирање се може описати на следећи начин:
- Хост константно чита бусy-бит контролора све док он не постане слободан.
- Кад је слободан, хост уписује у командни регистар и уписује бајт у дата-оут регистар.
- Хост поставља цомманд-реадy бит (поставља га на вредност 1).
- Када контролор детектује да је цомманд-реадy бит постављен на 1, он поставља бусy-бит.
- Контролор чита шта се налази у командном регистру и пошто је бит за писање постављен, врши потребну улазно-излазну операцију на уређају. Ако је прочитани бит постављен на 1 уместо на бит за писање, подаци из уредјаја се учитавају у дата-ин регистар, који даље чита хост.
- Контролор брише цомманд-реадy бит када су све операције извршене, брише бит за грешку да нагласи да је операција успешно завршена и ресетује бусy бит (поставља га 0 вредност).
Врсте
[уреди | уреди извор]Изборни циклус је време за које се сваки елемент испрати једном. Оптимални изборни циклус зависи од неколико фактора, укључујући жељену брзину одговора I опште трошкове анкетирања (нпр. процесорско време и опсег протока).
Код анкетирања прозивком, уређај или процесс за анкетирање испитује сваки елемент из листе у фиксираном низу. Због чекања на одговор сваког елемента, неопходан је механизам за време да би се спречила закрчења изазвана елементима који не одговарају. Анкетирање прозивком може бити неефикасно ако су трошкови анкетних порука високи, ако постоје бројни елементи који се анкетирају у сваком кругу и ако је само мало елемената активно.
Код централног анкетирања, које се још назива I токен анкетирање, сваки елемент анкетира следећи елемент у неком фиксираном низу. Овај поступак се наставља док се не дохвати први елемент, када изборни циклус креће испочетка.
Анкетирање може бити коришћено у различитим рачунарским контекстима у циљу контроле извршавања или преноса низа укључених елемената. На пример, код мултитаскинг оперативних система, анкетирање може бити коришћено да се алоцирају процесорско време I други ресурси за различите активне процесе.
У мрежама, анкетирање се користи да се закључи који чворови желе да приступе мрежи. Коришћен је и од стране протокола за усмеравање да поврате усмерене информације, као у случају ЕГП (енг. еxтериор гатеwаy протоцол).
Алтернатива анкетирању је употреба прекида, сигнала генерисаних од стране уређаја и процеса, да укажу на то да изискују пажњу, хоће да комуницирају и тд. Иако анкетирање може бити веома једноставно, у многим ситуацијама (нпр. Мултитаскинг оперативни системи) ефикасније је коришћење прекида зато што се тако може смањити употреба процесора и/или потрошња опсега протока.
Порука за анкетирање
[уреди | уреди извор]Порука за анкетирање је контролно-потврдна порука.
У вишепрекидном линијском уређењу (централни рачунар и различити терминали где терминали деле једну комуникациону линију од и до рачунара), систем користи господар/роб аранжман за анкетирање где централни рачунар шаље поруку (назива се порука за анкетирање) одређеном терминалу на излазној линији. Сви терминали слушају излазну линију, али само изабрани терминал одговара слањем оне информације која је спремна за пренос на долазну линију.[1]
У звездастим мрежама, које се у најједноставнијој форми састоје од једног централног прекидача, чворишта или рачунара који делује као канал за пренос порука, анкетирање није неопходан да се избегне хаос на линијама, али се често користи да омогући главним да добију улаз на миран начн. Ове изборне поруке се разликују од оних у случају вишепрекидних линија зато што нису потребне адресе локација и сваки терминал прима само оне поруке које су му упућене.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Мулти-Дроп Поллинг”. РАД Дата Цоммуницатионс/Пулсе Супплy. 2007. Архивирано из оригинала 17. 02. 2014. г. Приступљено 09. 06. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Поллинг
- Дефиниција Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2016)