Пређи на садржај

Asplenium

С Википедије, слободне енциклопедије

Asplenium lepidum Presl.
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Врсте
  • Asplenium adiantum-nigrum L.
  • Asplenium adulterinum Milde
  • Asplenium aegaeum Lovis & al.
  • Asplenium aethiopicum (Burm. f.) Bech.
  • Asplenium anceps Hook. & Grev.
  • Asplenium aureum Cav.
  • Asplenium azoricum (Milde) Lovis & al.
  • Asplenium balearicum Shivas
  • Asplenium bourgaei Milde
  • Asplenium ceterach L.
  • Asplenium creticum Lovis & al.
  • Asplenium daghestanicum H. Christ
  • Asplenium fissum Willd.
  • Asplenium fontanum (L.) Bernh.
  • Asplenium foreziense Magnier
  • Asplenium hemionitis L.
  • Asplenium hispanicum (Coss.) Greuter & Burdet
  • Asplenium hybridum (Milde) Bange
  • Asplenium jahandiezii (Litard.) Rouy
  • Asplenium lepidum C. Presl
  • Asplenium lolegnamense (Gibby & Lovis) Viane
  • Asplenium macedonicum Kümmerle
  • Asplenium majoricum Litard.
  • Asplenium marinum L.
  • Asplenium monanthes L.
  • Asplenium obovatum Viv.
  • Asplenium octoploideum Viane & Van den heede
  • Asplenium petrarchae (Guérin) DC.
  • Asplenium platyneuron (L.) Britton & al.
  • Asplenium ruta-muraria L.
  • Asplenium sagittatum (DC.) Bange
  • Asplenium scolopendrium L.
  • Asplenium seelosii Leyb.
  • Asplenium septentrionale (L.) Hoffm.
  • Asplenium tadei Fraser-Jenk. & Schneller
  • Asplenium terorense G. Kunkel
  • Asplenium trichomanes L.
  • Asplenium viride Huds.
Типска врста
Asplenium marinum
Синоними[1]
  • Biropteris Kümmerle
  • Ceterach Willd., nom. cons.
  • Phyllitis Hill
  • Phyllitopsis Reichst.
  • Pleurosorus Fée
  • Scolopendrium Adans.

Asplenium је род који обухвата око 700 врста папрати. Често се сматра јединим родом фамилије Aspleniaceae. Неки аутори сматрају да би требало издвојити род Hymenasplenium као засебам, на основу филогенетских анализа ДНК секвенци, различитог броја хромозома, и структурних разлика у грађи ризома. Типска врста рода је Asplenium marinum. У народу су врсте рода Asplenium познате као слезнице.

Опште карактеристике

[уреди | уреди извор]

Ризом је кратак, са танким, линеарно троугластим до линеарно ланцетастим, некад кончастим љуспама. Листови су сви једнаки (трофоспорофили), једноструко до четвороструко перасто дељени, углавном зимзелени. Петељке су танке, бар при основи глатке. Соруси су појединачни, распоређени у два реда дуж нерва другог реда. Индузујум личи на сорусе по облику и величини. Обично је отворен у правцу средишњег нерва одговарајућег листића.[2]

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Многе групе врста су издвојене из рода Asplenium, укључујући родове: Camptosorus, Ceterach, Phyllitis и Tarachia. Међутим, врсте ових родова могу да хибридизују са преосталим врстама рода Asplenium, па су у неким третманима укључене у род Asplenium у ширем смислу.[3]

Код неких врста хлоропластни геном је еволуирао на веома сложен и неуобичајен начин, што стандардне кладистичке анализе чини неприкладним за разрешење филогеније одређених група. Поред честих хибридизација између врста у оквру рода Asplenium, многе врсте (као нпр. A. bulbiferum и A. viviparum се размножавају углавном бесполно, клонирајући се. Док је већина врста диплоидна или тетраплоидна, неке врсте су октоплоидне (нпр. A. shuttleworthianum).[4]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Латински назив Asplenium, као и народно име слезнице потиче од веровања да се ове папрати могу користити за лечење болести слезине, због соруса у облику слезине.

Неколико врста су економски значајне као хортикултурне биљке. Asplenium nidus и неке сличне, сродне врсте се често могу наћи у продаји као собне биљке. Asplenium bulbiferum се некад може наћи у стакленицима. Међутим, многе врсте рода Asplenium расту у пукотинама стена или на другим биљкама, па су тешке за култивацију.

Asplenium lepidum Presl.
Asplenium viride Hudson
Asplenium ruta-muraria L.

У флори Србије је забележено осам врста:

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Тхе Еуро+Мед ПлантБасе
  2. ^ Тутин, Т. Г.; D. А. Wебб; Ј. Р. Едмондсон; А. О. Цхатер; V. Х. Хеywоод; D. M. Мооре; Ј. Р. Акероyд; D. Х. Валентине; Р. Р. Милл (1993). Флора Еуропаеа: Псилотацеае то Платанацеае. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-41007-6.  Пронађени су сувишни параметри: |аутхор= и |ласт= (помоћ)
  3. ^ Сцхнеидер, Харалд; Русселл, Стеве Ј.; Цоx, Цyмон Ј.; Баккер, Фреек; Хендерсон, Саллy; Румсеy, Фред; Барретт, Јохн; Гиббy, Марy; Вогел, Јоханнес C. (2004). „Цхлоропласт Пхyлогенy оф Асплениоид Фернс басед он рбцЛ анд трнЛ-Ф Спацер Сеqуенцес (Полyподиидае, Асплениацеае) анд итс Имплицатионс фор Биогеограпхy”. Сyстематиц Ботанy. 29 (2): 260—274. дои:10.1600/036364404774195476. 
  4. ^ Лара D. Схепхерд, Барбара Р. Холланд & Леон Р. Перрие (2008). „Цонфлицт амонгст цхлоропласт ДНА сеqуенцес обсцурес тхе пхyлогенy оф а гроуп оф Асплениум фернс”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 48 (1): 176—187. ПМИД 18462954. дои:10.1016/ј.yмпев.2008.02.023. 
  5. ^ Јосифовић, M. (1970). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]