Argulus foliaceus
| Аргулус фолиацеус | |
|---|---|
.jpg)
| |
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Подтип: | Црустацеа |
| Класа: | Ицхтхyостраца |
| Ред: | Аргулоида |
| Породица: | Аргулидае |
| Род: | Аргулус |
| Врста: | А. фолиацеус
|
| Биномно име | |
| Аргулус фолиацеус Линнаеус, 1758
| |
Argulus foliaceus (Linaeus, 1758) је врста која припада роду Argulus у оквиру подкласи Branchiura.
Опис[уреди | уреди извор]
Њихово тело се састоји од дискоидалног цефалоторакса и ситног дворежњевитог несегментисаног абдомена. Цефалоторакс је потпуно или делимично прекривен карапаксом. На предњем делу цефалоторакса се налазе крупне сложене очи, карапакс покрива главу и торакс. Главени екстремитети су прилагођени паразитском начину живота. Прве и друге антене су доста кратке, прве поседују кукице којима се причвршћују за домаћина. Од главених екстремитета, поред антена развијене су мандибуле које су доста редуковане и два пара максила. На торакалном делу цефалоторакса су четири пара рачвастих екстремитета прилагођених за пливање. Абдомен је без наставака. Њихово тело је прилагођено на паразитски начин живота. Респирација се обавља целом површином тела. Срце је троугласто са паром остија, од срца према предњем делу тела полази крвни суд.[1]
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Овај ектопаразит слатководних риба је забележен у умереним деловима Европе, Централне Азије и Северне Америке. Добро је проучаван у Европи, нарочито на Британски острвима, где је имао велики утицај на стрес и смртност риба.[2]
Биологија и понашање[уреди | уреди извор]
На вентралној страни тела налазе се пијавке помоћу којих се причвршћују за тело риба, и из ране коју изазову на површини тела домаћина, хране се крвљу и ткивом. Тестиси су парни I отварају се у висини задњег пара торакалних екстремитета. Женке имају један оваријум и један овидукт који се отвара такође у висини задњих торакалних екстремитета. Јаја полажу на подлогу. Поседују ларвални стадијум који је временски варијабилан и зависан од температуре. Ларве се најчешће први пут примећују крајем пролећа, а у одрасле метаморфозирају током јесени. Након тога се причвршћују за погодног домаћина.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Крунић, Милоје (1995). Зоологија инвертебрата II. Београд: Завод за уџбенике.
- ^ а б „Анимал диверситy”.