Аутономна репликациона секвенца
Аутономна репликациона секвенца (АРС) садржи место почетка репликације у геному квасца. Састоји се од четири региона (А, Б1, Б2, и Б3), који су именовани по њиховом утицају на стабилност плазмида. Кад су ти региони мутирани не долази до иницијације репликације.[1]
Елемент А је високо конзервиран, и садржи консензус секвенцу:
- 5'- Т/А Т Т Т А Y Р Т Т Т Т/А -3'
(где је Y било који пиримидин и Р је било који пурин). Кад је овај елемент мутиран, АРС губи сву активност.
Као што се може запазити из горње секвенце, АРС је знатно А-Т обогаћена. То олакшава репликативним протеинима да поремете водонично везивање у тој области. ОРЦ протеински комплекс (комплекс препознавања места почетка) је везан за АРС током целокупног ћелијског циклуса, и он омогућава репликативним протеинима да приступе АРС.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цлyне РК, Келлy ТЈ (1997). „Идентифицатион оф аутономоуслy реплицатинг сеqуенце (АРС) елементс ин еукарyотиц целлс”. Метходс. 13 (3): 221—33.