Аутоматско планирање
Аутоматско планирање,[1] је грана вештачке интелигенције која се бави реализацијом стратегија или секвенци акција, типично за извршење од стране интелигентних агената, аутономних робота и беспилотних возила. За разлику од класичних проблема управљања и класификације, решења су сложена и морају се открити и оптимизовати у вишедимензионалном простору. Планирање је такође повезано са теоријом одлучивања.
У познатим окружењима са доступним моделима, планирање се може обавити ван мреже. Решења се могу пронаћи и проценити пре извршења. У динамички непознатим окружењима, стратегија често треба да се ревидира на мрежи. Модели и политике морају бити прилагођени. Решења обично прибегавају итеративним процесима покушаја и грешака који се обично виђају у вештачкој интелигенцији. То укључује динамичко програмирање, поткрешљено учење и комбинаторну оптимизацију. Језици који се користе за описивање планирања и заказивања често се називају акционим језицима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гхаллаб, Малик; Нау, Дана С.; Траверсо, Паоло (2004), Аутоматед Планнинг: Тхеорy анд Працтице, Морган Кауфманн, ИСБН 1-55860-856-7, Архивирано из оригинала 2009-08-24. г., Приступљено 2008-08-20
Литература
[уреди | уреди извор]- Влахавас, I. „Планнинг анд Сцхедулинг”. ЕЕТН. Архивирано из оригинала 2013-12-22. г.