Пређи на садржај

Аум

С Википедије, слободне енциклопедије

Devanagari Aum

Aum (takođe Om) (О овој звучној датотеци listen (помоћ·инфо); санск. ॐ, ओम्), napisan u devanagariju kao ॐШаблон:Script/doc/id-unk, u sanskritu poznatijem kao praṇava (प्रणव, дословно „да звучи гласно“) или auṃkāra (такође као Omkāra, ओंकार, дословно „слог auṃ“) је мистични или свети слог у индијским религијама, тј. у хиндуизму, будизму и ђаинизму.[1] То је део иконографије која се налази у рукописима старог и средњег века, храмовима, манастирима и духовним уточницама у хиндуизму, будизму, џаинизму и сикизму..[2][3] Као слог, често се поја самостално или пре духовне рецитације и током медитације у хиндуизму, будизму и џаинизму.[4][5]

У хиндуизму, где означава суштину крајње стварности (парабрахман) која је свест (параматман),[6][7][8] Om је један од најважнијих духовних симбола.[9][10] Он се односи на Атмана (сопство у себи) и Брахмана (ултиматна стварност, целина универзума, истина, божански, врховни дух, космички принципи, знање).[11][12][13] Слог се често налази на почетку и на крају поглавља у Ведама, Упанишадама и другим хиндуистичким текстовима.[13] То је света духовна инкантација која се прави пре и током рецитације духовних текстова, током пује и приватних молитава, у церемонијама обреда прелаза (санскара) као што су венчања, и током медитативних и духовних активности као што је Пранава јога.[14][15]

Слог Ом се такође назива Онкара/Омкара и Пранав/Пранава, међу многим другим именима.[16][17]

Уобичајени називи и синоними[уреди | уреди извор]

Слог Ом се назива многим именима, укључујући:

  • Праṇава (प्रणव); дословно, „предзвук”, који се односи на Ом као исконски звук.[18][19]
  • Оṅкāра (ओङ्कार) или оṃкāра (ओंकार); дословно, „Ом-стваралац”, означавајући први извор звука Ом и конотирајући чин стварања.[20][21][22][23]
  • Удгīтха (उद्गीथ); што значи „песма, појање“, реч која се налази у Самаведи и басји (коментарима) заснованој на њој, што се такође користи као назив слога.[24]
  • Акṣара (अक्षर); дословно, „непролазно, непроменљиво”, а такође и „слово абецеде” или „слог”.
    • Екāкṣара; дословно, „једно слово абецеде”, у смислу његове репрезентације као појединачне лигатуре. (погледајте испод)

Порекло и значење[уреди | уреди извор]

О етимолошком пореклу ōm/āum дуго је расправљано и оспоравано, па су чак и Упанишаде предложиле више санскритских етимологија за 'āum, укључујући: од „āм” (आम्; „да“), од „ávam“ ({ланг|са|आवम्}}; „то; дакле, да"), и од санскритских корена „āv-“ (अव्; „подстицати“) или „āp-“ (आप्; „постићи“).[25][А] Године 1889, Морис Блумфилд је предложио порекло од протоиндоевропске уводне речце „*au“ са функцијом сличном санскритској речци „atha“ (अथ).[25] Међутим, савремени индолог Аско Парпола предлаже позајмицу из дравидског „*ām”, што значи „'тако је', 'нека буде тако', 'да'”, контракција од „*ākum”, сродна са модерним тамилским „ām” (ஆம்), што значи „да”.[25][26]

Без обзира на њено првобитно значење, слог Om је еволуирао да значи многе апстрактне идеје чак и у најранијим Упанишадама. Макс Милер и други научници наводе да ови филозофски текстови препоручују Ом као „алат за медитацију“, објашњавају различита значења према којима слог може бити на уму особе која медитира, у распону од „вештачког и бесмисленог“ до „највиших појмова као што је узрок Универзума, суштине живота, Брамана, Атмана и самоспознаје“.[27][28]

Слог Ом се први пут помиње у Упанишадама, мистичним текстовима повезаним са филозофијом Веданте. То се различито повезивало са концептима „космичког звука“ или „мистичког слога“ или „потврђивања нечега божанског“, или као симболика за апстрактне духовне концепте у Упанишадама.[13] У слојевима ведских текстова Аранијака и Брахмана, слог је толико распрострањен и повезан са знањем, да представља „целу Веду“.[13] О симболичким основама Ома се више пута говори у најстаријим слојевима раних Упанишада.[29][30] Ајтареја Брахмана из Риг Веде, у одељку 5.32, на пример, сугерише да три фонетске компоненте Om (a + u + m) одговарају трима стадијумима космичког стварања, и када се чита или изговара, слави креативне моћи универзума.[13][31] Брахмански слој ведских текстова изједначава Om са bhur-bhuvah-svah, при чему овај последњи симболизује „целу Веду“. Они нуде различите нијансе значења Ом, као што је то да је „универзум иза Сунца“, или оно што је „тајанствено и неисцрпно“, или „бесконачни језик, бесконачно знање“, или „суштина даха, живота, све што постоји“, или оно „чиме се ослобађа“.[13] Самаведа, поетска Веда, ортографски пресликава Ом на чујно, музичке истине у својим бројним варијацијама (Oum, Aum, Ovā Ovā Ovā Um, итд.), а затим покушава да из њега извуче музичка својства.[13]

Ом[уреди | уреди извор]

Санскритски појам који означава сагласност (отуда аналоган старогрчкој речи "амен").
Изворно аум, представља низ од три слова чији се смисао, по реду, различито тумачи:

  • као уважена замена за апсолутно, релативно, и однос међу њима;
  • за будно стање, стање сна, и уснулост без снова (читав слог означава Брамана ,,који пребива у срцу свега");
  • за три божанства хинду тројства: Брама - онај који ствара, Вишну - онај који негује, Шива - онај који разара; а такође се односи и на три света.

Ова се реч, у списима Иса, Мундака, Таиттирија и Чандогја упанишаде, користи да означи свет у целости као и његове делове; затим, уместо прошлости, садашњости и будућности, као и уместо речи атман, што значи суштина свих ствари. У спису Чандогја, ом значи бесмртност, у Маитрајани "основни звук", а у спису Катха тврди се да се посредством ове речи може досећи Браман. Ом тако прераста у мистичан и свети слог за читав хиндуизам, и ставља се на почетак и на крај сваког светог напева. Осим тога он је постао мантра, а у писаној форми мандала, ради употребе при религиозном посредовању и религиозном посвећењу.[32]

Ом Мани Падне Хум[уреди | уреди извор]

На санскриту ("Гле, драгуљ у лотосу"), од речи мани ("драгуљ") и падме ("лотос").
Најчувенија мантра тибетанских молитви, која је с временом, кроз безброј револуција, потиснула конкурентске напеве. Овај напев је у неизмењеном облику допро до Тибета у 17. или 18. веку из индијског тантричког будизма. Довођење у везу драгуља и лотосовог цвета упућује на заједницу мушких и женских принципа.

  1. Средишњу улогу у тибетанском будизму има мантра Аволакитешвара, под именом Бодисатва. Понављањем молитве призива се божанство. При посвећењу, Тибетанци изговарају молитву у шест делова, при чему одашиљу светлост којом отклањају зло и доносе блаженство и мир, не само себи, већ и свим осталим бићима.
  2. Шест слогова мантре сматрају се за шест буда, шест боја и шест "царстава све¬сних бића", у самом средишту култа Аволакитешвара, где се мантра изговара шест пута на сваких 12 сати дана и ноћи.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Праṇава Упаниṣад ин Гопатха Брāхмаṇа 1.1.26 анд Уṇāдисūтра 1.141/1.142

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Филозофија и религија : источна и западна мисао : речник / Виљем Риз ; превели са енглеског Јован Бабић ... [ет ал.]. Београд : Дерета, 2004 (Београд : Дерета).
  2. ^ Т. А. Гопинатха Рао (1993), Елементс оф Хинду Ицонограпхy, Волуме 2, Мотилал Банарсидасс, ISBN 978-8120808775. стр. 248.
  3. ^ Сехдев Кумар (2001). А Тхоусанд Петаллед Лотус: Јаин Темплес оф Рајастхан. Абхинав Публицатионс. стр. 5. ИСБН 978-8170173489. 
  4. ^ Јан Гонда (1963), Тхе Индиан Мантра, Ориенс, Вол. 16, пп. 244–297
  5. ^ Јулиус Липнер (2010), Хиндус: Тхеир Религиоус Белиефс анд Працтицес, Роутледге, ISBN 978-0415456760. стр. 66–67.
  6. ^ Јамес Лоцхтефелд (2002), "Ом", Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Хиндуисм, Вол. 2: Н-З, Росен Публисхинг. ISBN 978-0823931804, паге 482
  7. ^ Барбара А. Холдреге (1996). Веда анд Торах: Трансцендинг тхе Теxтуалитy оф Сцриптуре. СУНY Пресс. стр. 57. ИСБН 978-0-7914-1640-2. 
  8. ^ "Ом". Мерриам-Wебстер (2013), Проноунцед: \ˈōм\
  9. ^ Wилке, Аннетте; Моебус, Оливер (2011). Соунд анд Цоммуницатион: Ан Аестхетиц Цултурал Хисторy оф Санскрит Хиндуисм. Берлин: Де Груyтер. стр. 435. ИСБН 978-3110181593. 
  10. ^ Крисхна Сивараман (2008), Хинду Спиритуалитy Ведас Тхроугх Веданта, Мотилал Банарсидасс, ISBN 978-8120812543, паге 433
  11. ^ Давид Лееминг (2005), Тхе Оxфорд Цомпанион то Wорлд Мyтхологy, Оxфорд Университy Пресс, ISBN 978-0195156690, паге 54
  12. ^ Хајиме Накамура, А Хисторy оф Еарлy Ведāнта Пхилосопхy, Парт 2, Мотилал Банарсидасс, ISBN 978-8120819634, page 318
  13. ^ а б в г д ђ е Annette Wilke and Oliver Moebus (2011), Sound and Communication: An Aesthetic Cultural History of Sanskrit Hinduism, De Gruyter, ISBN 978-3110181593, пагес 435–456
  14. ^ Давид Wхите (2011), Yога ин Працтице, Принцетон Университy Пресс, ISBN 978-0691140865. стр. 104–111.
  15. ^ Алеxандер Студхолме (2012), Тхе Оригинс оф Ом Манипадме Хум: А Студy оф тхе Карандавyуха Сутра, Стате Университy оф Неw Yорк Пресс, ISBN 978-0791453902, pages 1–4
  16. ^ Nityanand Misra (25. 7. 2018). The Om Mala: Meanings of the Mystic Sound. Bloomsbury Publishing. стр. 104—. ISBN 978-93-87471-85-6. 
  17. ^ "OM". Sanskrit English Dictionary, University of Köln, Germany
  18. ^ James Lochtefeld (2002), Pranava, The Illustrated Encyclopedia of Hinduism, Vol. 2: N-Z, Rosen Publishing. ISBN 978-0823931804, паге 522
  19. ^ Паул Деуссен, Сиxтy Упанисхадс оф тхе Веда, Волуме 1, Мотилал Банарсидасс, ISBN 978-8120814684, пагес 74-75, 347, 364, 667
  20. ^ Диана Ецк (2013), Индиа: А Сацред Геограпхy, Рандом Хоусе, ISBN 978-0385531924, паге 245
  21. ^ Р Мехта (2007), Тхе Цалл оф тхе Упанисхадс, Мотилал Барнарсидасс, ISBN 978-8120807495, паге 67
  22. ^ Омкара, Санскрит-Енглисх Дицтионарy, Университy оф Коелн, Германy
  23. ^ ЦК Цхаппле, W Саргеант (2009), Тхе Бхагавад Гита, Тwентy-фифтх–Анниверсарy Едитион, Стате Университy оф Неw Yорк Пресс, ISBN 978-1438428420, паге 435
  24. ^ Маx Муллер, Цхандогyа Упанисхад, Тхе Упанисхадс, Парт I, Оxфорд Университy Пресс, паге 12 wитх фоотноте 1
  25. ^ а б в Парпола, Аско (1981). „Он тхе Примарy Меанинг анд Етyмологy оф тхе Сацред Сyллабле ōм”. Студиа Ориенталиа Елецтроница (на језику: енглески). 50: 195—214. ИССН 2323-5209. 
  26. ^ Парпола, Аско (2015). Тхе Роотс оф Хиндуисм : тхе Еарлy Арyанс анд тхе Индус Цивилизатион. Неw Yорк. ИСБН 9780190226909. 
  27. ^ Маx Муллер, Цхандогyа Упанисхад, Оxфорд Университy Пресс, пагес 1-21
  28. ^ Паул Деуссен, Сиxтy Упанисхадс оф тхе Веда, Волуме 1, Мотилал Банарсидасс, ISBN 978-8120814684, пагес 67-85, 227, 284, 308, 318, 361-366, 468, 600-601, 667, 772
  29. ^ Паул Деуссен, Сиxтy Упанисхадс оф тхе Веда, Волуме 1, Мотилал Банарсидасс, ISBN 978-8120814684, паге 207
  30. ^ Јохн Гримес (1995), Ганапати: Тхе Сонг оф Селф, Стате Университy оф Неw Yорк Пресс, ISBN 978-0791424391, pages 78-80 and 201 footnote 34
  31. ^ Aitareya Brahmana 5.32, Rig Veda, pages 139-140 (Sanskrit); for English translation: See Arthur Berriedale Keith (1920). The Aitareya and Kauṣītaki Brāhmaṇas of the Rigveda. Harvard University Press. стр. 256. 
  32. ^ Кратка историја идеја : религија и филозофија у прошлости и данас : уџбеник за средње школе и факултете / Линда Смит, Вилијам Рејпер ; превео Небојша Радосављевић. Београд : Народна књига - Алфа, 2005

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Aum на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aum&oldid=27556933”