Пређи на садржај

Аортокоронарни бајпас

С Википедије, слободне енциклопедије
Аортокоронарни бајпас
Извођење аортокоронарног бајпаса уз употребу вантелесног крвотока
ИЦД-10-ПЦС021209W
ИЦД-9-CM36.1
МеСХД001026
МедлинеПлус002946

Аортокоронарни бајпас или аортокоронарно премошћавање (скраћено АЦБП) је операција на срцу којом се премошћује сужење коронарних крвних судова који исхрањују срце. Због велике раширености коронарне болести аортокоронарни бајпас данас је постао једна од најчешће извођених хируршких интервенција у свету код болесника код којих је уградња стента контраиндикована или непоуздана.[1] Трошкови ове операције су доста велики,[2][3][4] па тако нпр. у Србији они се крећу између 350.000 и 500.000 динара.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Последње деценије 20. и прве деценије 21. века, увођењем у клиничку праксу нових дијагностичких и терапијских, кардиолошких и кардиохируршких процедура, довело је до значајног напретка у лечењу коронарних болесника.[6][7] Лечење исхемијске болести срца сада представља један од највећих изазова у савременој кардиологији и кардиохирургији. Савремена фармаколошка терапија, нове инвазивне перкутане коронарне интервенције и усавршене кардиохируршке операције у знатној мери су промениле схватање механизма коронарне болести, начин збрињавања и прогнозу ових болесника.[8][9]

Реваскуларизација миокарда тако је постала метода којом се обезбеђује нови, додатни доток крви у одређене делове срчаног мишића (миокарда), у циљу боље перфузије исхемијом захваћених делова миокарда, међу којима је хируршка метода реваскуларизација миокарда путем аортокоронарног премошћавања (бајпас) постала златни стандард кардиоваскуларне хирургије.[10][11][12]

Рене Фавалоро се сматра „оцем“ бајпас операције

Дана 2. маја 1960. године, први пут у историји медицине, урађена је прва директна реваскуларизација миокарда код човека имплантацијом десне артерије мамарије на десну коронарну артерију.[13] Операција је урађена на куцајућем срцу. У болници Ван-Еттен у Њујорку операцију је урадио Гоетз са сарадницима.[14] Ова операција је урађена код тридесетосмогодишњег болесника. Међутим, како операција нигде није била објављена, остала је дуго не запаћена, јер су податке о њој историчари медицине нашли у оперативном протоколу болнице Ван-Еттен у Њујорку. Иако није први изводио ову операцију, Ренé Фавалоро је био први који је систематски изводио АЦБП с поновљивим резултатима. Зато се сматра „оцем“ бајпас операције, јер је признат његов огроман допринос на пољу хируршке реваскуларизације.[15][16][17]

Развој техника екстракорпоралне циркулације и метода миокардне протекције, широко је прихваћене и стандардизованом реваскуларизацијом миокарда на „мирном” срцу у кардиоплегичном аресту, довели су до потпуног напуштања операција на куцајућем срцу.[18] Међутим, унапређењем технологије и оперативних техника, реваскуларизација миокарда на куцајућем срцу поново добија на актуелности и значају. Ове техниĉке варијације и технолошка унапрежења су се односила на стабилизацију срца током шивења анастомозе на коронарној артерији, као и на примену протективног интралуминалног шанта.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Шездесетих година 20. века > 35% укупних смртних случајева на 100.000 становника само у САД био је резултат је исхемијске болести срца, која је била нешто нижа у европским земљама (нпр. Велика Британија ∼29% и Холандија ∼25%).[19]

У таквим епидемиолошким услоивима опција хируршке реваскуларизације била је дуго очекивано решење за пацијенте са коронарном артеријском болести, па је ова технологија брзо усвојена са широким ентузијазмом. Годишњи број АЦБП поступака у САД-у брзо се повећао на 30.000–40.000 у 1974. године и премашио 60.000 у 1976.[20][21] Процењено је да је до 1976. већ више од 300.000 пацијената подвргнуто АЦБП.[21]

Годишња стопа примене АЦБП наставила је раст па је тако само у САД-у до 1979. рађено и до 114.000 процедура годишње.[22]

У анализи европских земаља, годишња стопа АЦБП повећала се са 137.000 на 225.000 поступака годишње између 1992. и 2000. године.[23][24] Такође и у САД константан је пораст броја АЦБП иако се стопа прилагођена добу и полу (на 100.000 становника) коначно изравнана на 100–150 поступака годишње.[25]

Приближавајући се прелазу између два миленијума, дошло је до периода засићења тржишта, па је примена АЦБП-а почела све више да опада. Студије засноване на подацима из округа Олмстед и држави Вашингтон показале су значајан помак у односу ПЦИ-АЦБП; и док је пораст броја реваскуларизација стагнирао, број ПЦИ наставио је да расте како је број АЦБП опадао.[26]

У периоду од 2001. до 2008. године број поступака реваскуларизације у САД-у опао је са 5.569 на 4.748 на 100.000 становника због значајног смањења АЦБП (1.742 наспрам 1.081; П < 0,001), али не и ПЦИ (3.827–3.667; П = 0,74).[27] Ово је углавном резултат већег односа преживљавња у рандомизираним испитивањима спроведеним током 1990-тих и 2000-тих. Наиме резултати испитивања показали су да је 71,0% до 73,5% пацијената било живо 10 година након ПЦИ, односно АЦБП ( П = 0,18), а преживљење без срчаног удара било је упоредиво мање (63,9% наспрам 63,6%, односно П = 0,97).[28]

У већим обједињеним анализама током петогодишњег праћења, такође није било разлика у преживљавању или облику смрти или срчаном удару.[29][30]

Новији резултати испитивања СYНТАX и студије АСЦЕРТ противречни су тим налазима и могли би покренути нови помак у односима ПЦИ и АЦБП, овога пута у корист АЦБП.[31][32]

Коронарна циркулација и њен значај[уреди | уреди извор]

Срце исхрању лева и десна коронарна артерија.

Лева коронарна артерија — исхрањује око 70% срчаног мишића (миокарда). Њен почетни део назива се главно стабло, које се рачва на предњу медјукоморску и циркумфлексну грану. Предња медјукоморска грана даје крв за контрактилно најважније зоне срца.

Десна коронарна артерија — даје задњу медјукоморску грану, такође важан крвни суд за контракције миокарда.

Према утицају појединик делова коронарне циркулације на контрактилност срчаног мишића што се утврђује коронографијом,[33] одређује се и приоритети за премошћења код аортокоронарног бајпаса. Тако нпр. сужење главног стабла или сужење високо на предњој међукорској артерији захтева реваскуларизацију срчаног мишића у што скоријем временском периоду.

Реваскуларизација миокарда[уреди | уреди извор]

Реваскуларизација миокарда се може постићи на два наĉина:

1. Перкутаним кардиолошким интервентним процедурама ( балон дилатација са или без уградње стента у коронарне крвне судове ) и/или

2. Хируршком реваскуларизацијом миокарда

Хируршка реваскуларизација миокарда[уреди | уреди извор]

Три коронарне артеријске бајпас графта

Хируршка реваскуларизација миокардаа може се постићи на један од следећа три наĉина:

1. Аортокоронарним премошћавањем — аортокоронарни бајпас

Хируршка реваскуларизација миокарда путем аортокоронарног премошћавања (бајпаса) се може постићи на два наĉина:

  • Уз помоћ пумпе за вантелесну циркулацију (енг. Cardiopulmonary Bypass Machine-CPB - Heart-Lung machine), када се аортокоронарно премошћавање врши на флакцидном, мирном срцу (у кардиоплегиĉном аресту).
  • Без употребе пумпе за вантелесну циркулацију, када се аортокоронарно премошћавање ради на куцајућем срцу (енг. Off-Pump Coronary Artery Bypass Grafting-OPCABG).
2. Трансмиокардном ласерском реваскуларизацијом

Трансмиокардна реваскуларизација помоћу ласера је релативно нова техника индиректне реваскуларизације миокарда, која се користи у третману болесника са изузетно тешким и дифузним обољењем коронарних артерија, код којих перзистира медикаментозно рефрактерна ангина, а они нису кандидати за перкутане кардиолошке интервентне процедуре и аортокоронарни бајпас.

3. Реваскуларизацијом матиĉним стем-ћелијама

Ова метода заснива се на операција срчаног мишића матичним ћелијама пацијента и подразумева усађивање ћелија из бедрене кости у срце да би се у њему регенерисало ткиво одумрло након инфаркта. Може се примењивати код пацијената који више нису кандидати за неку од метода реваскуларизације као што су уградња стента или бајпаса.

Индикације[уреди | уреди извор]

Аортокоронарни бајпас у терапијске сврхе примењује се:[34][35]

  • Код људи који дуго година болују од шећерне болести,[36] јер се показало да је код њих узнапредовала коронарна болест, која је са вишеструким сужењима и зачепљењима, тако да је боља прогноза ако се подвргну уградњи бајпаса него уградњи стента.
  • Код сужења главног стабла леве коронарне артерије.[37]
  • Уколико постоји изразито велики број сужења, па је сходно томе потребно уградити велики број стентова, чак и ако пацијент није дијабетичар.
  • Ако постоје чврста тотална зачепљења која није могуће реканалистаи уградњом стента.[38]
  • Када пацијенти имају сужења или зачепљења на предњој силазној коронарној артерији, која је најважнија од три присутне.

Поступак[уреди | уреди извор]

Пре приступања АЦБП најпре се врше анализе крви, затим обавља преоперативна ултрасонографија срца. Оперативни захват се ради у тоталној анестезије, након које се перацијом отвара грудни кош резом преко средине грудне кости и изводи захват на самом срцу.

За ово премошћење користе се артерије или вене узете са другог места тела где њихово присуство није неопходно. Помоћу њих се крв изнад места сужења доведе до места испод сужења. Тако срце добија довољну количину крви и са њом кисеоник потребан за нормалан рад срца. Крвни судови који се користе за бајпас се називају графтови.

АЦБП се углавном изводи на заустављеном срцу, уз примену вантелесног крвотока. Међутим у извесним случајевима могуће је урадити АЦБП на срцу које ради. Операције на куцајућем срцу се изводе код болесника којима је потребан мањи број премошћења или код ризичнијих болесника уколико је то могуће извести.

Једноструки и вишеструки бајпас срца

После операције пацијент се смештана на одељење интензивне неге, на којој остаје на посматрању од 24-48 сати. Након вађења дренова (пластичних цевчица постављене преко коже у грудни кош током операције), наставиће се са постоперативном негом која подразумева кретање, узимање одређених лекова, физикалне вежбе, вежбе дисања, поновно узимање крви и ултразвук срца.

Након око седам дана од операције, пацијент се отпушта на кућно лечење. Први контролни преглед, подразумева преглед кардиолога и преглед хирурга.

Врсте графтова[уреди | уреди извор]

Постоје две основне врсте графтова који се користе за успостављање аортокоронарног бајпаса : венски и артеријски.

Венски графтови

Због особина које поседују венски графтови, чији зид је мање квалитета они спадају мање квалитетни графтови и користе се за постављаје на крвне судове срца мањег значаја.[39]

Артеријски графтови

За разлику од венских, артеријски графтови су дуготрајнији и обезбеђују боље преживљавање болесника. Артерија мамарија је артеријски графт који се највише користи и ставља се на предњу међукоморску грану леве коронарне артерије.[40] Она исхрањује предњи зид грудног коша са кога се овај крвни суд скине и једноставно пребаци на срце. Примена овог графта данас је постала опште прихваћена и готово обавезна метода премошћавања предње међукоморске гране леве коронарне артерије.[41]

Значај методе[уреди | уреди извор]

Овом методом се:

  • Решава бол код болесника са ангином пекторис.
  • Спречава настанак евентуалног инфаркта срца.
  • Спречава даље погоршање функције срчаног мишића (миокарда) код особа које су већ прележале инфаркт.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Морталитет (стопа смртности) је у већим кардиохируршким центрима мали (< 1%) код болесника код којих срце није јако оштећено, а функција плућа, бубрега, јетре и других органа је уредна.[42][43]

Трајање бајбаса[уреди | уреди извор]

Времеснко трајање АЦБП зависи од више фактора, јер бајпас хирург само премошћава сужење, али не може да зауставу напредовање болести, и ново сужење се може временом јавити испод бајпаса. Неки од тох фактора су:[44][45][46]

  • венски графтови трају краће од артеријских,
  • употреба артеријских графтова,
  • квалитет примајућих крвних судови срца,
  • регулација фактора ризика и
  • здрав начин живота који продужавају трајање бајпаса.

У том смислу уотреба артерије мамарије на предњу медјукоморску грану леве коронарне артерије је неприкосновена, уз суштинско мењање начин живота и исхране од стране болесника може се обезбедити максимално продужење трајања бајпасева.[47]

Трајање појединачног венског бyпаса је око 10 година, док артерија мамарија на предњој медјукоморској артерији траје дуго. Уколико се графтови временом запуше, и болесник поново почне да осећа симптоме потребно је урадити нову реваскуларизацију миокарда (нову хируршку интервенцију), или уколико је артерија мамарија проходна могуће је само извршити дилатацију – балон катетером, и проширити преостала сужења.[48]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Колессов VI, Потасхов LV. Оператионс он тхе цоронарy артериес. Еxп Цхир Анаестх 1965; 10:3-8.
  2. ^ Wеинстеин MC, Стасон WБ. Цост-еффецтивенесс оф цоронарy артерy бyпасс сургерy, Цирцулатион, 1982, вол. 66 (пг. ИИИ56-ИИИ66)
  3. ^ Плискин ЈС, Стасон WБ, Wеинстеин MC, Јохнсон РА, Цохн ПФ, МцЕнанy МТ, Браун П. Цоронарy артерy бyпасс графт сургерy: цлиницал децисион макинг анд цост-еффецтивенесс аналyсис, Мед Децис Макинг, 1981, вол. 1 (пг. 10-28)
  4. ^ „Хеалтх, Унитед Статес, 2013 Wитх Специал Феатуре он Пресцриптион Другс” (ПДФ). Приступљено 22. 1. 2021. 
  5. ^ „Операција од 490.000 динара”. НОВОСТИ (на језику: српски). Приступљено 22. 1. 2021. 
  6. ^ Тхорел ЦХ. Патхологие дер Креислауфоргане, Ергебн Аллг Патх патх Анат, 1903, вол. 9 пг. 559 Гоогле Сцхолар
  7. ^ Моритз АР, Худсон CL, Оргаин ЕС. Аугментатион оф тхе еxтрацардиац анастомосес оф тхе цоронарy артериес тхроугх перицардиал адхесионс, Ј Еxп Мед, 1932, вол. 56 (пг. 927-931)
  8. ^ Цасе РБ, Брацхфелд Н. Сургицал тхерапy оф цоронарy артериал дисеасе wитх специал референце то мyоцардиал ревасцуларизатион, Ам Ј Цардиол, 1962, вол. 9 (пг. 425-438)
  9. ^ Гленн WW. Соме рефлецтионс он тхе цоронарy бyпасс оператион, Цирцулатион, 1972, вол. 45 (пг. 869-877)
  10. ^ Сцхилдт П, Стантон Е, Бецк ЦС. Цоммуницатионс бетwеен тхе цоронарy артериес продуцед бy тхе апплицатион оф инфламматорy агентс то тхе сурфаце оф тхе хеарт, Анн Сург, 1943, вол. 118 (пг. 34-45)
  11. ^ Баттеззати M, Таглиаферро А, Цаттанео АД. Цлиницал евалуатион оф билатерал интернал маммарy артерy лигатион ас треатмент цоронарy хеарт дисеасе, Ам Ј Цардиол, 1959, вол. 4 (пг. 180-183)
  12. ^ Мурраy Г, Порцхерон Р, Хиларио Ј, Росцхлау W. Анастомосис оф сyстемиц артерy то тхе цоронарy, Цан Мед Ассоц Ј, 1954, вол. 71 (пг. 594-597)
  13. ^ Олеарцхyк АС, Василии ИК. А пионеер оф цоронарy ревасцуларизатион бy интернал маммарy-цоронарy артерy графтинг, Ј Тхорац Цардиовасц Сург, 1988, вол. 96 (пг. 13-18)
  14. ^ Константинов ИЕ: Роберт Х. Гоетз: Тхе сургеон wхо перформед тхе фирст суццессфул цлиницал цоронарy артерy бyпасс оператион. Анн Тхорац Сург 2000; 69:1966
  15. ^ Цоолеy ДА. Ин мемориам. Трибуте то Рене Фавалоро, пионеер оф цоронарy бyпасс, Теx Хеарт Инст Ј, 2000, вол. 27 (пг. 231-232)
  16. ^ Фавалоро РГ, Еффлер ДБ, Гровес ЛК, Фергуссон ДЈ, Лозада ЈС. Доубле интернал маммарy артерy-мyоцардиал имплантатион. Цлиницал евалуатион оф ресултс ин 150 патиентс, Цирцулатион, 1968, вол. 37 (пг. 549-555)
  17. ^ Фавалоро РГ. Сапхеноус веин аутографт реплацемент оф севере сегментал цоронарy артерy оццлусион: оперативе тецхниqуе, Анн Тхорац Сург, 1968, вол. 5 (пг. 334-339)
  18. ^ Цхалмерс ТЦ. Рандомизатион анд цоронарy артерy сургерy, Анн Тхорац Сург, 1972, вол. 14 (пг. 323-327)
  19. ^ Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=HEALTH_STAT (12 Фебруарy 2013)
  20. ^ Браунwалд Е. Цоронарy артерy бyпасс сургерy—ан ассессмент, Постград Мед Ј, 1976, вол. 52 (пг. 733-738)
  21. ^ а б МцИнтосх ХД, Гарциа ЈА. Тхе фирст децаде оф аортоцоронарy бyпасс графтинг, 1967–1977. А ревиеw, Цирцулатион, 1978, вол. 57 (пг. 405-431)
  22. ^ Миллер ДWЈр, Ивеy ТД, Баилеy WW, Јохнсон ДД, Хессел ЕА. Тхе працтице оф цоронарy артерy бyпасс сургерy ин 1980, Ј Тхорац Цардиовасц Сург, 1981, вол. 81 (пг. 423-427)
  23. ^ Балмер Ф, Роттер M, Тогни M, Пфиффнер D, Зеихер АМ, Маиер W, Меиер Б. Wоркинг Гроуп Интервентионал Цардиологy, Цоронарy Патхопхyсиологy оф тхе Еуропеан Социетy оф ЦардиологyПерцутанеоус цоронарy интервентионс ин Еуропе 2000, Инт Ј Цардиол, 2005, вол. 101 (пг. 457-463)
  24. ^ Тогни M, Балмер Ф, Пфиффнер D, Маиер W, Зеихер АМ, Меиер Б. Wоркинг Гроуп оф Интервентионал Цардиологy анд Цоронарy Патхопхyсиологy, Еуропеан Социетy оф ЦардиологyПерцутанеоус цоронарy интервентионс ин Еуропе 1992–2001, Еур Хеарт Ј, 2004, вол. 25 (пг. 1208-1213)
  25. ^ Гербер Y, Рихал ЦС, Сундт ТМ3рд, Киллиан ЈМ, Wестон СА, Тхернеау ТМ, Рогер ВЛ. Цоронарy ревасцуларизатион ин тхе цоммунитy. А популатион-басед студy, 1990 то 2004, Ј Ам Цолл Цардиол, 2007, вол. 50 (пг. 1223-1229)
  26. ^ Улрицх МР, Броцк ДМ, Зискинд АА. Аналyсис оф трендс ин цоронарy артерy бyпасс графтинг анд перцутанеоус цоронарy интервентион ратес ин Wасхингтон стате фром 1987 то 2001, Ам Ј Цардиол, 2003, вол. 92 (пг. 836-839)
  27. ^ Епстеин АЈ, Полскy D, Yанг Ф, Yанг L, Гроеневелд ПW. Цоронарy ревасцуларизатион трендс ин тхе Унитед Статес, 2001–2008, ЈАМА, 2011, вол. 305 (пг. 1769-1776)
  28. ^ Тхе БАРИ ИнвестигаторсТхе финал 10-yеар фоллоw-уп ресултс фром тхе БАРИ рандомизед триал, Ј Ам Цолл Цардиол, 2007, вол. 49 (пг. 1600-1606)
  29. ^ Хлаткy МА, Боотхроyд ДБ, Бравата ДМ, Боерсма Е, Боотх Ј, Броокс MM, Царрие D, Цлаyтон ТЦ, Данцхин Н, Флатхер M, Хамм ЦW, Хуеб WА, Кахлер Ј, Келсеy СФ, Кинг СБ, Косински АС, Лопес Н, МцДоналд КМ, Родригуез А, Серруyс П, Сигwарт У, Стаблес РХ, Оwенс ДК, Поцоцк СЈ. Цоронарy артерy бyпасс сургерy цомпаред wитх перцутанеоус цоронарy интервентионс фор мултивессел дисеасе: а цоллаборативе аналyсис оф индивидуал патиент дата фром тен рандомисед триалс, Ланцет, 2009, вол. 373 (пг. 1190-1197)
  30. ^ Даемен Ј, Боерсма Е, Флатхер M, Боотх Ј, Стаблес Р, Родригуез А, Родригуез-Гранилло Г, Хуеб WА, Лемос ПА, Серруyс ПW. Лонг-терм сафетy анд еффицацy оф перцутанеоус цоронарy интервентион wитх стентинг анд цоронарy артерy бyпасс сургерy фор мултивессел цоронарy артерy дисеасе: а мета-аналyсис wитх 5-yеар патиент-левел дата фром тхе АРТС, ЕРАЦИ-II, МАСС-II, анд СоС триалс, Цирцулатион, 2008, вол. 118 (пг. 1146-1154)
  31. ^ Мохр ФW, Морице MC, Каппетеин АП, Фелдман ТЕ, Стахле Е, Цоломбо А, Мацк МЈ, Холмес ДРЈр, Морел МА, Ван Дyцк Н, Хоуле ВМ, Даwкинс КД, Серруyс ПW. Цоронарy артерy бyпасс графт сургерy версус перцутанеоус цоронарy интервентион ин патиентс wитх тхрее-вессел дисеасе анд лефт маин цоронарy дисеасе: 5-yеар фоллоw-уп оф тхе рандомисед, цлиницал СYНТАX триал, Ланцет, 2013, вол. 381 (пг. 629-638)
  32. ^ Wеинтрауб WС, Грау-Сепулведа MV, Wеисс ЈМ, О'Бриен СМ, Петерсон ЕД, Колм П, Зханг З, Клеин ЛW, Схаw РЕ, МцКаy C, Ритзентхалер ЛЛ, Попма ЈЈ, Мессенгер ЈЦ, Схахиан ДМ, Гровер ФЛ, Маyер ЈЕ, Схеwан CM, Гарратт КН, Моусса ИД, Дангас ГД, Едwардс ФХ. Цомпаративе еффецтивенесс оф ревасцуларизатион стратегиес, Н Енгл Ј Мед, 2012, вол. 366 (пг. 1467-1476)
  33. ^ Сонес ФМ, Схиреy ЕК. Цине Цоронарy Артериограпхy. Мод Цонц Цардиовасц Дис 1962; 31:735-8.
  34. ^ Харкен ДЕ, Блацк Х, Дицксон ЈФ3рд, Wилсон ХЕ3рд. Де-епицардиализатион: а симпле, еффецтиве сургицал треатмент фор ангина пецторис, Цирцулатион, 1955, вол. 12 (пг. 955-962)
  35. ^ Еффецтивенесс оф интравеноус тхромболyтиц треатмент ин ацуте мyоцардиал инфарцтионГруппо Италиано пер ло Студио делла Стрептоцхинаси нелл'Инфарто Миоцардицо (ГИССИ), Ланцет, 1986, вол. 1 (пг. 397-402)
  36. ^ Верска ЈЈ, Wалкер WЈ. Аортоцоронарy бyпасс ин тхе диабетиц патиент, Ам Ј Цардиол, 1975, вол. 35 (пг. 774-777)
  37. ^ Yусуф С, Зуцкер D, Педуззи П, Фисхер ЛД, Такаро Т, Кеннедy ЈW, Давис К, Киллип Т, Пассамани Е, Норрис Р, Моррис C, Матхур V, Варнаускас Е, Цхалмерс ТЦ. Еффецт оф цоронарy артерy бyпасс графт сургерy он сурвивал: овервиеw оф 10-yеар ресултс фром рандомисед триалс бy тхе Цоронарy Артерy Бyпасс Графт Сургерy Триалистс Цоллаборатион, Ланцет, 1994, вол. 344 (пг. 563-570)
  38. ^ Рогерс ЈХ, Франзен О. Перцутанеоус едге-то-едге МитраЦлип тхерапy ин тхе манагемент оф митрал регургитатион, Еур Хеарт Ј, 2011, вол. 32 (пг. 2350-2357)
  39. ^ Фаваларо РГ: Сапхеноус веин аутографт реплацемент оф севере сегментал цоронарy артерy оццлусион:оперативе тецхниqуе. Анн Тхорац Сург 1968;5:334-9.
  40. ^ Колессов ВЛ. Маммарy артерy цоронарy анастомосис ас метход оф треатмент фор ангина пецторис. Ј Тхорац Цардиовасц Сург 1967; 54:535-544.
  41. ^ Винеберг АМ. Девелопмент оф анастомосис бетwеен цоронарy весселс анд трансплантед интернал маммарy артерy. Цан Мед Ассоц Ј 1946; 55: 117-9.
  42. ^ Хеад СЈ, Хоwелл Њ, Оснабругге РЛ, Бридгеwатер Б, Кеогх БЕ, Кинсман Р, Wалтон П, Гуммерт ЈФ, Пагано D, Каппетеин АП. Тхе Еуропеан Ассоциатион фор Цардио-Тхорациц Сургерy (ЕАЦТС) датабасе: ан интродуцтион, Еур Ј Цардиотхорац Сург, 2013
  43. ^ Ваханиан А, Алфиери О, Андреотти Ф, Антунес МЈ, Барон-Есqуивиас Г, Баумгартнер Х, Боргер МА, Царрел ТП, Де Бонис M, Евангелиста А, Фалк V, Иунг Б, Ланцеллотти П, Пиерард L, Прице С, Сцхаферс ХЈ, Сцхулер Г, Степинска Ј, Сwедберг К, Таккенберг Ј, Вон Оппелл УО, Wиндецкер С, Заморано ЈЛ, Зембала M, Баx ЈЈ, Цецони C, Деан V, Деатон C, Фагард Р, Фунцк-Брентано C, Хасдаи D, Хоес А, Кирцххоф П, Кнуути Ј, Колх П, МцДонагх Т, Моулин C, Попесцу БА, Реинер З, Сецхтем У, Сирнес ПА, Тендера M, Торбицки А, Вон Сегессер L, Бадано ЛП, Бунц M, Цлаеyс МЈ, Дринковиц Н, Филиппатос Г, Хабиб Г, Каппетеин АП, Кассаб Р, Лип ГY, Моат Н, Ницкениг Г, Отто CM, Пеппер Ј, Пиазза Н, Пиепер ПГ, Росенхек Р, Схука Н, Сцхwамментхал Е, Сцхwиттер Ј, Мас ПТ, Триндаде ПТ, Wалтхер Т. Гуиделинес он тхе манагемент оф валвулар хеарт дисеасе (версион 2012): Тхе Јоинт Таск Форце он тхе Манагемент оф Валвулар Хеарт Дисеасе оф тхе Еуропеан Социетy оф Цардиологy (ЕСЦ) анд тхе Еуропеан Ассоциатион фор Цардио-Тхорациц Сургерy (ЕАЦТС), Еур Хеарт Ј, 2012, вол. 33 (пг. 2451-2496)
  44. ^ Фарооq V, Серруyс ПW, Боурантас C, Вранцкx П, Дилетти Р, Гарциа Гарциа ХМ, Холмес ДР, Каппетеин АП, Мацк M, Фелдман Т, Морице MC, Цоломбо А, Морел МА, де Вриес Т, ван Ес ГА, Стеyерберг ЕW, Даwкинс КД, Мохр ФW, Јамес С, Стахле Е. Инциденце анд мултивариабле цоррелатес оф лонг-терм морталитy ин патиентс треатед wитх сургицал ор перцутанеоус ревасцуларизатион ин тхе сyнергy бетwеен перцутанеоус цоронарy интервентион wитх таxус анд цардиац сургерy (СYНТАX) триал, Еур Хеарт Ј, 2012, вол. 33 (пг. 3105-3113) Гоогле Сцхолар Цроссреф ПубМед
  45. ^ Схахиан ДМ, О'Бриен СМ, Схенг С, Гровер ФЛ, Маyер ЈЕ, Јацобс ЈП, Wеисс ЈМ, Делонг ЕР, Петерсон ЕД, Wеинтрауб WС, Грау-Сепулведа MV, Клеин ЛW, Схаw РЕ, Гарратт КН, Моусса ИД, Схеwан CM, Дангас ГД, Едwардс ФХ. Предицторс оф лонг-терм сурвивал афтер цоронарy артерy бyпасс графтинг сургерy: ресултс фром тхе Социетy оф Тхорациц Сургеонс Адулт Цардиац Сургерy Датабасе (тхе АСЦЕРТ студy), Цирцулатион, 2012, вол. 125 (пг. 1491-1500)
  46. ^ ван Домбург РТ, Каппетеин АП, Богерс АЈ. Тхе цлиницал оутцоме афтер цоронарy бyпасс сургерy: а 30-yеар фоллоw-уп студy, Еур Хеарт Ј, 2009, вол. 30 (пг. 453-458)
  47. ^ Ван Дијк D, Ниерицх АП, Еефтинг ФД, ет ал. Тхе Оцтопус Студy: ратионале анд десигн оф тwо рандомизед триалс он медицал еффецтивенесс, сафетy анд цостеффецтивенесс оф бyпасс сургерy он тхе беатинг хеарт. Цонтрол Цлин Триалс. 2000;21:595– 609.
  48. ^ 195 Фаркоух МЕ, Домански M, Слеепер ЛА, Сиами ФС, Дангас Г, Мацк M, Yанг M, Цохен ДЈ, Росенберг Y, Соломон СД, Десаи АС, Герсх БЈ, Магнусон ЕА, Ланскy А, Боинеау Р, Wеинбергер Ј, Раманатхан К, Соуса ЈЕ, Ранкин Ј, Бхаргава Б, Бусе Ј, Хуеб W, Смитх ЦР, Муратов V, Бансилал С, Кинг С3рд, Бертранд M, Фустер V, Инвестигаторс ФТ. Стратегиес фор мултивессел ревасцуларизатион ин патиентс wитх диабетес, Н Енгл Ј Мед, 2012, вол. 367 (пг. 2375-2384)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Греенхалгх Ј, Хоцкенхулл Ј, Рао Н, Дундар Y, Дицксон РЦ, Багуст А. Друг-елутинг стентс версус баре метал стентс фор ангина ор ацуте цоронарy сyндромес. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2010;(5):ЦД004587. ПМИД: 20464732
  • Хиллис ЛД, Смитх ПК, Андерсон ЈЛ, ет ал. 2011 АЦЦФ/АХА гуиделине фор цоронарy артерy бyпасс графт сургерy: а репорт оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy Фоундатион/Америцан Хеарт Ассоциатион Таск Форце он Працтице Гуиделинес. Цирцулатион. 2011;124(23): е652-е735. ПМИД: 22064599
  • Кулик А, Руел M, Јнеид Х, ет ал. Сецондарy превентион афтер цоронарy артерy бyпасс графт сургерy: а сциентифиц статемент фром тхе Америцан Хеарт Ассоциатион. Цирцулатион. 2015;131(10):927-964. ПМИД: 25679302
  • Мøллер ЦХ, Пеннинга L, Wеттерслеy Ј, Стеинбруцхел ДА, Глууд C. Офф-пумп версус он-пумп цоронарy артерy бyпасс графтинг фор исцхаемиц хеарт дисеасе. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2012;(3):ЦД007224. ПМИД: 22419321
  • Морроw ДА, Боден WЕ. Стабле исцхемиц хеарт дисеасе. Ин: Манн DL, Зипес ДП, Либбy П, Боноw РО, Браунwалд Е, едс. Браунwалд'с Хеарт Дисеасе: А Теxтбоок оф Цардиовасцулар Медицине. 10тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 54.
  • Омер С, Цорнwелл ЛД, Бакаеен ФГ. Ацqуиред хеарт дисеасе: цоронарy инсуффициенцy. Ин: Тоwнсенд CM, Беауцхамп РД, Еверс БМ, Маттоx КЛ, едс. Сабистон Теxтбоок оф Сургерy. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2017:цхап 59.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aortokoronarni_bajpas&oldid=27762914”