Аутопут Братство и јединство
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![]() | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Аутопут Братство и јединство | |
---|---|
![]() | |
Основни подаци | |
Држава: | СФР Југославија |
Врста: | |
Е-пут: | |
Дужина: | 1.182 km |
Време изградње: | 1946—1990 |
Деоница | |
Почетак: | Јесенице |
Кроз/поред: | |
Крај: | Ђевђелија |
Приказ | |
Аутопут Братство и јединство био је главна југословенска путна саобраћајница која је повезивала четири од шест република и једну покрајину бивше Југославије. Простирао се од Јесеница преко Љубљане, Новог Места, Загреба, Славонског Брода, Сремске Митровице, Београда, Ниша, Скопља до македонско-грчке границе.
Називи[уреди | уреди извор]
- срп. Аутопут Братство и јединство
- хрв. Autocesta Bratstvo i jedinstvo
- мкд. Автопат Братство и единство
- sloven. Avtocesta Bratstvo in enotnost
Историјат[уреди | уреди извор]
Изградња је започета после Другог светског рата како би се Југославија добро саобраћајно повезала, јер је до тад имала само локалне и регионалне путеве слабог квалитета. У изградњи аутопута су учествовале омладинске радне бригаде, које су сачињавали југословенски и инострани омладинци и припадници Југословенске народне армије. Скоро 300.000 људи је учествовало у изградњи. Прва изграђена деоница је била Загреб-Београд у дужини од 382 km, отворена 27. јула 1950. године.
У пролеће 1959. године започиње изградња деонице између Ниша и Параћина. Следеће, 1960. године граде се деонице Ниш-Грделица и Удово-Ђевђелија. Пут у дужини од 113 km те године је градило 48.557 омладинаца. Деоницу аутопута Грделица-Скопље 1961. године у укупној дужини од 138 km градило је 46.699 омладинаца. Године 1962. започињу последњи радови на аутопуту да би следеће 1963. године млади завршили последњу деоницу аутопута између Осипаонице и Београда. Тако је 251.737 бригадира за шест година повезало Љубљану с Ђевђелијом.
Иако се овај пут звао аутопут, имао је само две саобраћајне траке (свака за по један смер). Раскрснице са локалним путевима су углавном биле ван нивоа, мада је било и раскрсница у нивоу и серпентина. Пут је био предвиђен за око 9.000 аутомобила дневно, а касније и до 40.000 возила. Већи део пута је био изграђен од бетонских плоча, а негде је било асфалта. Године 1991. аутопут је изграђен у пуном профилу 2 траке + зауставна у сваком смеру на секцијама Крањ-Љубљана (20 км), Загреб-Славонски Брод (207 км) и Сремска Митровица-Београд-Ниш (277 км).
Од средине 1991. до јесени 1995. године, аутопут је био затворен на српско-хрватској граници услед ратних дешавања. Данас је аутопут у потпуности изграђен.
Овај аутопут се у потпуност покрива трасу касније установљеног паневропског коридора 10, на његовом делу кроз бивше републике СФР Југославије, а такође одговара и путевима из европске мреже путева:
— Е61: Аустрија - Љубљана
— Е70: Љубљана - Загреб - Београд
— Е75: Моравски саобраћајни правац – деоница Београд - Скопље - Грчка
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Autoput, Put = Autobahn — Der Landweg durch Ex - Jugoslawien” [Аутопут, пут = Autobahn — Копнени пут кроз бившу Југославију]. Samothraki.com (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 13. 5. 2006. г.
- Чланци којима недостају извори у тексту
- Сви чланци којима недостају извори у тексту
- Чланци којима недостају додатне референце
- Сви чланци којима недостају додатне референце
- Чланци који садрже текст на језику — српски (експлицитно навођење)
- Чланци који садрже текст на језику — хрватски
- Чланци који садрже текст на језику — македонски
- Чланци који садрже текст на језику — словеначки
- Саобраћај у Словенији
- Саобраћај у Хрватској
- Саобраћај у Северној Македонији
- Путеви у Србији