BBS

Рачунар ТИМ-001 са модемом ПП-2400 M

BBS (енгл. Bulletin Board System - Oglasna tabla, уобичајен је енглески изговор Би-Би-Ес) је компјутерски систем на коме ради програм који омогућава удаљеним корисницима да се повежу и пријаве на систем коришћењем терминал програма. Првобитни BBS-ови су имали приступ само преко телефонске линије уз коришћење модема, али почетком 1990-их неки BBS-ови су имали приступ преко телнета или пакет радија.

Кад се корисници пријаве на систем, они могу да извршавају неке функције, као што су слање и пријем софтвера и података (енгл. Upload, Download - doslovno utovar i istovar, u računarstvu prenos podataka na ili sa većeg sistema, прихваћено и у српском жаргону као аплоуд и даунлоуд, скраћено UL и DL), читање вести и размењивање порука са другим корисницима. Многи BBS-ови су нудили on-line игре, у којима су корисници могли да се међусобно такмиче, а BBS-ови са више телефонских линија су нудили разговор уживо међу корисницима, такозвани "чет" (енгл. Chat - razgovor, brbljanje).

Последњих година термин BBS се понекад погрешно употребљава у значењу Интернет форума.

У доба своје највеће популарности од касних 1970-их до средине 1990-их, већина BBS-ова је била хоби СисОпа (енгл. SysOp, System Operator), са бесплатним приступом, док су неки BBS-ови својим корисницима наплаћивали приступ, или су фирме у послу користиле BBS као подршку муштеријама. На више начина BBS-ови су били претходница модерном облику Webа и других аспеката Интернета.

Рани BBS-ови су били локални феномен, јер је корисник морао да се повеже преко телефонске линије и да плати међуградски разговор ако BBS није у истом месту. Зато је већина корисника неког BBS-а била из истог места, па су се често одржавали BBS састанци, на којима би се корисници лично упознавали.

Развојем Интернета крајем 1990-их, популарност BBS-ова је нагло опала. Данас Интернет форуми заузимају исти социјални и технолошки простор који су BBS-ови имали на свом врхунцу.

Историја

Акустички спрегнут модем није повезан директно на телефонску линију, већ се на њега ставља слушалица обичног телефона.

Први јавни BBS (CBBS - Computerized Bulletin Board System) је развио Ворд Кристенсен (енгл. Ward Christensen). CBBS је пуштен у рад 16. фебруара 1978. у Чикагу.

Са брзином модема од 110 и 300 бода у касним 1970-им, BBS-ови су били прилично спори, али кад се у раним 1980-им брзина поправила увођењем модема од 1200 bps (bit/s), popularnost BBS-ова је значајно порасла.

Већина информација је била представљена у текстуалном облику или АНСИ арт, мада су појавом слика у GIF формату неки имали и графику. Коришћење графике је значајно оптерећивало капацитет канала, што је водило потражњи за бржим модемима. У раним 1990-им, BBS индустрија је постала толико популарна, да су почели да се рађају компјутерски часописи посвећени BBS-овима. Пратили су иновације софтвера и хардвера, давали су листе BBS-ова и садржај њихове понуде.

Према FidoNet-овој нод-листи, BBS-ови су имали врх популарности око 1996, а то је управо време кад је Интернет почео да долази у центар пажње. После тога, популарност BBS-ова је нагло почела да опада, па су BBS-ови замењени системима који за повезивање користе Интернет.

Мреже

Пре него што је комерцијални Интернет постао доступан, мреже BBS-ова су омогућавале локалну и међународну размену поште и базе порука. Неке су чак имале и излазе (енгл. Gateway) преко којих су чланови могли да шаљу и примају пошту са Интернета. Разрађене шеме су омогућавале корисницима да преузимају бинарне фајлове, претражују преко гофера и да даљински управљају неким програмом, а све то коришћењем текстуалних порука. Већина BBS-ова није била умрежена у реалном времену. За размену поште и фајлова је сваки од њих у одређеним интервалима позивао (телефонски) следећи BBS у низу, и/или регионални чвор (енгл. Hub).

Највећа светска мрежа BBS-ова је била FidoNet, која је и данас активна, мада је много мања него 1990-их. Многе друге мреже су пратиле пример FidoNet-а користећи исти стандард и исти софтвер. Биле су много мањег обима и намењене одређеном кругу корисника.

Софтвер и хардвер

За разлику од модерних вебсајтова који су обично постављени на комерцијалним серверским системима, BBS рачунари (поготово они мањи) су типично били у кући власника. Зато приступ није био поуздан. Најчешће је само један кориник могао да буде пријављен на систем, а само већи BBS-ови, са више телефонских линија и са мултитаскинг софтвером или LAN-ом су могли да истовремено опслуже више корисника.

Први BBS-ови су користили прост, лично прављен софтвер, који је најчешће развијао сисоп и који је радио на раним персоналним рачунарима као што су Apple III, Atari, или TRS-80.

Неколико година касније, 1981, IBM је представио први PC-DOS (MS-DOS) персонални рачунар и, захваљујући њиховој популарности и популарности њихових клонова, MS-DOS је убрзо постао оперативни систем на коме је радила већина BBS програма. Први значајнији MS-DOS BBS програм је био Fido BBS, направио га је Том Џенингс, касније оснивач FidoNet-а. Било је неколико успешних комерцијалних BBS програма развијених за MS-DOS, као што су PCBoard BBS, RemoteAccess BBS и Wildcat! BBS. Популарни енгл. freeware - friver, besplatni програми за MS-DOS Telegard BBS и Renegade BBS су настали на коду који је процурео из изворног кода WWIV BBS-а. Било је још на десетине BBS програма у време MS-DOS ере, многи од њих су објављени под енгл. shareware - šerver, а неки од њих и под фривер лиценцом.

За сисопе који су користили Commodore 64, био је популаран комерцијални BBS програм Blue Board, представљен 1982. Као и други Commodore 64 BBS-ови, подржавао је PETSCII (Комодор колор ASCII).

ББС лого урађен у техници АСЦИИ арт

Ипак је већина BBS-ова остала базирана на тексту уместо GUI (енгл. Graphical User Interface - grafički korisnički interfejs). Telegrafix је почетком 1990-их представио BBS графику RIP (енгл. Remote Imaging Protocol - protokol za slike na daljinu), али она није широко заживела. I на рачунарима Apple Macintosh је било неколико графичких BBS програма, као што су TeleFinder и FirstClass, али они су били широко коришћени само на Mac тржишту.

Најпопуларнија on-line графика је била ANSI art, која је дозвољавала замењивање слова проширеним IBM ASCII блоковима и симболима и омогућавала је промену боја, па чак је могла да садржи и звук. Током касних 1980-их и раних 1990-их, већина BBS-ова је користила ANSI art за креирање препознатљивих уводних екрана и за креирање менија у боји и то је постала тражена опција у клијентима.

Раних 1990-их мањи број BBS-ова је радио на Commodore Amiga моделима (Amiga 500, 1200, 2000, 3000 са спољним хард диском и Amiga 4000 која је имала уграђени хард диск). Популарни BBS софтвер за Amigu обухвата ABBS, Amiexpress, Infinity и Tempest.

У касним 1990-им већина преосталих BBS-ова је увела могућност Интернет хостинга, или коришћење модерног BBS софтвера као што је Synchronet, EleBBS или Wildcat! BBS који су користили телнет протокол уместо телефона, или коришћењем наследника BBS софтвера базираног на MS-DOS, са преусмеривачем са Fossil на телнет, као што је NetFoss.

Садржај и приступ

Неки BBS-ови опште намене су имали посебне нивое приступа који су давани онима који посебно плате или лично познају сисопа. BBS-ови који су наплаћивали услуге су имали да понуде нешто посебно својим корисницима, на пример велику базу корисника, Warez, порнографију или приступ Интернету.

Неки BBS-ови, такозвани "elite boards" или "Warez boards", били су искључиво коришћени за дистрибуцију илегално копираног софтвера. Обично су имали више модема и улазних линија, омогућавајући да више корисника истовремено шаљу и примају фајлове. Већина тих BBS-ова су имали неку верификацију корисника, где су корисници морали да прођу кроз фазу провере, да докажу да нису представници власти или ламери. Највећи од њих су прихватали кориснике само на позив (на препоруку).

Још један распрострањен тип BBS-ова су били BBS-ови за подршку, које су покретали произвођачи рачунара или софтвера. Ти BBS-ови су били намењени за подршку корисницима њихових производа, имали су форуме са питањима и одговорима, новости, као и download секцију. Већина њих није имала бесплатан позив. Данас су ти сервиси премештени на Веб.

Неки BBS-ови су преживели као хоби или као носталгија за BBS-временима. Већина данашњих BBS-ова је сада доступна преко телнета и обично нуде бесплатне налоге, фтп сервисе, ИРЦ ћаскање и друге протоколе који се користе на Интернету.

Неки BBS-ови су базирани на Вебу и имају Веб кориснички интерфејс, омогућавајући тако корисницима који раније нису користили BBS да га лако користе преко својих браузера. Они више носталгични за право BBS искуство могу да користе NetSerial (Windows) или DOSBox (Windows/*nix) да преусмере DOS COM port софтвер на телнет и на тај начин да се повежу на телнет BBS-ове, коришћењем програма из модемске ере, као што су TElix, Terminate, Qmodem и Procomm Plus. Модерни 32-битни терминал емулатори као што су mTelnet и SyncTerm укључују природну телнет подршку.

Схареwаре (шервер)

Шервер покрет је почео управо дистрибуцијом софтвера преко BBS-ова. I други концепти дистрибуције софтвера, као што су freeware, postcardware и donationware, су се такође први пут појавили на BBS-овима. Интернет је у великој мери убио концепт шервера - већина корисника сад скида софтвер директно са Веб сајта произвођача, уместо са неког BBS-а који "дели" софтвер. Данас шервер најчешће подразумева електронску дистрибуцију софтвера малих произвођача.

Карактеристике

Класични BBS је имао:

• рачунар
• један или више модема
• једну или више телефонских линија
• BBS софтвер
• сисопа

• Већина модерних BBS-ова имају телнет приступ преко Интернета коришћењем телнет сервера и виртуелног Fossil драјвера.

BBS софтвер обично обезбеђује:

• систем менија
• једну или више база порука
• део са фајловима
• место за гласање
• статистику активности (највише порука, највише DL/UL)
• on-line игре (обично један играч, или један активан играч на вези)
• излаз (енгл. BBS door, doorway) према играма другог произвођача
• надгледање коришћења
• разговор више корисника (за BBS-ове са више линија)
• Интернет e-mail (касније, кад су BBS-ови били повезани на Интернет)
• позив сисопу (енгл. page) - могућност да рачунар емитује звучно упозорење кад корисник на вези то затражи, па сисоп, ако је поред рачунара, може да ступи у разговор са корисником (текстуално)

Југославија

У Југославији су први експериментални BBS-ови почели да се појављују средином 1980-их. Један од њих је био YUMBO - Југословенски Mailbox. Покренула га је редакција "Света компјутера" за контакт са својим читаоцима. Био је смештен у просторијама "Компјутер сервиса" у Земуну, јер редакција није имала слободну телефонску линију. Користио је акустички спрегнут модем на 300 бпс. Почео је са радом 1986, али се кратко одржао. У међувремену су се на тржишту појавили бољи модеми, па је YUMBO поново покренут 1988. Иако је наишао на бољи пријем, опет се није одржао, првенствено због недостатка посебне телефонске линије.  Његов наследник, BBS Politika је почео са радом тек 1990, овог пута из редакције "Света компјутера".

Сезам је један од пионирских BBS-ова у Србији. Почео је са радом 1989. године. Основала га је редакција часописа "Рачунари".  Имао је модем са, за то време, невероватном брзином од 2400 бпс, а радио је на домаћем софтверу. Убрзо је постао највећи BBS на овим просторима, имао је активне чланове из целе Југославије. Уз неопходне трансформације, одржао се и до данас - иако му је сада првенствена делатност Интернет, још увек се може (телнетом) приступити његовим конференцијама.

Око 1990. године у Југославији, уз боље модеме, масовно су почели да се продају PC рачунари и то је водило наглом развоју BBS-ова. У време највеће популарности, средином 1990-их, у СРЈ је било око 80 BBS-ова. Већина њих је била повезана у мреже, а свакако најпопуларнија мрежа је била SETNet.

Листа BBS-ова на територији СРЈ (компајлирана за период 1989-1999):

BBS	Мреже	Телефон	Радно време	Модем
Ace of Spades	SET/INT	011-726-092	22-06	14400 V42B
Alamandar	INT	011-133-610	23-05	14400 V42B
Alef, YUCCA	INT	011-626-623	22-10	14400 V42B
AntiBrain		0251-782-776	22-06	14400 V42B
Atlantida	BC/INT	011-587-559	нон-стоп	14400 V42B
Atlantis	SET/INT, UNI, C2C, FRD, BC	011-3225-548	22-07:30	14400 V42B
Astra	BC/INT	011-140-783	23-07	28800
AV Manta	SET/INT, FN, BC	011-160-015	22-07	14400 V42B
Balkan	VN,BC/INT	021-20-717	21-07	2400 V22B
Bioforge	SET/INT	019-421-538	21-07	1400 V42B
Birostroj	SET/INT, RA, UNI	011-609-945	нон-стоп	14400 V42B
Business line		011-789-041	нон-стоп	2400 V22B
Cemetery Gates		011-141-752	нон-стоп	14400 V42B
Cirrus	BC/INT	011-462-175	22-07	14400 V42B
Club		038-44-643	22-08	2400 V22B
Corona	FreNet	026-229-800	ноћу	14400 V42B
ComTech	SET/INT	011-474-373	23-07	14400 V42B
Durlan	UNI,INT,F	018-713-836	нон-стоп	19200 V32/HST
Dragon		011-176-1465	15-08	2400 V22B
Ecstasy (2н)	SET/INT,RA,UNI	022-53-884	нон-стоп	14400 V42B
Energy		011-176-0039	нон-стоп	14400 V42B
Epitaph	BC/INT	022-425-879	23-07	14400 V42B
ETF Beograd	INT, JUP	011-324-8066	нон-стоп	14400 V42B
Exodus	SET/INT	011-137-477	22-09	2400 V42B
Fenix (2н)	SET/INT, ADR, F	011-414-312	нон-стоп	19200 V42B
FONNet/FFS	INT, JUP	011-237-2393	нон-стоп	14400 V42
Force Aracis	SET/INT,PRO	011-593-135	22-06	9600 V42B
Ganymed (4н)	ADR, F	011-444-0123	нон-стоп	14400 V42
Goliat	BC/INT	011-613-840	21-07	14400 V42
GTL	SET/INT	024-53-746	14-08	14400 V42B
Hellas	SET/INT	011-283-1387	22-09	14400 V42
HellRaiser		011-330-855	22-06	14400 V42B
Herkules	BC/INT	011-195-957	23-07	14400
Huter	SET/INT,UNI	011-788-189	22-07	14400 V42B
ICM Digital	SET/INT, PRO, UNI	024-51-212	нон-стоп	14400 V42B
Imtel	INT	011-141-992	нон-стоп	28800 V42B
InfoBerza		021-715-913	нон-стоп	14400 V42B
iNFOx		025-28-228	нон-стоп	14400 V42B
Kirby		023-40-312	22-07	14400 V42B
Крагујевац ББС		034-557-529	23-06	14400 V42B
Kruger's Wife	SET/INT	024-37-065	нон-стоп	14400 V42B
Kosava (2н)		011-620-433	нон-стоп	14400 V42B
Market-011		011-763-370	22-16	14400 V42B
Mill		011-476-332	23-08	2400 V22B
MR Systems (4н)	INT, JUP	011-328-2760	нон-стоп	14400 V42B
Mystery	SET/INT,UNI	021-715-913	нон-стоп	14000 V42B
Narodna Biblioteka Srbije		011-458-846	нон-стоп	2400 MNP5
New Age	SET/INT,RA	011-404-654	23-06	2400 MNP
Nucleus (2н)		081-41-288	нон-стоп	14400 V42
Oreska	SET/INT,RA,UNI	031-28-276	23-14/W23-08	14400 V42B
Panon BBS (2н)	INT,UNI	021-52-759	нон-стоп	14400 V42B
PCPlus		011-340-227	18-06	14400 V42B
Politika	SET/INT, PRO, UNI	011-322-9148	нон-стоп	14400 V42B
Prometheus (2н)	SET/INT	024-51-792	нон-стоп	14400 V42B
Pyrotechnica		011-456-390	22-07	14400 V42B
Radio Pingvin (2н)	SET/INT	011-606-928	нон-стоп	14400 V42B
Raf		011-724-073	22-06	14400 V42B
Rolling Stones	F, INT, ADR, UNI	018-325-314	23-07	14400 V42B
Sanitarium	BC/INT	011-190-437	23-07	14400 V42B
Scorpion	SET/INT, PWR	011-699-784	22-07	14400 V42B
Sensible	SET/INT, PRO, RA, FN	011-453-643	23-08	14400 V42B
SezamNet (15н)	INT	011-648-422	нон-стоп	14400 V42B
SezamPro (8н)	INT	011-3222-592	нон-стоп	14400 V42B
Shadow	BC/INT	011-424-360	22-08/W21-08	14400 V42B
Sirius	SET/INT,UNI	018-711-667	22-08	2400 V42B
SK-Mega (3н)	SET/INT,UNI	011-424-887	нон-стоп	14400 V42B
Skywalker BBS	SET/INT	011-493-507	23-08	14400 V42B
Sledge HAMMER!	SET/INT,FN, UNI	011-163-452	22-07	14400 V42B
SNik	SET/INT	018-355-820	22-07	14400 V42B
Soft Programming BBS		011-775-611	18-08	2400 V22B
StyX	BC/INT	011-444-9522	22-06	2400 V22B
Takeda Inc.	SET/INT,RA	023-64-572	22-06	2400 V42B
Таурунум	СЕТ/ИНТ	011-235-4253	22-08	14400 V42B
ТеxасББС	СЕТ	013-2624-197	22-06	14400 В42Б
Texas Flood		011-675-471	23-05	14400 V32bis/HST
Tritan	SET/ADR/FID/INT/BC	011-581-376	23-07	14400 V42B
TIGAR Pirot		010-37-277	нон-стоп	14400 V42B
TV Novosti BBS	SET/INT	011-341-525	20-07	14400 V42B
United		011-177-7636	23-06	14400 V42B
USIS BBS		011-658-563	нон-стоп	2400 V22B
Viper	BC/INT	011-657-917	23-07	14400 V42B
Wizard	SET/INT, PRO	011-488-1467	22-06	2400 MNP5
X_Life	BC/INT	011-554-023	23-07	14400 V42B
Yapsi (2н)		011-726-080	00-05	2400 V22B
ZaMir-BG	Z, INT	011-632-566	нон-стоп	14400 V42B

Мреже
SET	SETNet
ADR	Adria
UNI	U'NI-net
JUP	JUPAK X.25
INT	(YU)Internet
RA	RANet
FID	FidoNet
PRO	PRONet
FRD	FredNet
C2C	Coast2Coast
Z	Z-NET
FN	FineNet
PWR	PowerNet
BC	Busy Connection

Већина BBS-ова у Србији је престала са радом почетком рата 1999. године, али главни разлог њиховог одумирања, као и у свету, био је нагли развој Интернета.

Спољашње везе

• Архива на сајту BBC Archives Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2011)
• Водич за телнет на сајту The BBS Corner
• Званични сајт SETNet-a