Пређи на садржај

БЛГ 66 Белуга

С Википедије, слободне енциклопедије
БЛГ 66 Белоуга

Касетна бомба БЛГ 66 Белоуга
Врста Касетна бомба
Држава порекла Француска
Историја употребе
У употреби у Француској (до 2005)
Аргентини (до 2005)
Грчкој
Кувајту
Индији
Нигерији
Ираку (до 2003)
Историја производње
Пројектант МБДА
Пројектовано 1970-е
Произвођач Матра СА / Тхомсон Брандт Армементс, Боулогне-Билланцоурт.
Раздобље производње 1979.
Верзије БЛГ 66 Белоуга
Својства
Дужина 3300 мм
Маса 285 кг
Промер 360 мм
Пуњење 151 X АЦ, ЕГ или МА
Подмуниција тежи: 1.3 кг
Главни чланак: Касетна бомба

БЛГ 66 Белоуга- француска касетна бомба која је пројектована 1970-их у компанији Матра СА / Тхомсон Брандт Армементс, Боулогне-Билланцоурт (која је сада део концерна МБДА), а прва серијска произведња је започета 1979. године, када је и ушла у наоружање француске авијације (Армéе де л’Аир). Бомба носи 151 бомбицу (подмуницију), и у зависности од верзије, ова касетна може носити више врста подмуниције и то: АЦ (противтенковске), ЕГ (фрагментиране за пешадију) или ИЗ. Ову касетну бомбу могу да користе више типова авиона и то: А-4 Скихавк , Супер Етендард , Дасо / Дорниер Алпха Јет , Ф-5Е, Хок, Јагуар, Мираж II, Мираж 5, Мираж Ф1 и Мираж 2000. Ову бомбу су користе сем Француске још неколико земаља а то су: Аргентина, Грчка, Индија, Ирак (до 2003) и Кувајт. Белуга (БЛГ) 66 је добила назив по калибру, јер је калибар ове касетне 66 мм, те је тај број 66 добило по величини калибра.

Опис[уреди | уреди извор]

Касетна авио бомба БЛГ 66 Белуга, је намењена за дејство по тачкастим циљевима са средњих висина, за нападе на велике површинске циљеве као што су депои, колоне тенкова на маршу, конвоји и друго. У наоружање је уведена крајем седамдесетих година.

Тело авио-бомбе представља касету-контејнер у који је смештено 151 ком. касетних бомбица БЦ-66, калибра 66 мм, где постоје три различита типа бомбица у зависности од циља[1]:

  • Тип АЦ, противтенковска (кумулативна) субмуниција - пробијају оклоп дебљине до 300 мм;
  • Тип ЕЦ, фрагментирана (распрскавајућа) субмуниција опште намене са упаљачима тренутног дејства, за дејство по конвојима, авионима на стајанкама и незаштићеним циљевима (живе силе). Смртоносни радијус деловања процењен је на 60 м;
  • Тип ИЗ, парчадна са темпирним упаљачима-типа мина (субмуниција са упаљачима успореног дејства), за минирање аеродрома, лучких пристаништа, железничких чворова и станица. Бомбице имају и одложено дејство експлозије где се бомбице активирају и после неколико сати након пада на земљу. Тако да је јако отежано чишћење терена, јер деминери морају да сачекај одређен број сати (не мање од 48 сати) да би уопште смело да се приступи чишћењу терена.

Приликом дејства авио-бомбом Белуга напад се врши из бришућег лета. Падобрански успоривач брзине падања бомбе активира се одмах по одбацивању исте и успорава је како би се авион довољно удаљио од места где ће доћи до избацивања субмуниције. Субмуниција је такође опремљена успоривачем брзине падања, што значи да су оне у моменту удара у циљ приближно у вертикалном положају.

У зависности од циља, пилот може да одабере непосредно пред одбацивање интервал разбацивања бомбица. При нападу није неопходно прецизно нишањење с обзиром на величину површине која се покрива.

Делови касетне бомбе БЛГ 66[уреди | уреди извор]

Касетна авио бомба БЛГ 66 се састоји од три главна дела-склопа:

  • - предњи, профилисани конус са ветрушком за армирање, програматором секвенци, дистрибутером пиротехничког система за избацивање граната (субмуниције);
  • - цилиндрично тело, у коме се налази осам комора са гранатама распоређених око централне цеви и осамнаест прстенова који држе гранате у свежњевима;
  • - задњи завршни део, у коме се налази уређај за успоравање брзине падања авио-бомбе (падобран).

У чеоном делу касете налази се механизам који управља њеним радом, затим електрогенератор са ветрушком тј. давач са програматором (који управља механизмом за разбацивање бомбица), механизам за избацивање касетних бомбица, разводни и пиротехнички механизам.

Касетне бомбице су смештене у средњем делу тела и на њему се налази 19 појасева, са осам отвора у сваком појасу. Отвори на суседним појасевима су размештени као поља на шаховској табли. У усмеравајуће цеви тела које су размештене лепезасто (под углом од 45 степени) у односу на уздужну осу касетне бомбе. У сваку цев се смешта по једна касетна бомбица. У задњем делу налази се падобран за кочење, који обезбеђује бомбардовање из бришућег лета.

Дејство касетне бомбе БЛГ 66[уреди | уреди извор]

Бомбардовање касетном бомбом Белуга врши се из бришућег лета, са висина 60–120 м и при брзинама 630–1000 км/х, потпуно безбедно. После одбацивањ касетне бомбе са авиона, из задњег конусног дела извлачи се падобран који је намењен за кочење и стабилизацију исте. Кад се авион удаљи на безбедно одстојање, падобран се одбацује касетна бомба наставља лет а затим избацује касетне бомбице. Након приземљења падобрани се одбацују са бомбица.

Касетне бомбице ранвомерно се разбацују по површини прекривања. То се постиже размештајем отвора за избацивање касетних бомбица и механизмом који регулише редослед избацивања касетих бомбица. Када се бомбардује само са једном касетом (151 ком бомбица) прекрива, по врло правилном распореду, површину од 120 x 40 м. Са две касете (302 ком бомбица) удвостручује површину удара на 240 x 40 м. Радијус убојног дејства парчадне касетне бомбице је 12 м. Противтенковске и распрскавајуће бомбице се активирају ударним упаљачем тренутног дејства.

Модификована верзија касетне авио бомбе БЛГ-66 носи ознаку БЛГ-88.

Коришћење касетних бомби БЛГ 66 у конфликтима[уреди | уреди извор]

1990-1991: У Ирак су у првом заливском рату коалицијске снаге користиле касетну муницију. САД, Француска и Велика Британија (УК) бациле су више десетина хиљада касетних бомби или неколико милиона подмуниције на Ирак и Кувајт. Француско ваздухопловство је у заливском рату 17. јануара 1991. године [2], са својим авионима Јагуар током борбених летова бацало касетне на Кувајтску авио базу Ал-Јабер, тада још под ирачком контролом, током операције „Дагует”.

1997: У Сијера Леоне су нигеријски мировњаци употребили БЛГ 66 Белуга бомбе (Француске производње ) на истоку града Кенема, као и на место Локосама, близу Порт Локо.

Корисници[уреди | уреди извор]

За извоз је продато око 70% касетних Белуга од укупног броја произведених[3].

  • Аргентина: Аргентина је уништила ове касетне још 2005.
  • Француска: Француска је почела полако да уклоња ово оружје из употребе између 1996. и 2002. године[4], а у складу са својом политиком касетне муниције, целокупна залиха је проглашена уништеном у марту 2005. године.
  • Грчка: Грчка
  • Индија: Индија
  • Ирак: Ирак је после заливског рата 2003. године уништио све ове бомбе.
  • Кувајт: Кувајт
  • Нигерија: Нигерија је продала те касетне почетком 1980-их. Док је у грађанском рату у тој држави групација Боко Харам заробила нешто тих касетних.

Види још[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) Опис различитих варијанти ове касетне бомбе
  2. ^ (језик: француски) 17. јануара 1991. године Французи су гађали касетним бомбама авио базу у Кувајту Ал-Јабер.
  3. ^ (језик: француски) Народна скупштина Француске је расправљала о касетним бомбама и ту је изнет податак да је 70% од укупне производње извезено у друге земље.
  4. ^ (језик: француски) Овде је објашњено када је Француска почела да повлачи касетне БЛГ 66 из употребе

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=BLG_66_Beluga&oldid=26729486”