Пређи на садржај

Бен Ејнсли

С Википедије, слободне енциклопедије
Бен Ејнсли
Сир Цхарлес Бенедицт Аинслие ин 2014
Сер Чарлс Бенедикт Ејнсли 2014. године
Пуно имеЧарлс Бенедикт Ејнсли
Име по рођењуЦхарлес Бенедицт Аинслие
Друга именаСир Бен Аинслие
Датум рођења(1977-02-05)5. фебруар 1977.
Место рођењаМаклсфилд, Чешир
 Енглеска
ПребивалиштеЕнглеска
Држављанствоенглеско
Занимањеспортски једриличар
СупружникЏорџи Томпсон(в. 2014)

Сер Чарлс Бенедикт Ејнсли, ЦБЕ (рођен 5. фебруар 1977) енглески је спортски јериличар. Ејнсли је један од најуспешнијих једриличара у Олимпијској историји. Он је освојио медаље на пет узастопних олимпијада од 1996 надаље, укључујући злато на четири олимпијаде одржане између 2000 и 2012.[1][2]

Он је један од троје спортиста који су освојили медаље на пет различитих Олимпијских игара у једриличарству, и трећа особа која је освојила пет олимпијских медаља у том спорту (након Торбена Граел и Роберта Шајта), а исто тако је друга особа која је освојила четири златне медаље, након Пола Елвстрема.[2][3]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Ејнсли је рођен у Маклсфилду у Енглеској од оца Родерика и мајке Су Ејнсли. Родерик је био капетан брода који је учествовао у првом кругу Витбредове светске трке 1973.[4] Бенова старија сестра Флеур је удата за Џерома Пелса, бившег генералног секретара Међународне једриличарске федерације (ИСАФ).[4] Ејнсли се школовао у две независне школе: у школи Тера Нова у сеоском подручју близу села Холмс Чапел у Чеширу на северозападу Енглеске, и Труро школи у граду Труро, Корнвол, а затим је похађао Питер Симондс колеџ у Винчестеру у Хампширу.[5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Ејнсли је научио да једри у Ристронгвет Крику у близини Флмута у Корнвалу.[6] С пловидбом је започео у узрасту од осам година, а први пут се такмичио кад је имао десет година.[7] Његово прво међународно такмичење било је у његовој дванаестој години на светским првенствима Оптимиста 1989. године, које је одржано у Јапану, где је заузео 73. место.

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Ејнсли је освојио сребро на Летњим олимпијским играма 1996.[8][9][10] и злато на Летњој олимпијади 2000.[11][12][13] године у ласер класи. Он је стекао додатних 18 кг (2 лб 12 фунти) и прешао у већу Фин класу на Летњим олимпијским играма 2004. године, где је освојио злато, подвиг који је поновио у такмичењима 2008. и 2012. године.[14]

Дана 19. маја 2012. године, Енсли је постао прва особа која је у Великој Британији носила олимпијску бакљу. Започевши седамдесетодневну турнеју по Уједињеном Краљевству у Ландс Енду, био је први од 8.000 носача бакљи.[15] Он је изабран 11. августа 2012. да носи заставу за тим Велике Британије на церемонији затварања Олимпијских игара у Лондону 2012. године.[16]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Ејнсли живи у Сивјуу на острву Вајт и учествује у раду локалног једриличарског клуба и почасни је члан Краљевске ескадриле јахти.[17][18][19] Њега је тренирао је Дејвид (Сид) Хаулет, који се такмичио у пловидби фином на Летњим олимпијским играма 1976. Он навија за Челси.[4]

Августа 2014, Ејнсли је био једна од 200 јавних личности које су потписале писмо Гардијану у коме су изразили наду да ће Шкотска гласати да остане део Уједињеног Краљевства на септембарском референдуму о том питању.[20]

Дана 20. децембра 2014, Ејнсли је оженио Џорџи Томпсон, бившу водитељку емисије Скy Спортс Неwс.[21] Пар има ћерку Белатрикс, рођену 2016. године.[22]

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Аинслие'с амбитион: Саилинг херо такес он Америца'с Цуп цхалленге"
  2. ^ а б Моррис, Стевен (5. 8. 2012). „Бен Аинслие wинс хис фоуртх Олyмпиц голд медал фор Греат Бритаин”. Тхе Гуардиан. Приступљено 5. 8. 2012. 
  3. ^ „Бен Аинслие wинс фоуртх Олyмпицс саилинг голд медал”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 5. 8. 2012. 
  4. ^ а б в Елаине Бунтинг (5. 8. 2012). „20 тхингс абоут Бен Аинслие”. yацхтингwорлд.цом. Приступљено 10. 8. 2012. 
  5. ^ „Бен Аинслие профиле”. Саилор Биограпхy. ИСАФ УК. Приступљено 17. 8. 2008. 
  6. ^ Стевен Моррис (18. 5. 2012). „Бен Аинслие'с Олyмпиц торцх рун сетс цоурсе фор Лондон Гамес”. Тхе Гуардиан. 
  7. ^ „Абоут Бен”. www.бенаинслие.цом. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 6. 11. 2011. 
  8. ^ Глантон, Дахлеен. „Атланта дебатес хоw голден ит wас”. Цхицаго Трибуне (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018. 
  9. ^ „Ливе Фром ПyеонгЦханг”. ТвТецхнологy (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018. 
  10. ^ „Атланта: 20 yеарс латер”. Спортс Бусинесс Јоурнал (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018. 
  11. ^ „Саилинг ат тхе 2000 Суммер Олyмпицс”. Олyмпедиа. Архивирано из оригинала 27. 06. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020. 
  12. ^ Кубатко, Јустин. „Саилинг ат тхе 2000 Атланта Суммер Гамес”. Олyмпицс ат Спортс-Референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2011. 
  13. ^ „ИYРУ Олyмпиц Упдате”. ИСАФ. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 18. 9. 2011. 
  14. ^ Ботх хис голд медал wиннинг Ласер анд Финн дингхиес аре цуррентлy дисплаyед ат тхе Натионал Маритиме Мусеум Цорнwалл
  15. ^ „Бен Аинслие Стартс тхе Торцх Релаy”. Тхе ББЦ. 19. 5. 2012. Приступљено 19. 5. 2012. 
  16. ^ „Бен Аинслие то царрy Бритисх флаг ат Олyмпицс цлосинг церемонy”. ББЦ Спорт. 10. 8. 2012. Приступљено 10. 8. 2012. 
  17. ^ Деар, Иан (1985). Тхе Роyал Yацхт Сqуадрон, 1815–1985. Станлеy Паул. ИСБН 978-0091625900. 
  18. ^ Гуест, Монтагуе; Боултон, Wиллиам Б. (1902). Тхе Роyал Yацхт Сqуадрон [...] Цомплете лист оф мемберс wитх тхеирс yацхтс фром тхе фоундатион оф тхе цлуб. Јохн Мурраy. 
  19. ^ Притцхетт, Роберт Таyлор (1894). „Тхе Роyал Yацхт Сqуадрон анд Тхе Хисторy оф тхе Роyал Цупс”. Yацхтинг Волуме II. Лонгманс, Греен & Цо, Лондон. стр. 9—20. 
  20. ^ „Целебритиес' опен леттер то Сцотланд – фулл теxт анд лист оф сигнаториес | Политицс”. тхегуардиан.цом. 2014-08-07. Приступљено 2014-08-26. 
  21. ^ „Бен Аинслие Марриес”. YБW. 23. 12. 2014. Приступљено 3. 1. 2015. 
  22. ^ „Алwаyс Суннy ин Аинслие Ланд”. 26. 7. 2016. Приступљено 2. 8. 2016. 
  23. ^ Университy оф Цхицхестер (26. 9. 2013). „Хонорарy Градуате Бен Аинслие инспирес Америца'с Цуп Wин”. Университy оф Цхицхестер. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 10. 8. 2015. 
  24. ^ „Но. 56070”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент). 30. 12. 2000. стр. 13. 
  25. ^ „Но. 57509”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент). 31. 12. 2004. стр. 9. 
  26. ^ Университy оф Еxетер (2015). „Хонорарy Градуатес оф тхе Университy”. Университy оф Еxетер. Приступљено 10. 8. 2015. 
  27. ^ Матт Смитх (14. 9. 2007). „Университy то хоноур Олyмпиан Бен”. Соутхерн Даилy Ецхо. Приступљено 10. 8. 2015. 
  28. ^ Каренза Мортон (12. 12. 2008). „Воте фор Бен !”. Тхе Даилy Саил. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2015. 
  29. ^ ББЦ Спорт: Брадлеy Wиггинс wинс ББЦ Спортс Персоналитy оф тхе Yеар; аццессед 17 Децембер 2012.
  30. ^ „Но. 58929”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент). 31. 12. 2008. стр. 7. 
  31. ^ „Но. 60367”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент). 29. 12. 2012. стр. 2. 
  32. ^ „Книгхтс Бацхелор” (ПДФ). Цабинет Оффице. 29. 12. 2012. Приступљено 29. 12. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]