Апротинин
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Интраартеријално |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 150 минута |
| Излучивање | Ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 9087-70-1  |
| ATC код | B02AB01 (WHO) |
| DrugBank | DB06692 |
| UNII | 04XPW8C0FL |
| KEGG | D02971 |
| ChEMBL | CHEMBL1201619 |
| Синоними | Трасyлол, бовине панцреатиц трyпсин инхибитор |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C284H432N84O79S7 |
| Моларна маса | 6511,51 г/мол |
Апротинин (Trasylol, Bayer), је мали протеин инхибитор говеђег панкреатичког трипсина, или БПТИ, који инхибира трипсин и сродне протеолитичке ензиме. Под продајним именом Trasylol, апротинин је кориштен као лек за редуковање крварења током комплексних операција, као што су операције срца и јетре. Његово главно дејство је успоравање фибринолизе, процеса који доводи до разлагања крвних угрушака. Сврха његове примене је смањење потребе за трансфузијама крви током операција, као и оштећења органа услед хипотензије (ниског крвног притиска). Лек је привремено повучен са тржишта 2007, након што је установљено да његова примена повишава ризик од компликација и смрти,[1] што је потвђено накнадним студијама. Продаја трасилола је обустављена маја 2008, изузев за веома ограничену истраживачку употребу. Фебруара 2012, научни одбор Европске медицинске агенције (ЕМА) је поништио свој претходни став о апротинина, и препоручио је укидање суспензије примене овог лека.[2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Баyер Темпорарилy Суспендс Глобал Трасyлол Маркетинг” (ПДФ) (Саопштење). Трасyлол.цом. 5. 11. 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 07. 2011. г. Приступљено 3. 12. 2007.
- ^ „Еуропеан Медицинес Агенцy рецоммендс лифтинг суспенсион оф апротинин”. Еуропеан Медицинес Агенцy. 17. 2. 2012. Архивирано из оригинала 18. 02. 2014. г. Приступљено 19. 12. 2013.
- ^ Mahdy AM, Webster NR: Perioperative systemic haemostatic agents. Br J Anaesth. 2004 Dec;93(6):842-58. Epub 2004 Jul 26. PMID 15277296
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
